долина Велике Мораве у Србији From Wikipedia, the free encyclopedia
Велико Поморавље је географска област која обухвата шири простор око долине Велике Мораве, од састава Јужне Мораве и Западне Мораве близу Сталаћа, до ушћа у Дунав. Велико Поморавље у ужем смислу обухвата првенствено долину Велике Мораве, али не и читав слив те реке. Висина земљишта је до 160 м надморске висине. На западу је ограничено Темнићем, планинама Јухором и крагујевачким Црним Врхом, као и шумадијским побрђем изнад Лапова, Велике Плане и Азање. Источну границу представљају родопске планине Рожањ и Буковик, затим карпатске планине Кучај и Баба, родопски Ресавски хумови и ниско земљиште ка Стигу.
.png)
Долина Велике Мораве усечена је у језерско-маринским седиментима који су наталожени у току медитерана, сармата, панона, понта у некадашњем заливу Паратетиса. Дно долине прекривено је квартарним наслагама а на долинским странама има лесних оаза. Стране су изграђене и од неогених и старијих седимената. Најстаријих, палеозојских стена има у Багрданској клисури и на источној страни Јухора.[1]
Поморавље је Панонска макрорегија и мезорегија перипанонске Србије. То је геотектонска целина - тектонски ров створен у пиринејској фази и испуњен језерским седиментима, те се разликује од брежуљкасте Шумадије и планинско-котлинске источне Србије. Композитна долина се састоји од:
Долина Велике Мораве није само полигенетска (тектонско, флувијално, абразиона), већ и полиморфна (клисуре и котлине) и полифазна (пет пространих тераса са флувијалним прегибом високим 70 м, који одваја ниску од најниже моравске терасе). Она је предиспонирана Моравском дислокацијом и то је тектонски ров који је у даљој еволуцији био залив Панонског мора. Тим тектонским ровом је обележен суток Родопида, Карпатида и Панонида. Док је Банатско тле, дуж јужнопанонске дислокације, најдубље тонуло, у Великом Поморављу је процес ишао спорије али ипак брже него у Шумадији. Истовремено су Карпатиди издизани, свођени и раседани. Спуштено тле је потопило Панонско море па је створен великоморавски залив. Залив је постао у миоцену а заливска фаза се завршила крајем понта. Тада се појавио ток Велике Мораве на висини од 500 m и почела је ексхумација палеорељефа са изградњом речне долине. Да овај тектонски ров не мирује ни данас говори сеизмичка активност регије(Ресавски сеизмички рејон и рејон Јухора). Ток Велике Мораве развио се на централној језерској равни која је лежала на висини од 500 м. Од те висине ток се усеца у горњем делу. Велика Морава је од средњег плиоцена усекла око 400 m дубоку долину. Као последица усецања јавља се и већи број епигенија -10: домне епигеније Сталаћка клисура и Багрданска клисура, домна епигенија Црнице у габру Главице (узводно од Параћина), епигенија Јовановачке реке у Грацу, ртна епигенија Грзе (на северној страни Бабе), ивична епигенија Црнице у Забрешкој клисури, епигенија Каленићке реке, домна епигенија Ресаве између Пасторка и Маћехе, епигенија Жупањевачке реке. Велика Морава је прибијена уз западни обод Горњовеликоморавске котлине јер се јавило јаче издизање Карпатида, спуштање моравске дислокације и спорије спуштање Шумадије а последица тога је асиметрија. Истичу се асиметрија тераса и притока (већи број десних притока).
Интересантне морфо-хидролошке појаве су и пиратерије Јовановачке и Ражањске реке и инверсни и лактасти токови више водених токова.
Палеоабразиони облици рељефа нису очувани. На ободу регије јављају се крашки облици рељефа. Најмаркантнији крашки облици рељефа су пећине Раваничка и Ресавска. Еолске појаве јављају се код Сталаћа и на Јухору.[1]
Велико поморавље се наставља на:
У климатском погледу регија показује прелазне облике између степско континенталне климе низије и умереноконтиненталне климе јужног обода. Средња јануарска температура у Пожаревцу износи -0.6°C, а средња јулска температура 21,7°C. Годишње падне у просеку око 610 мм падавина. Пожаревац прима годишње само 610 мм талога (мање од Београда и Смедерева). Повећавање талога уз долину Велике Мораве је споро, веће према Шумадији, а изразитије према планинама карпатске Србије.
Главна река Великог Поморавља, Велика Морава, прима више јачих притока, те овај спада у наше богатије крајеве изворима и токовима. Морава је највећа река Србије и једна од највећих притока Дунава. Она целим током протиче кроз Србију а само, 798 km² од укупне површине њеног слива (37 444 km²) налази се у Бугарској.
Велика Морава (245 km) настаје од Јужне Мораве (343 km) и Западне Мораве (295 km) , које се састају код Сталаћа. Формирана је у понту а од тада је однела моћну серију седимената и усекла пет тераса, пре него што је издубила данашње корито у висини од 150 м. Слив Велике Мораве обухвата 14,3% територије Србије, односно 41,5% површине Србије. Долина Велике Мораве (развијене у фосилном заливу) је благо нагнута ка северу, као и њено меандарско корито са врло малим падовима. Док укупна дужина реке износи 245 km, њена најкраћа дужина није већа од 118 km. Велика Морава је код Сталаћа широка 80 м, а при ушћу 250 м. Дубина јој износи 2-3 м, а у честим вировима до 10 м. Река не обилује водом. Ова река даје Дунаву тек једну седмину количине воде коју му даје Сава. Велика Морава је у прошлости била пловна до Ћуприје. Усеца нова и напушта стара корита, јер акумулација великих количина наноса издиже корито. Обављају се регулациони радови ради спречавања поплава, коришћења речне воде за наводњавање и будуће пловидбе. Пад ове реке је исувише мали за искоришћавање у хидроенергетске сврхе, а за пловидбе је велики. Плитко корито и многе оштре окуке (поред наноса) неповољни су за пловидбу. Све три Мораве угрожавају поплавама велику површину, на којој живи скоро милион људи. Поплаве су последица јаке ерозије у сливовима Западне а нарочито Јужне Мораве. Веће притоке Велике Мораве су: Каленићка река, Лугомир, Белица, Лепеница и Јасеница са леве стране, а Јовановачка река, Црница са Грзом, Раваница и Ресава са десне стране.
Језава је мања притока Дунава код Смедерева. Дугачка је 37,7 km, а површина слива јој износи 660 km². Језава је на целој дужини развијене у кавртарним наслагама доњег тока Велике Мораве, чији је рукавац била до 1897. године када је од ње одвојена насипом. За разлику од рукаваца Саве и Дунава, који се враћају матици, Језава самостално утиче у Дунав. Она се рачва у многе рукавце, који (као и главно корито) неких година пресушују.
У Великом Поморављу око Велике Мораве и Ресаве јављају се рецентни речни наноси, а изнад њих се простиру гајњаче и параподзоласте гајњаче. У Горњевеликоморавској котлини јављају се смонице, а на Јухору ранкери. Смоница има у Доњовеликоморавској котлини, Свилајнца и Пожаревца, и у доњој Млаве.
Велика природна богатства учинила су да овај крај буде изузетно насељен, са густином насељености од 120 ст/км². Из раног бронзаног доба познато је десетак насеља, груписаних око Јухора. Велика Морава је била гранична зона у којој су се сретали утицаји Грка са југа, Трачана са истока и Илира са запада Балкана. У VI веку п.н.е. на овим територијама живело је полуилирско племе Дарданци, које у I веку н.е. поробљавају Римљани и граде на овим територијама једну од својих провинција - Мезију. Падом Смедерева почело је исељавање Срба јер су Турци одвели велики број становништва у ропство. Становништво се исељавало у Угарску, а ратовањем са Аустријом против Турске, миграције су вршене ка Славонији и Војводини.
Велико Поморавље данас има 288 насеља. Највећа градска насеља су:
Становништво је хомогено и апсолутну већину чине Срби. На југу регије живи становништво које је досељено са Косова и Метохије Динарског становништва је мало као и торлачког. После Другог светског рата велики број људи је дошао из пиротског и врањског краја. Регија је богата старим античким насељима као што су Виминацијум (Костолац), Идимум (Медвеђа), Хореум Марги (Ћуприја), Сарматес (Параћин), Арсена (Ражањ).
У аграрном Поморављу градови имају знатан број земљорадничког становништва. Велико Поморавље показује знатне разноликости у пореклу становништва. У Јужном делу краја преовлађују досељеници са Косова и Метохије, а у северном делу тимочко-браничевско становништво. Мање је заступљено шопско становништво, а још мање има динарских досељеника. После Другог светског рата у поморавске градове доселио се знатан број становника из врањског и пиротског краја.
Долина Велике Мораве је привредно једна од најактивнијих подручја наше земље. То је превасходно ратарско-сточарски крај са развијеним воћарством, рударством и новијом индустријом. Долинска раван је повртарска зона, а побрђе воћарско подручје. Кукуруз и пшеница одлично успевају у долини Велике Мораве. У овом крају много се гаји поврће, особито варира пасуљ и купус, затим индустријско биље (највише шећерна репа и сунцокрет), као и крмно биље. Удео ораница и башта у укупној структури пољопривредних површина Великог Поморавља је велики, нарочито у северном делу краја. Сточарство у Великом Поморављу је врло добро развијено. Говедарство и свињогојство су најјаче сточарске гране. Велика производња кукуруза веома погодује свињогојству, а сточна репа и трава гајењу говеда. Некада густе шуме Поморавља уступиле су место њивама под житима, виноградима на брежуљцима и пространим воћњацима.
У Поповцу, код Параћина, из олиго миоценских лапораца добија се цемент у великим поповачким фабрикама цемента. Код Јовца, под Јухором, налазе се лежишта фелдспата.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
