From Wikipedia, the free encyclopedia
Дарданци или Дардани (антгрч. ; лат. ), јесу били снажан илирско-трачки народ, веома близак Трибалима, сродни са Дачанима и Мезима. По легенди, Дарданци су били оснивачи Троје (види: Дардан (град) []) и савезници Тројанаца у Тројанском рату.
Отац Енеје, према легенди оснивач римске славе и величине, пореклом је Дарданац, као и његов род gens Iulia, из којег је произашао и Гај Јулије Цезар поочим Октавијана Августа. Стога у култу римских царева посебно место заузима Афродита-Венера (која је и јулијска звезда). Познато је да је Дарданац Енеја према легенди син богиње Афродите.[1]
Живели су у старо доба у великом делу данашње јужне Србије, затим Македоније, Косова и Метохије
Дарданска област пружала се отприлике од Књажевца до Велеса и од Шар-планине до Бугарске. Дарданце су покорили Римљани вероватно крајем 1 века п. н. е.[1]
Дарданија је била богата рудама. Дарданци су били добро обучени ратници. Суседни народи, Македонци, а после Римљани, много су пропатили од њихових упада са Скордисцима.
200 и 197. п. н. е., поплавили су северни део државе македонског краља Филипа III.
Важнији и већи градови Дарданаца су били Ulpiana (Приштина) Therranda (Призрен) Vicianum (Вучитрн) Skopi (Скопље) Damastioni (близу Охридског језера). Naissus (Ниш) је касније постао најважнији град и седиште римске провинције Мезије.[2]
97. п. н. е. Дарданце су поразили Римљани.
84. п. н. е. борио се против њих славни римски војвода и државник Сула.
75 и 62. п. н. е. вођени су ратови између њих и Римљана.
58 и касније, више пута, они су поплавили Македонију.
До краја 3 века после Христа дарданска област звала се Дарданија, али није чинила засебну провинцију, већ је била део провинције Мезије (после Горње Мезије). Ниш, Скопље и Липљан налазили су се у то доба у Дарданији. Крајем 3 века после Христа Дарданија је постала посебна провинција, али јој је област била мало ужа, јер је Ниш припао Дакији (медитеранској, унутрашњој).[2]
Под римском влашћу, они су господарима давали изврсне војнике. У њиховој земљи вађене су и руде (гвожђе, сребро и олово), а за владе цара Трајана и Хадријана кован је рударски новац.
У време византијске управе, постојала је византијска провинција Дарданија која је обухватала делове данашње јужне Србије и делове Северне Македоније. Дарданци су у ово време већ били романизовани и претопљени у становништво касније познато под именом „Власи”. Доласком Словена, Словени и Власи ће привремено коегзистирати на некадашњем подручју Дарданаца, да би се ови Власи током времена коначно претопили у Словене, односно у претке данашњих Срба и Македонаца.
Иако данашњи косовски Албанци својатају Дарданце као своје етничке и политичке претходнике, не постоје докази који би их довели у директну везу са Дарданцима. Средњовековни извори помињу на Косову и Метохији романизоване потомке балканских староседелаца, док су данашњи Албанци потомци другог, нероманизованог огранка Илира, који се на Косово и Метохију доселио касније са подручја данашње Албаније.[3]
Према једном старом писцу, Дарданци су живели врло примитивним животом, нису знали за чистоту, јер су се купали свега три пут у животу, и живели су у земуницама, покривеним ђубретом. У исто време прича се, да су били веома музикални и да су волели флауту и инструменте са жицом (види: гусле). Каже се, даље, да су били сурови и врло отпорни. Бавили су се сточарством, и чувен је био дардански сир. Спомињу се и груби дардански штофови. Од њиховог језика позната су нам само имена двеју биљака.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
