Деспотово

Деспотово, раније Сентиван, је насеље у општини Бачка Паланка, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 1544 становника.

Деспотово
Православна црква
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Бачка Паланка
Становништво
— 2011.	1.853
— густина	42/
Географске карактеристике
Координате	45° 27′ 26″ С; 19° 31′ 38″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	83
Површина	43,7 2
Деспотово Деспотово на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21468
Позивни број	021
Регистарска ознака

Овде се налази Српска православна црква у Деспотову.

Географски положај

Атар Деспотова има облик релативно правилног осмоугаоника, у ком је насеље смештено у централном делу. Површина атара је 4,046 96 45 и по томе се налази на 6. месту у општини. Уз источни руб насеља пролази канал Нови Сад-Савино Село који је део хидросистема ДТД.

Атар Деспотова се налази на Јужнобачкој лесној тераси, на њеном унутрашњем делу, те се сврстава у групу унутрашњих насеља, овог рељефног облика. Надморска висина атара креће се од 83 до 88 мада су дна удолина нижа за око 2 .

Важан фактор географског положаја су и саобраћајне прилике. Деспотово се налази на регионалном путу Р-119 Бачка Паланка-Кула. Код Силбаша се овај пут укршта са путем Нови Сад-Бачки Петровац-Оџаци-Сомбор. Код Савиног Села Р-119 се укршта са путем Врбас-Србобран-Бечеј.

Од Бачке Паланке је удаљено 28 , од Врбаса 19 , Куле 17 , Оџака 25 , Бачког Петровца 21 и од Новог Сада 46 .

Историја

Током свог постојања насеље је често мењало свој назив као и број житеља што потврђује бурну историју овог подручја. У писаним документима насеље је први пут поменуто у 13. веку по називом „Сентиван“, вероватно по породици чији је посед био . Током друге половине 13. века помиње се као ( — село). На самом почетку 15. века (1418. година) помиње се као Деспот Сентиван, што значи да је био посед неког од српских деспота. Кроз 15. век помиње се као , али и као 1559, те у другој половини 16. века. И у 18. веку помиње се као , а 1904. Мађари селу дају име . Од краја Првог светског рата зове се Деспот Свети Иван, а после Другог светског рата носи име Васиљево (по руском војнику Васиљу, првом ослободиоцу који је ушао у село). После тога добија назив Ново Васиљево, а своје данашње име Деспотово добија маја 1952. године.

Првобитно насеље је имало три уздужне улице и три попречне, које се, уз незнатна одступања, секу под правим углом. Касније се село ширило дуж и око ових улица, па је до данас задржало приближно исти (правоугаони) облик и изглед, а има пет попречник и уздужних улица. Старије куће су грађене углавном од черпића, нове куће углавном одступају и одударају од ранијег изгледа, положаја и начина градње.

Деспотово је електрифицирано 1952. године, а 1973. године је извршена реконструкција електричне мреже када је и доведена трофазна струја. Године 1970. је асфалтиран пут Силбаш-Пивнице, а 1972. године пут према Савином Селу. Те године уграђена и телефонска централа са 40 бројева. Дана 20. децембра 1990. године пуштена је у рад аналогна телефонска централа са преко 600 телефонских прикључака, која је 2004. гоине замењена новом савременом дигиталном централом. Током 2004. и 2005. године у селу је срушена и сазидана нова зграда за потребе месне канцеларије и месне зајденице. На самом почетку 2006. године изграђена је и пуштена у рад једина еко чесма у селу.

Деспотово у данашње време

У централном делу насеља налазе се сви важнији објекти. Ту је основна школа (прва школа у Деспотову почела је са радом крајем 60-их година 18. века), православна црква, дом културе, здравствена станица, задружни дом, ватрогасни и ловачки дом, читаоница, месна заједница, месна канцеларија, пошта и др. Према последњем попису организованом 2002. године у Деспотову је било 676 домаћинстава.

У Деспотову нема индустријских погона. Значај занатске делатности и број запослених у њој из године у годину опада, број трговинских радњи се повећава, а неколико угоститељских објеката типа кафане подмирују најосновније потребе становништва. У насељу, иначе, функционише земљорадничка задруга ОЗЗ „Деспотово“ која газдује са око 17% пољопривредно обрадивог земљишта и са рибњаком кога чини седам језера укупне површине 210 . У овој задрузи запослено је осамдесетак житеља Деспотова. Што се тиче културног развоја села, битно је поменути КУД „Логовац“ из Деспотова, које чува фолклорне и традиционалне вредности. Сваке године одржавају се „Ивањдански сусрети“, свечаност која траје три дана и окупља љубитеље фолклора и добре старе песме.

На периферији Деспотова постоји хала-индустријски објекат који је „пуштен у погон“ од јесени 2007. године, отворена је фирма „Нова Италија“, која се бави производњом папирних и пластифицираних кеса, те су ту многи житељи Деспотова нашли своје радно место.

Демографија

У насељу Деспотово живи 1654 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (39,4 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 676 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија[1] Година Становника 1948. 2.425 1953. 2.346 1961. 2.396 1971. 2.402 1981. 2.150 1991. 2.081 2.071 2002. 2.096 2.120

Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби			1.863	88,88%
Словаци			46	2,19%
Хрвати			43	2,05%
Југословени			31	1,47%
Мађари			19	0,90%
Роми			17	0,81%
Русини			12	0,57%
Муслимани			10	0,47%
Црногорци			8	0,38%
Чеси			7	0,33%
Буњевци			7	0,33%
Албанци			6	0,28%
Украјинци			4	0,19%
Немци			4	0,19%
Словенци			2	0,09%
Македонци			2	0,09%
Румуни			1	0,04%
непознато			3	0,14%

Становништво према полу и старости^[3]

	м			ж
?	3			2
80+	17			35
75—79	23			36
70—74	45			61
65—69	72			75
60—64	53			81
55—59	43			52
50—54	80			61
45—49	92			82
40—44	90			84
35—39	68			68
30—34	57			52
25—29	82			58
20—24	57			71
15—19	79			79
10—14	61			69
5—9	42			60
0—4	55			51
Просек :	39,4			41,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 633 652 708 744 697 669 676

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 129 166 120 120 83 40 10 5 1 2 3,10

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	861	235	551	39	35	1
Женски	897	144	552	169	31	1
УКУПНО	1.758	379	1.103	208	66	2

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	449	287	10	0	47
Женски	239	141	0	0	31
УКУПНО	688	428	10	0	78
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	4	24	3	13
Женски	0	2	21	5	2
УКУПНО	1	6	45	8	15
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	3	17	4	4
Женски	3	2	4	6	17
УКУПНО	6	5	21	10	21
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	0	0	23
Женски	1	0	0	4
УКУПНО	7	0	0	27

Становништво по делатностима које обавља

Референце

1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()