Савино Село
насеље у општини Врбас, Јужнобачки округ, Србија From Wikipedia, the free encyclopedia
насеље у општини Врбас, Јужнобачки округ, Србија From Wikipedia, the free encyclopedia
Савино Село ( ) је насеље у општини Врбас у Јужнобачком округу. Према попису из 2022. било је 2562 становника.
Савино Село | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Јужнобачки |
Општина | Врбас |
Становништво | |
— 2022. | 2.562 |
— густина | 47/ |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 30′ 13″ С; 19° 31′ 22″ И |
Временска зона | (), лети () |
Апс. висина | 83 |
Површина | 61,7 2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 21467 |
Позивни број | 021 |
Регистарска ознака |
Носи назив у знак сећања на народног хероја Саву Ковачевића (1909—1943), команданта Треће ударне дивизије који је страдао током битке на Сутјесци. Овде се налази Вила у Савином Селу.
Насеље Торжа (данашње Савино Село) се први пут помиње за време Бачке жупаније 1416. године.
Торжа се формирала за потребе утврђивања аустријског утицаја у овим крајевима и то колонизацијом Немаца. Оснивачи Торже приспели су у Бачку 1783. године, али су морали бити размештени по "зимовницима", односно у оближњим насељима: Оџаци, Деспотово, Бачки Петровац, Кула и Куцура. Историчар Торже, Петер Вак, није оставио прецизне податке о матичним подручјима и насељима из којих су се доселили Немци, већ је само навео Рајнску област у ширем смислу. Међутим, он је тачно означио правац и дужину путовања миграната, а уз то је до прецизно навео све обавезе прихватних власти и олакшице које им је држава пружала. Исељеници су полазили за Торжу из Манхајма, и то у неколико група, држећи се готово истог пута као и оснивачи осталих немачких села у Бачкој.[1] Од Регензбурга до Апатина Немци су путовали углавном бродовима. Успут су се морали пријављивати надлежним административним установама ради верификовања путних исправа и доделе новчаних средстава за подмирење путних трошкова. Тако су се у Бечу пријавили Угарској дворској канцеларији, где су убележени најважнији подаци и где је свакој породици додељено по две форинте на име путних трошкова. Потом су се у Будимпешти пријавили краљевској комори, где им је додељена још по једна форинта по породици. По наређењу краљевске коморе, Немци предвиђени за насељавање у Бачкој морали су да наставе пут ка Сомбору, и да се након сакупљања пријаве специјалнoj канцеларији за насељавање, успостављеној ради прихватања досељеника, старања око изградња кућа за њих, избора и размеравања атара, поделе земље и организације обраде. У Сомбору су мигранти по трећи пут били подвргнути бирократско-административном поступку: све породице су још једном пописане, свакој је уручено писмено решење о насељавању са тачно назначеним местом, улицом, бројем куће и бројем чланова.
Прослављена је ту 26. августа 1934. године 150-годишњица Торже. Досељени су ту у 18. веку Немци из Пфалца у Немачкој.[2] Село је плански грађено од маја 1784. године, тако да је у првом периоду бројало 223 домаћинства. Немци су подигли реформаторску (остаци сачувани до данас) и прву евангелистичку цркву у тадашњој Угарској (порушена после Другог светског рата). У марту 1937. олуја је срушила фабрику кудеље.[3]
Савино Село је типично планско, војвођанско село, са правоугаоно постављеном регулацијом улица. Регулациона ширина улица је од 25 до 48 м, а дужина око 1,5 km.
У насељу Савино Село живи 2526 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,3 година (36,3 код мушкараца и 38,3 код жена). У насељу има 1073 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12 (попис 2002).
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Етнички састав према попису из 2002.[5] | ||||
---|---|---|---|---|
Црногорци | 1.280 | 38,19% | ||
Срби | 1.211 | 36,13% | ||
Словаци | 166 | 4,95% | ||
Мађари | 161 | 4,80% | ||
Хрвати | 106 | 3,16% | ||
Русини | 74 | 2,20% | ||
Украјинци | 65 | 1,93% | ||
Југословени | 50 | 1,49% | ||
Муслимани | 39 | 1,16% | ||
Македонци | 13 | 0,38% | ||
Роми | 8 | 0,23% | ||
Бошњаци | 8 | 0,23% | ||
Немци | 7 | 0,20% | ||
Словенци | 5 | 0,14% | ||
Буњевци | 4 | 0,11% | ||
непознато | 25 | 0,74% |
м | ж | |||
? | 2 | 6 | ||
80+ | 16 | 34 | ||
75—79 | 34 | 75 | ||
70—74 | 63 | 85 | ||
65—69 | 90 | 87 | ||
60—64 | 64 | 102 | ||
55—59 | 64 | 68 | ||
50—54 | 116 | 96 | ||
45—49 | 133 | 130 | ||
40—44 | 144 | 123 | ||
35—39 | 117 | 120 | ||
30—34 | 76 | 102 | ||
25—29 | 101 | 104 | ||
20—24 | 145 | 114 | ||
15—19 | 154 | 141 | ||
10—14 | 131 | 131 | ||
5—9 | 104 | 113 | ||
0—4 | 71 | 95 | ||
Просек : | 36,3 | 38,3 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.319 | 463 | 758 | 63 | 35 | 0 |
Женски | 1.387 | 328 | 765 | 240 | 53 | 1 |
УКУПНО | 2.706 | 791 | 1.523 | 303 | 88 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 614 | 172 | 0 | 0 | 273 |
Женски | 340 | 74 | 0 | 0 | 130 |
УКУПНО | 954 | 246 | 0 | 0 | 403 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 5 | 10 | 37 | 8 | 34 |
Женски | 2 | 1 | 52 | 4 | 4 |
УКУПНО | 7 | 11 | 89 | 12 | 38 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 1 | 4 | 11 | 8 | 9 |
Женски | 2 | 2 | 14 | 19 | 28 |
УКУПНО | 3 | 6 | 25 | 27 | 37 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | 1 | 0 | 39 | |
Женски | 2 | 0 | 0 | 6 | |
УКУПНО | 4 | 1 | 0 | 45 |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.