Гродњенска област

Гродњенска област (блр. , рус. ) административна је јединица у западном делу Републике Белорусије и са површином од 25.000 км² најмања је међу 6 белоруских области. Основана је 20. септембра 1944. као административна јединица тадашње Белоруске ССР. Смештена је између Литваније на северу, Пољске на западу, Минске области на истоку и Брестске области на југу.

Гродњенска област блр. рус.
Застава Грб
Држава	Белорусија
Главни град	Гродно
Површина	25,000[1] km2
Становништво	2009.
— број ст.	1.072.000[2]
— густина ст.	42,9 ст./km2
Званични веб-сајт

Административни центар, а уједно и највећи град области је Гродно, а већи градови су још Лида, Слоним и Вавкависк.

Према подацима пописа становништва из 2009. на територији области живело је укупно 1.072.000 становника или у просеку 42,9 ст/км².

У источном делу области налази се Мирски замак из XVI века који се налази на Унесковој листи светске баштине у Белорусији.

Географија

Гродњенска област смештена је у западном делу Републике Белорусије и ограничена је територијом Брестске области на југу, Минске области на истоку, док на североистоку дели свега неколико километара уску границу са Витепском облашћу. На северу је граница са Литванијом (окрузи Алитус и Вилњус), док је на западу Пољска (Војводство Подласко). Са површином од 25.000 км² најмања је од 6 белоруских области.

Гродњенска област лежи у зони благо заталасаног рељефа просечних надморских висина између 130 и 190 метара. Централни део области обухвата подручје Њеменске низија у ком се налази и најнижа тачка у земљи на надморској висини од 80 метара. У северном и североисточном делу налазе се Лидска равница (надморске висине до 170 м) и нешто више Ашмјанско побрђе (висине до 320 м). Крајњи североисток је у зони ниже Нарачанско-Вилјеске низије. Јужни и источни делови су нешто виши и ту је рељеф представљен у виду моренских побрђа и ту се налази највиша тачка области Замкавска гора са висином од 323 метра (Навагрудско побрђе).

Готово целокупно подручје области припада басену реке Њемен (са притокама Западна Березина, Гавја, Дитва, Лебјада, Котра, Уша, Шчара и Вилија). У северозападном делу области свој ток почиње река Нарев, десна притока Висле. Августовским каналом су повезане реке Висла и Њемен. Најважнија језера су Бело, Свитјаз, Свир и Вишневско.

Клима је умереноконтинентална са доста дугим и умерено топлим летима и нешто блажим и краћим зимама захваљујући близини морске акваторије. Просечна јануарска температура креће се између -6,6 °C (Карелички и Навагрудски рејон) до -5 °C на југозападу. Јулске температуре у просеку се крећу између 17 °C и 18,2 °C. Просечна годишња сума падавина је од 520 до 640 мм (у области око Навагрудка до 706 мм) и око 70% се излучи у периоду април-октобар. Вегетативни период траје од 189 до 200 дана. Под шумама је око 14,4% територије, док је око 6,6% под мочварама.

Један део националног парка Бјаловјешка шума обухвата подручје на крајњем југу области.

Историја

Подручје Гродњенске области било је насељено још током позног палеолита. Током средњег века подручје је било насељено древним словенским и балтичким племенима. Почетком XII века значајни делови области око реке Њемен улазе у састав Кијевског Руса. У то време оснивају се и први већи градови попут Гродна (1128), Навагрудака (1212), Слонима (1251), Вавкависка (1005) и Лиде (1323).

Почетком XIII и током XIV века цела област долази под власт Велике Кнежевине Литваније чија је прва престоница био Навагрудак. У дворцу Крево у Смаргонском рејону је 1385. склопљена Кревска унија о уједињењу Пољске и Литваније у Пољско-литванску унију (познату и као Реч Поспоплита). Код места Гринвалда се 1410. одиграла велика битка против Тевтонских витезова.

После распада Уније област 1793. постаје саставним делом Руске Империје и долази до оснивања Гродњенске губерније, која је за кратко време постала један од економски најразвијенијих региона Империје.

Одредбама Мира из Риге 1921. сва територија савремене Гродњенске области је укључена у састав Пољске у чијим границама је остала све до 1939. када постаје делом тада Белоруске ССР.

Гродњенска област формирана је 20. септембра 1944. са административним центром у граду Гродну. У садашњим границама је од 1954. године.

Административна подела

Област је административно подељена на један град обласне субординације (Гродно - уједно и административни центар области) и на 17 рејона.

Рејони Гродњенске области Белорусије

Рејон	Основан	Административни центар	Површина км²[3]	Становника попис 2009.[4]
Астравечки рејон	.	Астравец	1.569	27.300
Ашмјански рејон	.	Ашмјани	1.200	38.500
Бераставички рејон	.	Велика Бераставица	743	20.000
Вавкавски рејон	.	Вавкависк	1.192	82.200
Воранавски рејон	.	Воранава	1.500	38.000
Гродњенски рејон	.	Гродно	2.700	58.600
Дзјатлавски рејон	.	Дзјатлава	1.500	34.300
Зељвански рејон	.	Зељва	870	22.000
Ивјевски рејон	.	Ивје	1.900	37.800
Карелички рејон	.	Кареличи	1.100	28.000
Лидски рејон	.	Лида	1.600	140.000
Мастовски рејон	.	Масти	1.300	41.000
Навагрудски рејон	.	Навагрудак	1.700	54.000
Свислачки рејон	.	Свислач	1.400	22.700
Слонимски рејон	.	Слоним	1.500	72.000
Смаргоњски рејон	.	Смаргоњ	1.500	58.200
Шчучински рејон	.	Шчучин	1.900	54.400

Демографија

Према подацима пописа становништва из 2009. на подручју Гродњенске обасти живело је око 1.072.000 становника,^[2] или у просеку 42,9 ст/км². Од тог броја око 70% је живело у градовима, а остатак у сеоским насељима.

По националном саставу највише је Белоруса (66,7%), Пољака (21,5%), Руса (8,2%) и Украјинаца (1,4%).

Народ	Попис 1959.	Попис 1970.	Попис 1979.	Попис 1989.	Попис 1999.	Попис 2009.[5]
Белоруси	646.718	729.381	698.420	702.208	738.216	715.249
Пољаци	332.430	276.507	299.250	300.836	294.090	230.810
Руси	72.250	86.145	99.597	124.250	119.200	87.451
Украјинци	12.004	16.230	18.677	23.401	21.166	14.983
Литванци	....	4.224	3.427	3.087	2.964	2.153
Татари	2.075	2.086	2.177	2.462	2.161	1.710
Јермени	....	193	191	461	1.049	905
Азери	....	142	194	526	581	678
Јевреји	3.744	3.199	2.653	2.208	938	537
Роми	....	226	330	376	452	372
Немци	....	171	276	435	669	329
Молдавци	....	151	274	471	415	319
Грузини	....	169	167	224	285	264
Укупно	1.076.789	1.120.395	1.127.465	1.163.608	1.185.178	1.072.381

На територији области постоји укупно 15 насељених места са административним статусом града и 16 насељених места са статусом варошице. Једини град са више од 100 хиљада становника је Гродно.

Насељена места са више од 7.000 становника стање 1. јануара 2009.

Гродно 338,2 Бјарозавка 11,7 Лида 95,8 Скидаљ 10,4 Слоним 50,8 Астравец 8,4 Вавкависк 46,5 Дзјатлава 8,3 Смаргоњ 36,9 Ивје 8,0 Навагрудак 30,8 Зељва 7,7 Масти 16,3 Свислач 7,3 Шчучин 15,7 Краснасељск 7,3 Ашмјани 14,7

Знаменитости

У источном делу области код вароши Мир налази се Мирски замак из XVI века који се налази на Унесковој листи светске баштине у Белорусији.

Мапа рејона Гродњенске области

Види још

• Белорусија
• Административна подела Белорусије
• Мирски замак

Референце

1. Национални катастар Белорусије^{[мртва веза]}
2. О демографической ситуации за январь-декабрь 2010 г.
3. «Государственный земельный кадастр Республики Беларусь» Архивирано на сајту (4. март 2016) (по состоянию на 1 января 2011 г.)
4. «О демографической ситуации за январь-апрель 2011 г.» (по состоянию на 1 мая 2011 г.)
5. https://web.archive.org/web/20101030225812/http://belstat.gov.by/homep/ru/perepic/2009/vihod_tables/5.8-4.pdf

Спољашње везе

• Службена веб страница Гродњенске области Архивирано на сајту (16. мај 2006)
• Интерактивна мапа области
• Гродзенская вобласць, гарады і вёскі. Фота славутасцяў