Бранислав Нушић
српски књижевник / From Wikipedia, the free encyclopedia
Бранислав Нушић (име по рођењу: Алкибијад Нуша; Београд, 20. октобар 1864 — Београд, 19. јануар 1938) био је српски књижевник, писац романа, драма, прича и есеја, комедиограф, зачетник реторике у Србији и истакнути фотограф аматер. Такође је радио као новинар и дипломата.[3]
Кратке чињенице Бранислав Нушић, Пуно име ...
Бранислав Нушић | |
---|---|
Пуно име | Бранислав Нушић |
Надимак | Бен Акиба |
Датум рођења | (1864-10-20)20. октобар 1864. |
Место рођења | Београд, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 19. јануар 1938.(1938-01-19) (73 год.) |
Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
Националност | Србин |
Образовање | Велика школа у Београду (Правни факултет Универзитета у Београду) |
Супружник | Даринка Ђорђевић |
Деца | Страхиња Бан, Маргита, Оливера[1] |
Родитељи | Ђорђе (Георгијас) Нуша Љубица Нуша[2] |
Најважнија дела | Госпођа министарка Сумњиво лице Народни посланик Реторика Хајдуци |
Награде | Орден Светог Саве, Орден књаза Данила I, Орден белог орла |
Потпис | |
Званични веб-сајт | |
https://nusicfondacija.rs/ |
Затвори
Најзначајнији део његовог стваралаштва су позоришна дела, од којих су најпознатије комедије: Госпођа министарка, Народни посланик, Сумњиво лице, Ожалошћена породица и Покојник. Осим што је писао за позориште, радио је као драматург или управник у позориштима у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву.
Бранислав Нушић је у својим делима овековечио свакодневицу српског друштва у XIX и XX веку, а његове социолошке анализе су актуелне и у XXI веку.