20. октобар

20. октобар (20.10.) је 293. дан у години по грегоријанском календару (294. у преступној години). До краја године има још 72 дана.

Догађаји

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• 1448 — Угарска војска предвођена Јаношем Хуњадијем је поражена у бици на Косову од турске војске предвођена султаном Муратом II.
• 1572 — Војници шпанског терција су током ноћи прегазили Шелду на њеном ушћу да би прекинули опсаду Гуса у Шпанској Низоземској.
• 1728 — У Копенхагену избио пожар који је уништио већи део града.
• 1803 — Сенат САД је ратификовао куповину Луизијане.
• 1818 — Уједињено Краљевство и САД су потписали споразум из 1818. којим је дефинисана канадско-америчка граница дуж 49. упоредника од Тихог океана до Шумског језера.
• 1827 — У поморској бици код Наварина, током Грчког рата за независност, руски, британски и француски бродови уништили су турску и египатску флоту.
• 1935 — Кинеске револуционарне снаге Мао Цедунга стигле у покрајину Шенси на северозападу Кине и тиме окончале Дуги марш од око 10.000 километара.
• 1935 — Алијанса женских покрета Југославије у више градова организовала зборове захтевајући једнако, опште, тајно, активно и пасивно право гласа за све грађане оба пола.
• 1936 — Зграда Скупштине Југославије у Београду примила прве посланике.
• 1944 — Јединице НОВЈ генерала Пека Дапчевића и Црвене армије генерала Владимира Жданова у Другом светском рату ослободиле Београд, у завршној фази Београдске операције.
• 1949 — Југославија изабрана за несталног члана Савета безбедности Уједињених нација.
• 1961 — Совјетски Савез је извршио пробу прве балистичке ракете лансиране из зароњене подморнице и опремљене бојевом главом лансиравши ракету Р-13.
• 1964 — Основан ВИС Силуете
• 1971 — Канцелар Западне Немачке Вили Брант добио Нобелову награду за мир.
• 1973 — Британска краљица Елизабета II отворила Сиднејску оперу.
• 1984 — Београду пуштена у рад прва телекомуникациона веза по оптичком каблу, Телекомуникациони центар Београд - Коњарник
• 1991 — У земљотресу на индијској страни Хималаја погинуло више од 340 људи, разорено на десетине хиљада кућа.
• 1992 —
  • Јединице Југословенске народне армије напустиле Дубровачко ратиште, а полуострво Превлака на улазу у Боку которску стављено је под контролу посматрача УН.
  • Код места Витез у Босни почели сукоби Хрватског вијећа обране и АрРБиХ, дотадашњих савезника у рату против Војске Републике Српске.
• 1998 — Скупштина Србије донела Закон о јавном информисању на основу ког су у наредне две године независни медији у Србији кажњени с преко 30 милиона динара, углавном због критичког писања о режиму Слободана Милошевића.
• 1999 — Верски вођа индонежанских муслимана Абдурахман Вахид постао први изабран председник Индонезије.
• 2000 — У Уганди сарадњом локалних и међународних здравствених радника, заустављено ширење епидемије проузроковане смртоносним вирусом ебола, од ког је умрло 47 и заражено више од 75 особа.
• 2001 — На хиљаде демонстраната на улицама француских градова протестовало против државе због зависности од нуклеарне енергије, од које потиче више од три четвртине енергије Француске.
• 2011 — Бивши либијски вођа Моамер ел Гадафи убијен у Сирту, а снаге Прелазног националног савета су преузеле контролу над градом.

Рођења

• 1554 — Балинт Балаши, мађарски песник. (прем. 1594)^[1]
• 1620 — Алберт Кујп, холандски сликар. (прем. 1691)
• 1632 — Кристофер Рен, енглески научник и архитекта. (прем. 1723)^[2]
• 1677 — Станислав Лешћински, пољски племић. (прем. 1766)^[3]
• 1781 — Јован Дошеновић, српски филозоф, песник и преводилац. (прем. 1813)^[4]
• 1843 — Коста Трифковић, српски комедиограф. (прем. 1875)^[5]
• 1847 — Фредерик Таулов, норвешки сликар. (прем. 1906)
• 1854 — Артур Рембо, француски песник. (прем. 1891)^[6]
• 1859 — Џон Дјуи, амерички филозоф. (прем. 1952)
• 1864 — Бранислав Нушић, српски књижевник, комедиограф, писац романа, драма, прича и есеја, зачетник реторике у Србији и истакнути фотограф аматер. (прем. 1938)
• 1882 — Бела Лугоси, мађарско-амерички глумац. (прем. 1956)
• 1890 — Џели Рол Мортон, амерички пијаниста и композитор. (прем. 1941)
• 1891 — Џејмс Чедвик, енглески физичар, добитник Нобелове награде за физику (1935). (прем. 1974)
• 1913 — Ђурђа Стојковић, најстарија жива особа у Србији.
• 1919 — Ксенте Богоев, економиста и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније. (прем. 2008)
• 1936 — Сафет Исовић, босанскохерцеговачки певач, један од најпознатијих извођача севдалинки. (прем. 2007)
• 1945 — Зоран Антонијевић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2008)
• 1946 — Елфриде Јелинек, аустријска књижевница, добитница Нобелове награде за књижевност (2004).^[7]
• 1946 — Лусин ван Импе, белгијски бициклиста.
• 1946 — Марко Николић, српски глумац. (прем. 2019)
• 1949 — Валериј Борзов, совјетски атлетичар украјинског порекла.
• 1949 — Слободан Жуњић, српски филозоф и историчар филозофије. (прем. 2019)
• 1950 — Том Пети, амерички музичар, музички продуцент и глумац. (прем. 2017)
• 1951 — Клаудио Ранијери, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
• 1956 — Дени Бојл, енглески редитељ, сценариста и продуцент.
• 1958 — Иво Погорелић, хрватски пијаниста.
• 1958 — Виго Мортенсен, амерички глумац.
• 1960 — Лепа Брена, српска певачица и естрадна менаџерка.
• 1961 — Драгиша Бинић, српски фудбалер.
• 1961 — Ијан Раш, велшки фудбалер.
• 1963 — Синиша Гогић, српско-грчки фудбалер и фудбалски тренер.
• 1964 — Ненад Ненадовић, српски глумац и ТВ водитељ. (прем. 2021)
• 1966 — Абу Мусаб ел Заркави, јордански терориста. (прем. 2006)
• 1970 — Сандер Боскер, холандски фудбалски голман.
• 1971 — Дени Миног, аустралијска музичарка, плесачица, глумица, модна дизајнерка и ТВ водитељка.
• 1971 — Снуп Дог, амерички хип хоп музичар, музички продуцент и глумац.
• 1971 — Еди Џоунс, амерички кошаркаш.
• 1976 — Видак Братић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1979 — Џон Красински, амерички глумац, продуцент, сценариста и редитељ.
• 1979 — Пол О'конел, ирски рагбиста.
• 1980 — Дарко Малетић, босанскохерцеговачки фудбалер.
• 1981 — Димитриос Пападопулос, грчки фудбалер.
• 1982 — Хосе Акасусо, аргентински тенисер.
• 1982 — Ана Михајловски, српска ТВ водитељка.
• 1982 — Лоренс Робертс, амерички кошаркаш.
• 1983 — Мишел Ворм, холандски фудбалски голман.
• 1983 — Ник Кејнер-Медли, америчко-азербејџански кошаркаш.
• 1988 — Кендис Свонепул, јужноафрички модел.
• 1989 — Јанина Викмајер, белгијска тенисерка.
• 1989 — Џес Глин, енглеска музичарка.
• 1990 — Дерек Нидам, америчко-црногорски кошаркаш.
• 1992 — Матија де Шиљо, италијански фудбалер.
• 1997 — Андреј Рубљов, руски тенисер.

Смрти

• 460 — Атенаида-Евдокија, византијска царица. (рођ. 401)
• 1139 — Хајнрих X, војвода Баварске. (рођ. 1108)
• 1187 — Папа Урбан III.
• 1438 — Јакопо дела Кверча, италијански вајар. (рођ. 1374)
• 1740 — Карло VI, цар Светог римског царства. (рођ. 1685)
• 1890 — Ричард Френсис Бартон, енглески истраживач и путописац. (рођ. 1821)
• 1900 — Наим Фрашери, албански песник. (рођ. 1846)
• 1941 — Марко Орешковић, хрватски комуниста и народни херој. (рођ. 1895)
• 1946 — Кристо Доминковић, српски публициста, новинар, писац. (рођ. 1877)^[8]
• 1956 — Лоренс Дејл Бел, амерички авијатичар и индустријалац. (рођ. 1894)
• 1964 — Херберт Хувер, амерички политичар. (рођ. 1874)
• 1976 — Славко Воркапић, српско-амерички режисер. (рођ. 1894).
• 1978 — Светозар Радојчић, српски историчар уметности (рођ. 1909).
• 1984 — Пол Дирак, физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1902)
• 1984. — Карл Фердинанд Кори, чешки биохемичар и фармаколог. (рођ. 1896)
• 1987 — Андреј Колмогоров, руски математичар. (рођ. 1903)
• 1992 — Коча Поповић, српски политичар и публициста. (рођ. 1908)
• 1993 — Милан Коњовић, српски сликар. (рођ. 1898)
• 1994 — Берт Ланкастер, амерички глумац. (рођ. 1913)
• 2001 — Небојша Поповић, српски кошаркаш и тренер (рођ. 1923)
• 2003 — Миодраг Петровић Чкаља, српски глумац и комичар. (рођ. 1924)
• 2006 — Џејн Вајат, америчка глумица. (рођ. 1910)
• 2011 — Моамер ел Гадафи, либијски официр и вођа. (рођ. 1942).
• 2011. — Мутасим Гадафи, либијски официр, син Муамера ел Гадафија. (рођ. 1974)
• 2011. — Абу Бакр Јунис Џабер, либијски генерал-мајор. (рођ. 1952)
• 2013 — Јованка Броз, жена председника Југославије Јосипа Броза Тита. (рођ. 1924)
• 2013. — Лоренс Клајн, амерички економиста. (рођ. 1920)
• 2016 — Џунко Табеј, јапанска планинарка. (рођ. 1939)^[9]

Празници и дани сећања

• 1944 — Јединице Народноослободилачке војске Југославије под командом генерала Пека Дапчевића и Црвене армије под командом генерала Владимира Ивановича Жданова у Другом светском рату ослободиле Београд.

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. Albert Tezla (1970). Hungarian Authors; a Bibliographical Handbook. Harvard University Press. стр. 68–. ISBN 978-0-674-42650-4.
2. Adrian Tinniswood (2002). His Invention So Fertile: A Life of Christopher Wren. Pimlico. стр. 330—. ISBN 978-0-7126-7364-8.
3. Stanley S. Sokol; Sharon F. Mrotek Kissane; Alfred L. Abramowicz (1992). The Polish Biographical Dictionary: Profiles of Nearly 900 Poles who Have Made Lasting Contributions to World Civilization. Bolchazy-Carducci Publishers. стр. 229–. ISBN 978-0-86516-245-7.
4. Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 161.
5. „ТРИФКОВИЋ Константин-Коста”. snp.org.rs. Приступљено 18. 1. 2022.
6. „Artur Rembo (Arthur Rimbaud) Pročitaj više na: https://www.biografija.org/knjizevnost/artur-rembo-arthur-rimbaud/”. biografija.org. Приступљено 18. 1. 2022. Спољашња веза у |title= (помоћ)
7. „Elfriede Jelinek”. britannica.com. Приступљено 18. 1. 2022.
8. Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 158.
9. Bauer, Patricia. „Junko Tabei | Japanese mountaineer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-01.