From Wikipedia, the free encyclopedia
Биомаркери су мерљиве промене параметара биолошких система (изграђених од органских и неорганских једињења[1]) које се прате помоћу биомониторинга. Биомаркери су карактеристични биолошки индикатори који се користе за идентификацију (често преко праћења индиректних промена), физичких оштећења или поремећаја физиолошких процес код људи или животиња. Историјски гледано, разни биомаркери, као и „маркери-мамаци“, су коришћени за разна праћења функционалних промена укључујући и радиоактивне изотопе, стабилне изотопе, масне киселине, системске и физичке биомаркера. Захваљујући биомаркерима данас се успешно прате и идентификују биомониторингом многе промене код животиња и човека применом минимално инвазивних техника које постају све значајнији за изучавање не само промена већ и интеракција између; дивљих и домаћих животиња, човек, биљног света и животне средине.[2][3][4]
Величину опасности и ризика од појединих материја у природи и животној средини не карактеришу само њихова концентрација већ их карактерише и њихова биорасположивост. До сада најпоузданији начин одређивања опасности и ризика од појединих материја у животној средини и природи је трансполација и интерпретација резултата биомониторингa у спрези са другим, класичним облицима мониторинга.[12]
Биомониторинг базиран на биомаркерима поуздано потврђује или оповргава, те квантификује опасност и ризик специфично за сваки околину. Генерално гледано, биомаркери су видљиве особине организма које се могу користити на више начина:[13]
Молекуларни биомаркери | Организмички биомаркери | Популацијски биомаркери |
---|---|---|
|
|
|
У медицинској пракси за дијагностиковање и прогностичко праћење обољења најчешће се користе лабораторијска дијагностика (дијагностички тестови). Ова дијагностичка стратегија често је у извесној мери несигурна јер може да буде нетачна због специфичности самог теста или нетачности клиничког сагледавања стања пацијента или интерпретације дијагностичког теста.[15]
Несигурност коју условљава први наведени узрок данас је у највећој мери смањена развојем нових, погоднијих аналитичких поступака и посвећенивањем више пажње контроли квалитета у лабораторијама. Аналитичке лабораторијске методе и поступци који се данас у највећој мери развијају су тзв. биомаркери, односно биохемијски показатељи обољења појединих органа који морају да имају низ специфичних карактеристика да би испунили услов да се примене као биохемијски маркери за откривање и разликовање појединих обољења датог органа. Применом овакве дефиниције приближавамо се тзв. органоспецифичноности неког биохемијског параметра који се примењује у клиничкој ензимологији, мада у органиченој мери.[16][17]
Да би медицински биомаркер (биохемијски показатељ) био успешан он мора да испуни неколико услова и то:[17]
Применом наведених принципа данас се у дијагностици препоручују бројни биомаркери за дијагностиковање обољења појединих органа као нпр;[17]
У ћелијској биологији, биомаркер је молекул који омогућава откривање и изолацију одређених ћелија (нпр, протеин се користи као биомаркер за идентификацију ембрионалних матичних ћелија). [24]
У генетици, биомаркер (идентификован као генетички маркер) је секвенцијална ДНК која узрокује болест или је повезан са осетљивошћу на болести.
Биомаркери могу бити било која врста молекула које указују на постојање, у прошлости или садашњости, живих организама. Биомаркери у геолошким узорцима на Земљи су производи добијени од биохемијских прекурсора (односно, природних производа) из оксидоредуктивних процеса (нпр, холестана у холестерол). Генерално гледано, липиди, пигменти, и неке биомембране су најбоље очувани током дужих геолошких периода, а нестабилна једињења као што су амино киселине, шећери итд, и корисни су биомаркери који потичу из новијих времена. Дакле, детаљне карактеристике састава биомаркера омогућавају процену врста које су изумрле и/или оних из постојећег (тренутног) живота.[25]
У области геологије и астробиологије, биомаркери, у односу на геомаркере су такође познати и као биосигнатуре.
Термин биомаркер се такође користи и да опише учешће биологије у генерисању нафте (истраживању древних извора и миграционих путева модерних нафтних налазишта[26]).
Биомаркера се такође могу користити да означе изложеност организма различитим супстанцама у епидемиологији и токсикологије. У овим случајевима, биомаркери могу бити спољашњи или сама супстанца (нпр. честице азбеста или Nicotine-derived nitrosamine ketone (NNK) - честице дувана), или варијанта спољашње супстанце прерађена у телу (метаболит).[27]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.