From Wikipedia, the free encyclopedia
Беким Фехмију (алб. ; Сарајево, 1. јун 1936 — Београд, 15. јун 2010) био је српски и југословенски филмски, телевизијски и позоришни глумац.[1][2] Био је први источноевропски глумац који је наступио у Холивуду током трајања хладног рата. Сматран је за једног од најбољих глумаца југословенске кинематографије.[3]
Беким Фехмију | |||||
---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | 1. јун 1936. | ||||
Место рођења | Сарајево, Краљевина Југославија | ||||
Датум смрти | 15. јун 2010. (74 год.) | ||||
Место смрти | Београд, Србија | ||||
Универзитет | Уметничка академија | ||||
Занимање | глумац | ||||
Супружник | Бранка Петрић (в. 1968) | ||||
Деца | Хедон и Уликс | ||||
Активни период | 1953—1998. | ||||
Битна улога | Рој — Халил-бег Скупљачи перја — Бели Бора Перјар Специјално васпитање — васпитач Жарко Мунижаба | ||||
Потпис | |||||
Веза до -а | |||||
|
Рођен је 1. јуна 1936. у Сарајеву у албанској породици из Ђаковице. Његов отац Ибрахим је усвојио свој средњошколски надимак Фехмију као презиме које је заменило оригинално Имер Халили.[4] Породица се преселила у Скадар, где су провели три године, а 1941. се вратила у Југославију где су се настанили у Призрену,[4] где је Беким провео детињство.[5] Основно и средње образовање завршио је у Призрену. Студирао је на Академији за позоришну уметност, од 1956. до 1960. године, у класи професора Мате Милошевића, код кога је и дипломирао.[6] Био је члан глумачког клуба своје гимназије у Призрену, а након дипломирања постао је члан Жупанијског народног позоришта у Приштини, јединог професионалног позоришта на албанском језику у Југославији. Дипломирао је на Факултету драмских уметности (ФДУ) у Београду 1960. године.[5]
У бившој Југославији је био велика звезда 1960-их и 1970-их година, прославио се у црно-таласном филму „Скупљачи перја“, али је глумио и у другим деловима Европе, нарочито у Италији. Имао је дугогодишњи уговор са италијанским режисером Дином де Лаурентисом, сарађивао је са Џоном Хјустоном, Оливијом де Хевиленд, Авом Гарднер, Дирком Богардом, Шарлом Азнавуром и другима.
Окушао се и у америчкој кинематографији, али га америчка публика није добро прихватила, и по неким критикама своју улогу у америчком филму „Авантуристи“ (1971) није добро одглумио, што је наводно уништило његове шансе да се пробије у Холивуду.[6] Такође, неки амерички критичари „Авантуристе“ описују као филм који „није успио да од Фехмијуа начини међународну звезду“.[7]
Самоиницијативно се престао бавити глумом 1987. године, „у знак протеста због антиалбанске пропаганде“.[8]
Фехмију је пронађен мртав 15. јуна 2010. године у свом стану у Београду. Први извештаји наводе да је извршио самоубиство.[9][10] Тадашњи министар унутрашњих послова, Ивица Дачић, рекао је да је Фехмију пронађен упуцан у свом стану и да је пиштољ регистрован на Фехмијуово име.[11] Имао је 74 године. Његово тело је кремирано, а пепео развејан у Призренској Бистрици у Призрену, дому његовог детињства.[12]
Био је ожењен колегиницом, глумицом Бранком Петрић, са којом је имао два сина — Хедона и Уликса. Уликс Фехмију (1968) се такође бави глумом. Живео је са својом супругом, браћом и сестрама на релацији Београд–Приштина–Призрен[6].
У априлу 2001, у издању „Самиздата Б92“ објавио је књигу успомена „Блиставо и страшно“, коју је написао још 1985.[8] Други део ове књиге објављен је постхумно, у јесен 2012. Говорио је неколико језика, у које спадају: српски, албански, македонски, турски, ромски, шпански, енглески, француски и италијански језик.
The New York Times га је назвао „југословенским срцоломцем” због његових младалачких освајања и познанстава са Брижит Бардо и Авом Гарднер. Деценијама након његовог последњег појављивања на екрану, читаоци водећег италијанског часописа за жене прогласили су га за једног од десет најатрактивнијих мушкараца 20. века.[3]
Фехмију се појавио у 41 филму између 1953. и 1998. године. Био је један од првих албанских позоришних и филмских глумаца који су глумили у позориштима и филмовима широм Југославије, са Абдурахманом Шаљом, Фаруком Беголијем и Енвером Петровцијем, појавивши се у низу улога које су промениле историју југословенске кинематографије и оставио трага у уметничком развоју на другим местима. До краја каријере глумио је у филмским продукцијама на девет језика, укључујући балканске језике, француски, шпански, енглески и италијански.[3]
Самиздат Б92 је 2001. објавио књигу мемоара Бекима Фехмијуа под насловом Блиставо и страшно, која описује његов живот до 1955, односно године када је постао глумац.[4]
Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1960-е ▲ | |||
1961. | Не убиј | Чувар у чекаоници | |
1962. | Саша | Марић | |
1964. | Под истим небом | Керим | |
1965. | Непријатељ | ||
1965. | Ко пуца отвориће му се | ||
1965. | Клаксон | ||
1965. | Девојка | ||
1966. | Рој | Халил-бег | |
1966. | Морган! [] | ||
1966. | Време љубави | Милија | |
1966. | Топле године | ||
1967. | Протест | Иво Бајшић | |
1967. | Скупљачи перја | Бели Бора Перјар | |
1968. | Узрок смрти не помињати | Михајло | |
1968. | Прљаве руке | ||
1968. | Одисеја | Одисеј | |
1970-е ▲ | |||
1970. | Авантуристи [] | Дакс Ксенос | |
1971. | Клопка за генерала | Доктор, обавјештајац ОЗНЕ | |
1971. | Ђавоља кичма | Капетан Виктор Калеб | |
1972. | Bekim Fehmiu në Shqipëri | глумио себе | |
1972. | Паљење Рајхстага | Георги Димитров | |
1973. | Либера, љубави моја... [] | Сандро Пођи | |
1973. | Последњи снегови пролећа [] | Роберто | |
1974. | Сведок мора бити ућутан [] | Ђорђо Сирони | |
1974. | Каљостро [] | Гроф Александер Каљостро | |
1974. | Игра истине | ||
1974. | Депс | Депс | |
1974. | Кошава | Адам Миловановић | |
1975. | Павле Павловић | Павле Павловић | |
1975. | Дозвола за убиство (1975) [] | Александер Дијаким | |
1976. | Салон Кити [] | Ханс Рајтер | |
1977. | Прости шећер [] | Марко | |
1977. | Црна недеља | Мухамед Фазил | |
1977. | Специјално васпитање | Васпитач Жарко Мунижаба | |
1978. | Стићи пре свитања | Есад Љуми | |
1979. | Партизанска ескадрила | Мајор | |
1979. | Стари и млади [] (ТВ мини-серија) | Аурелио Коста | |
1980-е ▲ | |||
1981. | Широко је лишће | ||
1982. | Глас сестре Терезе [] | ||
1982. | Влсдар | ||
1985. | Црвени и црни | Да Ђозо | |
1987. | Последња прича | Никола | |
1987. | Дете по имену Исус [] | Праведни Јосиф | |
1989. | Очајна Ђулија [] | Армандо Зани | |
1990-е ▲ | |||
1998. | Срце и мач [] | Гормонд | |
2010-е ▲ | |||
2010. | Genghis Khan: The Story of a Lifetime |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.