![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/75/Indian_relief_from_Amaravati%252C_Guntur._Preserved_in_Guimet_Museum.jpg/640px-Indian_relief_from_Amaravati%252C_Guntur._Preserved_in_Guimet_Museum.jpg&w=640&q=50)
Ашока
владар Маурјанског царства / From Wikipedia, the free encyclopedia
Ашока Велики (273–232. п. н. е.; изговор /əˈʃoʊkə/; санскритизовано као IAST: Aśoka), или у садашњем пракриту ,[3] био је владар Маурјанског царства[4] у северној Индији у III веку п. н. е. Он је владао скоро целокупним Индијским потконтинентом од око 268. до 232. п. н. е.[5][6]
Ашока Велики[1] | |
---|---|
![]() | |
Датум рођења | 304. п. н. е. |
Место рођења | Патна, Мауријско царство |
Датум смрти | 232. п. н. е. |
Место смрти | Патна, Мауријско царство |
Супружник | Tishyaraksha, Kaurwaki, Maharani Devi, Rani Padmavati |
Потомство | Kunala, Mahinda, Sangamitta, Tivala, Charumati |
Родитељи | Биндусара Рани Дхарма |
Династија | Дасаратха Маурја |
цар Индије[2] | |
Период | 273–232. п. н. е. |
Претходник | Биндусара |
Унук оснивача Маурјанске династије, Чандрагупта Маурија, Ашока је промовисао ширење будизма. Један од индијских највећих царева, Ашока је проширио Чандрагуптино царство тако да је владао облашћу која се протеже од данашњег Авганистана на западу до Бангладеша на истоку. Њигово царство је покривало целокупни Индијски потконтинент изузев делова данашњег Тамил Надуа, Карнатаке и Керале. Престоница царства је била Паталипутра (у Магади, данашњој Патни), са провинцијалним престоницама у Таксили и Уџајину.
Ашока је водио деструктивни рат против државе Калинга (модерна Одиша),[7] коју је покорио око 260. п. н. е.[8] Након освајања Калинге постао је будиста.[9][7] Ашока је слао мисије у Шри Ланку и централну Азију, и захваљујући њему је прихваћен Будизам у Шри Ланци, земљи најстарије будистичке традиције.[10] Неки заправо сматрају Ашкоку утемељитељем будизма као религије, за разлику од Буде који га је утемељио као филозофију.[10]
Он се памти по Ашокиним стубовима и указима, и по успостављању монумената који су означили неколико значајних места у животу Сидарта Гаутама.[11] Осим Ашокиних указа, биографске информације о њему се ослањају на легенде написане некон више векова, као што је Ашокавадана из другог века („Прича о Ашоки”, део Дивјивадане), и Шриланкански текст Махавамса („Велика хроника”). Амблем модерне Републике Индије је адаптација Ашокине лавовске престонице. Његово санскритско име „Aśoka” има значење „безболан, без туге” ( привативум и , „бол, туга”). У његовим указима, он је ословљаван као Devānāmpriya (Пали Devānaṃpiya или „божји миљеник”), и Priyadarśin (Пали Piyadasī или „Он који свима придаје љубав”). Његова наклоност за повезаност његовог имена са дрветом, или „Ашокиним дрветом”, се исто тако помиње у Ашокавадани. У Садржају историје, Херберт Џорџ Велс пише, „Међу десетинама хиљада имена монарха која су нагомилана у историјским стубцима, њиховим величанствима и грациозама и просветљеностима и краљевским височанствима и слично томе, име Ашоке сија ли сија, готово само, попут звезде.”[12]