Антиоксиданс
From Wikipedia, the free encyclopedia
Антиоксиданс је молекул који може да спречи оксидацију других молекула. Оксидација је хемијска реакција у којој се електрони преносе са оксидационог средства на неки молекул. У оксидационим реакцијама могу настати слободни радикали, који започињу ланчане реакције. Слободни радикали су реактивна једињења, која имају електрон вишка и зато ступају у реакције са другим молекулима, и на тај начин доводе до оштећења ћелијских структура. Антиоксиданси спречавају ланчане реакције у којима се оштећују други молелули у ћелијама, тако што се сами оксидују. Антиоксиданси су често редукциона средства (тиоли, полифеноли..).[1][2]
Најзначајнији молекули у организму за спречавање оксидације ћелујских структура су: глутатион, витамин Ц, витамин Е, ензими (каталазе, супероксид дисмутазе, пероксидазе). Смањена концентрација антиоксиданаса у организму може довети до инхибиције антиоксидативних ензима, при чему настаје оксидативни стрес и може доћи до оштећења ћелија. Термин антиоксидант се такође користи за индустријске хемикалије које се додају током производње ради спречавања оксидације у синтетичкој гуми, пластици и горивима или као конзерванси у храни и козметици.[3]
Није доказано да дијететски суплементи који се продају као антиоксиданти побољшавају здравље или спречавају болести код људи.[4] Суплементи бета-каротена, витамина А и витамина Е немају позитиван ефекат на стопу смртности[5][6] или ризик од рака.[7][8] Поред тога, суплементација селеном или витамином Е не смањује ризик од кардиоваскуларних болести.[9][10]