Георгије
мушко лично име (Georgije) From Wikipedia, the free encyclopedia
мушко лично име (Georgije) From Wikipedia, the free encyclopedia
Георгије је мушко име грчког порекла, од грчког што значи „онај који обрађује земљу” односно „земљорадник”. Долази од речи гео (грч. ), што значи „земља” и ерго (грч. ), што значи „радити”.
|
Георгије | |
|---|---|
|
| |
| Пол | мушки |
| Значење | земљорадник |
| Сродна имена | Георгиос / Гиоргос, Георги, Ђорђо, Ђорђе, Ђурађ, Џорџ, Георг, Хорхе |
| Чланци на википедији | Све странице које почињу са „Георгије” |
Појављује се у разним народима и језицима, првобитно као Георгиос (грч. , хеб. ) и Гиоргос (грч. ). На тој основи, настала су и имена Георгије (цсл. ), Георгиј (рус. ) и Георги (буг. ). Код Италијана је добио облик Ђорђо (итал. ). Енглеска варијанта овог имена је Џорџ (енгл. ), немачка Георг (нем. ), шпанска Хорхе (шпан. ).
Георгије је било споредно име грчког бога Зевса који је, према предању, покровитељ земљорадње, уметничких и занатских делатности[1].
Свети Георгије је један од највише слављених у православној и католичкој цркви. Познат је по легенди према којој убија аждају. Црква за прославља још од 494. године, 23. априла по јулијанском тј. 6. маја по грегоријанском календару. У славу Светог Георгија су подигнуте многе хришћанске цркве, православне и католичке. Током крсташких ратова је био веома поштован у Светој земљи у то време. Симбол је храбрости и витештва. Данас се свети Георгије сматра за заштитника Енглеске. Веома је честа крсна слава код Срба. По њему носи име, и њему у част су подигнути, и манастир Ђурђеви ступови.
Име Георгије, или Џорџ, носили су многи краљеви: енглески (6), грчки (2) и председник Америке (3).
У неким земљама се веома много придаје личном имену и обичај је да се прославља дан свеца по коме је особа добила име. Тако свака особа има два пута у току године да приређује славље у своје име: рођендан и имендан. Грци обележавају имендан за Георгија сваког 23. априла [2].
Код Срба се слави два пута годишње Свети Георгије: Ђурђевдан 6. маја и Ђурђиц 16. новембра. Оба су породичне славе, међу најчешћим славама код Срба. По празнику Ђурђевдану, обзиром да је то време у које цвета, добила је назив и биљка ђурђевак (лат. Convallaria majalis), позната и као ђурђица и ђурђевац.
Постоје српска презимена Ђорђевић, Ђоровић, Ђурић, Ђурђевић и Ђурановић.
