Ћићевац

Ћићевац је градско насеље и седиште истоимене општине која се налази у Расинском округу. Према попису из 2022. има 3902 становника (према попису из 2011. било је 4667 становника).^[1]

Ћићевац
Ћићевац
Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Расински
Општина	Ћићевац
Становништво
— 2022.	3902
Географске карактеристике
Координате	43° 43′ 08″ С; 21° 26′ 27″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	215
Ћићевац Ћићевац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	37210
Позивни број	037
Регистарска ознака

Историја

Ћићевац се сматра веома старим насељем, а име је добио по староседеоцима племена Ћићена, који су насељавали ову средину бавећи се сточарством. Предање каже да се ово место најпре звало Ћићенац. А да је касније добило име Ћићевац, по угледу суседни Крушевац. Доласком Словена у Поморавље Ћићени су били потиснути и са својим стадима селили су се из места у место. Распрсли су се на више страна широм Балкана, а једна група је отишла најдаље под планину Учку, на полуострво Истру, где се цео тамошњи крај прозва Ћићарија. По Ћићенима Ћићевцу остао је данашњи назив.^[2]

Ћићевац је скоро у целини досељеничко насеље. Само се за део становника чије су куће лоциране на околном побрђу сматра да су староседеоци. Први досељеници са Косова су Петковићи који су дошли 1710. године а остали су долазили много касније од друге половине 18. века па све до данашњих дана.

После пада Крушевца у турске руке 1455. године и подручје Ћићевца је доживело исту судбину. Ћићевац је први пут ослобођен у Првом српском устанку јануара 1806. године када су његови становници масовно приступали Карађорђевој војсци. Устанком у овом крају је руководио кнез Томић Милић, пореклом из Ражња. Он је после пропасти Карађорђеве државе убијен на брду Мечка код Ражња 1813. године. Поморавски крај од Сталаћа до Параћина је остао у Нишком пашалуку под турском влашћу тако да није био директно захваћен Другим српским устанком, међутим велики број појединаца је ипак учествовао у борбама.^[3]

Хатишерифом из 1833. године ћићевачки крај је ушао у састав Милошеве Србије и тиме коначно ослобођен од Турака.

Велике борбе у овом крају су вођене 1876. године у Српско-турском рату. После повлачења српске војске, Турци су спалили село Трубарево, чије се становништво повукло у збег по Мојсињским планинама.

У Балканским и Првом светском рату велики број младића са овог подручја је изгубио живот о чему говоре спомен обележја у готово свим местима.

Указом Краља од 16. новембра 1922. године насеље је добило статус варошице.

После брзог слома Југославије у Априлском рату 1941. војници су се журно враћали кућама, али је велики број њих заробљен и одведен у логоре или принудни рад у Немачкој. У лето 1941. у Ћићевцу је формирана четничка чета Косте Пећанца која је ту остала до 1942. године. Следеће године у Ћићевац су дошли четници Драгољуба Михаиловића и ту успоставили јаку локалну власт. Партизански одреди су у овом крају углавном изводили диверзантске акције најпре на мосту код Браљине, а затим и на пружном мосту на Јовановачкој реци. Победа партизана над четницима 1944. на Буковику је умањила углед четничког покрета, па много бораца из њихових редова прелази у партизанске јединице.^[4]

После Другог светског рата, Ћићевац је припао Ражањском срезу. Последња административна подела је извршена јула 1957. доношењем новог закона по коме Ћићевац постаје седиште општине која поред Ћићевца обухвата и следећа насељена места: Плочник, Појате, Лучина, Сталаћ, Град Сталаћ, Мрзеница, Браљина, Трубарево и Мојсиње.

Општина Ћићевац данас припада Расинском округу са седиштем у Крушевцу заједно са општинама Брус, Александровац, Трстеник и Варварин.

Овде се налазе Железничка станица Ћићевац и Аматерско позориште Ћићевац. Овде се налази више записа међу којима су: Запис дуд Виолете Петровић (Ћићевац - град), Запис Топаловића храст (Ћићевац), Запис храст на гробљу - северни (Ћићевац), Запис храст на гробљу - јужни (Ћићевац), Запис Радошевачки дуд (Ћићевац - град), Запис Радошевачки јасен (Ћићевац - град).

Демографија

У насељу Ћићевац живи 4116 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (40,1 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 1608 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[5] Година Становника 1948. 4.410 1953. 4.598 1961. 4.952 1971. 5.143 1981. 5.520 1991. 5.398 5.316 2002. 5.094 5.320 2011. 4.667 2022. 3.902

Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби			4.943	97,03%
Роми			88	1,72%
Југословени			10	0,19%
Црногорци			8	0,15%
Македонци			7	0,13%
Хрвати			6	0,11%
Румуни			6	0,11%
Бугари			3	0,05%
Словенци			1	0,01%
Словаци			1	0,01%
Руси			1	0,01%
Муслимани			1	0,01%
Мађари			1	0,01%
Бошњаци			1	0,01%
непознато			10	0,19%

Становништво према полу и старости^[7]

	м			ж
?	10			15
80+	56			94
75—79	67			128
70—74	111			148
65—69	162			195
60—64	138			160
55—59	118			124
50—54	187			205
45—49	238			204
40—44	195			186
35—39	161			140
30—34	151			161
25—29	145			157
20—24	156			155
15—19	168			174
10—14	138			142
5—9	153			134
0—4	106			112
Просек :	40,1			42,6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 1.002 1.121 1.269 1.427 1.597 1.559 1.608

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 271 391 285 341 160 118 31 4 6 1 3,17

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.063	591	1.294	106	67	5
Женски	2.246	414	1.292	425	108	7
УКУПНО	4.309	1.005	2.586	531	175	12

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.049	82	1	38	397
Женски	691	32	0	5	244
УКУПНО	1.740	114	1	43	641
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	9	43	145	37	68
Женски	1	7	122	25	15
УКУПНО	10	50	267	62	83
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	5	8	73	18	19
Женски	11	12	40	57	77
УКУПНО	16	20	113	75	96
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	26	0	0	80
Женски	14	1	0	28
УКУПНО	40	1	0	108

Становништво по делатностима које обавља

Галерија

• 
  Трг у Ћићевцу, зграда Народне библиотеке

Референце

1. „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
2. „Ćićevac”. cicevac-razanj.com. Приступљено 20. 1. 2022.
3. „Ćićevac”. Srbija superodmor. Архивирано из оригинала 02. 02. 2019. г. Приступљено 1. 2. 2019.
4. „Istorija Ćićevca”. agromedia.rs. Приступљено 20. 1. 2022.
5. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
6. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
7. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Портал општине Ћићевац са свим битним информацијама
• Temnić.info Темнић.инфо интернет портал
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Сателитска мапа ()^{[мртва веза]}
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()