Јохан Кеплер
From Wikipedia, the free encyclopedia
Јохан Кеплер ( ; Вајл дер Штат, 27. децембар 1571 — Регензбург, 15. новембра 1630) је био немачки астроном, математичар и астролог. Установио је кретање планета по елипсама, те тиме срушио теорије и веровања да се планете крећу око Сунца по кружницама (Први Кеплеров закон).[1][2][3] Након тешког детињства одлучио се за црквену каријеру, па је 1584. ступио у семениште у Аделсбергу.[4] Пошто је примљен на Универзитет у Тибингену, где га је астрономији поучавао Коперников следбеник Михаел Мастлин, напустио је свештеничку службу и 1594. прихватио катедру астрономије у Грацу. Његов су рад запазили Галилео Галилеј и Тихо Брахе, који га је позвао за помоћника у Праг. Након Брахеове смрти 1601, преузео је његов положај дворскога математичара и астролога цара Рудолфа . Од новембра 1604. до почетка 1606. посматрао је нову звезду (Кеплерова супернова или СН 1604), која је сјајем у максимуму надмашивала сјај Јупитера; на месту звезде, за коју се данас зна да је била супернова, запажају се само дифузни остаци, без остатка звезде.
Јохан Кеплер | |
---|---|
Датум рођења | (1571-12-27)27. децембар 1571. |
Место рођења | Вајл дер Штат, Свето римско царство |
Датум смрти | 15. новембар 1630.(1630-11-15) (58 год.) |
Место смрти | Регензбург, Свето римско царство |
Образовање | Универзитет у Тибингену |
Поље | астрономија, физика |
Познат по | Кеплеровим законима |
Потпис |
Користећи врло тачна Брахеова опажања планете Марса, Кеплер је открио правилности у планетским кретањима која су позната под именом Кеплерови закони. Прва два закона објавио је 1609. у својем главном делу . Он је био први од астронома који се сасвим решио епицикала, геометријских конструкција које су уведене у геоцентричном систему. У истом делу објавио је своје тумачење плиме и осеке као последице деловања Месеца. Међутим његово тражење разлога због којих се планете крећу својим стазама губило се у наивним предоџбама. Тек је Исак Њутн, на темељу динамике и три Кеплерова закона, установио закон опште гравитације.
Након Прага, Кеплер је 1612. прешао у Линц, где је предавао математику. Године 1615. издао је математичко дело Нова стереометрија винских бачава /у ствари закривљених површина/ (лат. ), у којем се служио поступцима који га чине претечом инфинитезималнога рачуна. Године 1619. објавио је дело Складности света (лат. ) у којем се излаже његов трећи закон. Настављајући Брахеов рад, 1627. издао је Рудолфинске таблице (лат. ) за израчунавање положаја планета, с логаритамским таблицама, таблицама атмосферске рефракције, те каталогом 1005 звезда. Таблице су биле у употреби још цео век. Кеплер је допринео и модерној оптици конструкцијом астрономскога телескопа (Кеплеров двоглед је врста двогледа или телескопа с два сабирна (конвексна) сочива, која дају обрнуту слику предмета), а такође и тумачењем ширења светлости и деловања ока.[5]