Патриотизам, домољубље или родољубље (лат. — „отаџбина, домовина, постојбина, завичај“), је љубав према завичају и његовим карактеристикама (као што су народ, језик, култура, политика, историја, спорт итд.), која подразумева отворен, толерантан и равноправан однос према другим завичајима и њиховим карактеристикама, без било какве искључивости. Патриотизам је стално и упорно настојање да се ради на афирмацији оних карактеристика завичаја које су друштво и животе учинили, и чине, бољим, слободнијим и надахнутијим.[1][2]
Може се тумачити и као емотивна повезаност са завичајем. Осећање повезаности изражава се као осећање припадности које се може схватити као израз поноса према завичају, као и читавом низу карактеристика везаних за завичај, као што су народ, језик, култура, политика, историја, спорт итд. Поседују га све земље или територије. Неко га схвата и изразом као што је „пријатељ завичаја“.[3]
Под завичајем, отаџбином или домовином се подразумева одређена друштвена и територијална заједница, која може бити општина, град, регија, кантон, федерална или конфедерална јединица, ентитет, држава или унија држава. Завичај се може одредити и као географско подручје према коме појединац или група осећа културну припадност.
Патриотизам се одражава кроз осећање поноса према достигнућима и култури завичаја, настојању да се негује и развија његов карактер и идентитет, односно идентификација са осталим припадницима заједнице која чини завичај.[4]
Патриотизам се може схватити и као израз припадности и привржености завичају у одбрани вредности демократског друштва, основних људских права и слобода, а назива се „уставни патриотизам“. Њиме посебно земље са дугом демократском традицијом изражавају своју културу, којом своје вредности и начела приказују универзалним у борби за људска права и слободе.
Патриотизам се разликује од национализма и шовинизма, утолико што се патриота идентификује са завичајем и народом завичаја, без стављања и издизања свог завичаја и народа завичаја изнад других завичаја и народа тих завичаја, чиме не угрожава, не умањује, не ниподаштава и не потцењује слободе и права других завичаја и народа тих завичаја.
У негативном смислу, патриотизам може прерасти у ароганцију, као што су национализам и шовинизам.
Патриотизам је љубав према завичају и народу завичаја, која равноправно третира друге завичаје и народе тих завичаја, те подразумева негацију искључивости. Национализам је издизање и глорификација једног народа или нације до нивоа супериорности у односу на друге народе или нације, те стално конфронтирање, сумњичење и истицање разлика или предрасуда према другим народима или нацијама. А шовинизам је национализам повезан са отвореном мржњом према другим народима или нацијама.
На жалост, позитиван однос појединца или групе према свом завичају и народу завичаја, може у одређеним условима, постати своја супротност. Патриотизам се често погрешно повезује са национализмом, па се та два појма често потпуно погрешно наводе као синоними.[5]
Национализам је такав облик етничке или националне свести који стално истиче разлике између своје и других етнија или нација, представљајући своју етнију или нацију као супериорну у односу на друге. Национализам почиње са испољавањем предрасуда према другим етничким или националним групама и сумњичењем у њихове намере у комуникацији и контактима са „мојом“ етничком или националном групом. Национализам је стално ниподаштавање и обезвређивање културних творевина и карактеристика других етнија или нација у окружењу.[6]
„ … национализам нуди уску, сукобом бремениту легитимацију за политичку заједницу, легитимацију која неминовно супротставља једну културну заједницу другој.“ — Антони Д. Смит
Национализам је настојање да се испољи себичан, агресиван и нетолерантан однос према економским, социјалним, културним и политичким достигнућима других етнија или нација, да се властити интереси реализују кроз спречавање и потискивање других. То је тежња да се оствари привилегован положај за своју етнију или нацију у одређеном простору, на основу њених „посебних“ врлина, заслуга и „мисије“, која јој је намењена у региону, на континенту, у свету. То је покушај да се „исправе“ неправде које су нанете „нашој“ етнији или нацији деловањем различитих фактора и у различитим историјским околностима.[7]
Национализам је увек политички пројекат једне уске групе, националне „елите“, која своје посебне интересе (најчешће камуфлиране личне фрустрације и неуспехе) намеће као „опште интересе“ народа или нације, ставља народ или нацију у први план, говори о необјективним опасностима по суверенитет и државу. Национализам прераста у идеологију, која настоји да прикрије све објективне и субјективне недостатке, противречности и сукобе унутар своје етничке или националне групе, да за све окриви „историјску судбину“ и „лоше“ намере других, да оправда поступке националне „елите“ и националних „вођа“, да стално држи националну „хипертензију“ и да мобилише „националне снаге“ против имагинарног непријатеља (унутрашњег и спољашњег), да шири „теорију завере и неправедне жртве“. Национализам у суштини нема позитиван однос према свом народу или својој нацији, нити нацији и етничкој групи уопште. Не постоји „благи“, „умерени“ национализам. Сви национализми су штетне и негативне појаве, које разарају биће једне групе и целог друштва.[8]
Шовинизам је највећи степен негативне етничке, националне, расне и културне свести и поимања етничких, националних и групних интереса. Он се испољава кроз отворену мржњу према другим етничким, културним и националним групама. То је национална искључивост и непомирљивост са положајем „своје“ нације у окружењу. Шовинизам испољава потпуно отворено непријатељство и потпуно отворену мржњу према другим народима или нацијама. Он настоји да се на сваки начин властита етнија или нација изолује и „огради“ од других етнија или нација или да се друге нације, етничке, културне и расне групе потисну и „уклоне“ са простора који заузима „моја“ група, јер се доживљавају као стална „претња“ за њен складан и миран развој.[9]
Реч шовинизам води порекло од имена француског војника Шовена (Chauvin), кога у једној комедији Скрибо описује као „ћелавка“ и тупавка, који настоји да свим силама пропагира и поврати моћ освајачке политике и ратних успеха Наполеона I, ширећи притом мржњу против свих у окружењу.[10]
Поседовање етничког или националног идентитета означава свесност о припадности одређеном народу или нацији, те изражавање љубави према народу или нацији, која подразумева отворен, толерантан и равноправан однос према људима другог етничког или националног идентитета.[11]
Поседовање етничког или националног идентитета подразумева степен осећања и разумевања заједничке културе и заједничког порекла и блискости. Означава разумевање и познавање особина етничког или националног идентитета и његових културних одлика (ношње, музике, обичаја, светковина, хране). Подразумева отворен и толерантан однос према другим етничким, националним, расним и културним групама, односно признавање и прихватање да и други људи доживљавају исти однос према својим етничким и националним групама. Не истиче никакав ексклузивитет своје групе, не пореди је са другима, не осећа никакву зебњу (духовну и просторну) од присуства и сталног контакта са другим етничким групама, не сања за границама које ће јасно одвојити етничке групе међусобно. У делатном и акционом смислу, поседовање етничког или националног идентитета подразумева заштиту мањинских култура и чување историјских и културних вредности, њихово укључивање у светску културну баштину, изношење на „светлост дана“ (посебно данас када то омогућава овакав техничко-технолошки степен развоја), како би својом лепотом, посебношћу и вредностима привукли што ширу пажњу и интересовање. Тиме се и код припадника других етничких и националних група јавља потреба да се заштите и учине светски доступним творевине „ваше“ културе. Такво поседовање етничког или националног идентитета може бити инспиративан и мобилишући фактор који ће подстаћи још више културно стваралаштво једне групе, и утицати на економски, социјални и политички развој и напредак.[12][13]
Медији на Остави
Дефиниције из Викиречника
Подаци на ВикиподацимаWikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
