Гродно
From Wikipedia, the free encyclopedia
Гродно или Гродна (блр. , рус. , пољ. ) град је на крајњем западу Републике Белорусије и админстративни центар Гродњенске области. Град се налази на обалама реке Њемен недалеко од тромеђе са Пољском (15 км западно) и Литванијом (30 км северније).
| Гродно | |
|---|---|
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Белорусија |
| Област |  Гродњенска област |
| Основан | први помен 1127. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2016. |  365.610 |
| — густина | 2.544 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 53° 40′ 00″ С; 23° 49′ 00″ И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | између 90 и 147 m |
| Површина | 143,74 km2 |
  Гродно Гродно на карти Белорусије | |
| Поштански број | 230000—230030, 231700[1] |
| Позивни број | +375 152 |
| Регистарска ознака | 4 |
| Веб-сајт | |
Према подацима пописа становништва из 2009. у граду је живело 327.540 становника, и по броју становника на петом је месту у Белорусији (после Минска, Гомеља, Могиљова и Витепска).
Гродно је један од најстаријих градова не само у Белорусији, већ у целој источној Европи. Први писани подаци о граду потичу из летописа из 1127, а познато је да 1376. град постаје феудалним поседом литванског књаза Витаутаса. Почетком 1569. постаје делом Државне заједнице Пољске и Литваније, у чијим границама остаје све до 1795. када постаје делом Руске Империје.
Почетком јула 1920. прелази у руке Совјета, али већ у октобру исте године поново се враћа у састав Пољске у чијим границама је остао све до 21. септембра 1939. године. Делоо савремене белоруске државе је од њеног оснивања 1991. године.
Гродно је настао вероватно током XII века на важној раскрсници трговачких путева тог времена, као мање утврђење са пространијим трговачким тргом који је био ограђен. Само име насеља вероватно и потиче од речи (ограда) и (ограђивати).[2] По једној од верзија име насеља потиче од имена речице Городничанке на чијем ушћу у Њемен се насеље и развило.[3] Према писању аустријског дипломате Сигмунда фон Херберштајна у Белешкама о Московији (лат. ) из 1549, име насеља потиче од реке Њемен која се у том периоду звала Кронон/Гронон.[4]
Према Шведу, топоним је кованица од именице и суфикса . У овом случају именица город означава тврђаву, утврђење, док је суфиксом према објашњењу белоруског лингвисте П. В. Стецка именица добила просторно значење. Према овом објашњењу кованица означава „утврђени бедем“ (рус. ).[5] Назив [а] се у летописима помиње од почетка XII до средине XVI века, када га постепено након акта о настанку Лублинске уније (1569) замењује белоруска верзија пољског назива (блр. ) која постаје и службеном верзијом у свим административним списима.
Белоруске верзије и користили су у својим делима неки од најпознатијих белоруских и пољских књижевника Абухович, Богданович, Јанка Купала, Короткевич и др.[6]
Следеће реке пролазе кроз овог града: Њемен, Ласосна[7] и Харадничанка с њеном огранком Јурисдика.
Кепенова класификација климе ставља Гродно на врсти климе "Умерена континентална клима".[8]
| Клима у граду Гродно (1991–2020, највеће и најниже температуре 1839–) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 15,2 (59,4) |
15,0 (59) |
24,7 (76,5) |
29,2 (84,6) |
32,0 (89,6) |
34,0 (93,2) |
35,7 (96,3) |
36,2 (97,2) |
34,2 (93,6) |
25,2 (77,4) |
17,2 (63) |
12,7 (54,9) |
36,2 (97,2) |
| Максимум, °C (°F) | −1,0 (30,2) |
0,3 (32,5) |
5,3 (41,5) |
13,2 (55,8) |
18,9 (66) |
22,1 (71,8) |
24,2 (75,6) |
23,9 (75) |
18,1 (64,6) |
11,1 (52) |
4,7 (40,5) |
0,5 (32,9) |
11,77 (53,2) |
| Просек, °C (°F) | −3,2 (26,2) |
−2,4 (27,7) |
1,4 (34,5) |
7,9 (46,2) |
13,2 (55,8) |
16,6 (61,9) |
18,7 (65,7) |
18,1 (64,6) |
13,0 (55,4) |
7,3 (45,1) |
2,5 (36,5) |
−1,5 (29,3) |
7,63 (45,74) |
| Минимум, °C (°F) | −5,3 (22,5) |
−4,8 (23,4) |
−1,8 (28,8) |
3,1 (37,6) |
7,8 (46) |
11,3 (52,3) |
13,4 (56,1) |
12,9 (55,2) |
8,7 (47,7) |
4,1 (39,4) |
0,5 (32,9) |
−3,5 (25,7) |
3,87 (38,97) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −33,7 (−28,7) |
−36,3 (−33,3) |
−26,9 (−16,4) |
−9,3 (15,3) |
−6,0 (21,2) |
−0,7 (30,7) |
3,0 (37,4) |
−1,4 (29,5) |
−4,3 (24,3) |
−13,5 (7,7) |
−19,8 (−3,6) |
−31,6 (−24,9) |
−36,3 (−33,3) |
| Количина падавина, mm (in) | 32,6 (1,283) |
30,1 (1,185) |
30,7 (1,209) |
34,6 (1,362) |
54,0 (2,126) |
59,8 (2,354) |
81,5 (3,209) |
57,1 (2,248) |
48,2 (1,898) |
41,9 (1,65) |
38,6 (1,52) |
37,5 (1,476) |
546,6 (21,52) |
| Дани са кишом | 10 | 7 | 10 | 12 | 15 | 15 | 15 | 13 | 14 | 14 | 13 | 11 | 149 |
| Дани са снегом | 16 | 17 | 11 | 3 | 0,1 | 0 | 0 | 0 | 0,03 | 1 | 8 | 15 | 71 |
| Релативна влажност, % | 87 | 85 | 80 | 72 | 71 | 74 | 74 | 74 | 81 | 85 | 89 | 89 | 80 |
| Сунчани сати — месечни просек | 39 | 59 | 140 | 177 | 235 | 261 | 262 | 240 | 174 | 94 | 38 | 29 | 1.748 |
| Сунчано време — месечни проценти | 16 | 22 | 38 | 42 | 48 | 52 | 51 | 52 | 46 | 29 | 15 | 13 | 39 |
| Извор #1: Погода[9] | |||||||||||||
| Извор #2: Хидрометеоролошки завод Белорусије (подаци у сунцу 1948–1949 и 1951–1984)[10] | |||||||||||||
Према процени, у граду је 2016. живело 365.610 становника.
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
