Remove ads
Лимож (фр. ) град је у Француској. Налази се у регији Лимузин у департману Горња Вијена. Познат је по порцелану, храстовим бачвама, које се користе за производњу коњака. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 136.539, а са урбаним подручјем 247.944.
| Лимож | |
|---|---|
 Мост светог Етјена преко реке Вијен | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Француска |
| Регион | Лимузен |
| Департман | Горњи Вијен |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2017. | 208.705 [1] |
| — густина | 2.694,71 ст./km2 |
| Агломерација | 247.944 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 50′ 07″ С; 1° 15′ 45″ И |
| Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
| Апс. висина | 209–431 m |
| Површина | 77,45 km2 |
  Лимож Лимож на карти Француске | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 87000, 87100, 87280 |
| код | 87085 |
| Веб-сајт | |
| www.ville-limoges.fr/ | |
Пре доласка Римљана ту су живели Гали. Главни град једнога галскога племена налазио се у том подручју. Римљани су основали град око 10. п. н. е. Оснивање града је било повезано са реорганизацијама, које је спроводио цар Октавијан Август, тако да је по њему град и добио име. Римски град је имао велики амфитеатар димензија 136 са 115 m, театар, форум, бање и неколико светилишта. Храм посвећен Венери, Дијани, Минерви и Јупитеру смештен је близу данашње катедрале. Град је био типични римски плански уређен град у облику квадрата са две главне улице, које секу центар. Имао је сенат и властиту валуту. Лимож је примио хришћанство од светога Марцијала, који је дошао у град око 250. У трећем веку Лимож је био напуштен због германске инвазије.
Становништво се након тога насељавало на сигурнијем утврђену месту у центру данашњега Лиможа. Опатија светога Марцијала се градила у 9. веку. У 11. веку Лимож постаје уметнички центар захваљујући опатији светога Марцијала и њеној богатој библиотеци. Ту се развила и значајна школа средњовековне музичке композиције. У 13. веку централни Лимож се састојао од два различита утврђена насеља:
- Ужи град, са линијом зидова око реке Вијен. Ту су се налазили службеници и радници. Опљачкан је 1370. за време Стогодишњега рата и никад се није опоравио.
- Замак са 12 m високим зидовима. Ту се налазио опат са опатијом.
Лимож је 1370. за време Стогодишњега рата окупирао енглески престолонаследник Едвард Црни Принц. Тада је побио 3.000 грађана.
Град и замак су уједињени 1792. у јединствени град под именом Лимож. За време Француске револуције маса је уништила неколико црквених објеката. Уништили су и опатију светога Марцијала. У граду се почела развијати индустрија порцелана због присуства каолинита у томе подручју. Много становништва је било запослено захваљујући индустрији порцелана. У 19. веку у Лиможу се много градило. Посебно се рушио и поново изграђивао градски центар, који је сматран нехигијенским и гнездом проституције. Избијао је читав низ побуна у Лиможу, 1830, 1848. и 1905. Први синдикат француске конфедерација радника основан је 1895. у Лиможу.
Remove ads
Клима
| Клима (Лимож) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 17,0 (62,6) |
22,0 (71,6) |
24,7 (76,5) |
27,8 (82) |
29,8 (85,6) |
35,7 (96,3) |
35,7 (96,3) |
37,2 (99) |
32,6 (90,7) |
27,3 (81,1) |
22,9 (73,2) |
18,3 (64,9) |
37,2 (99) |
| Средњи максимум, °C (°F) | 6,9 (44,4) |
8,3 (46,9) |
11,5 (52,7) |
14,1 (57,4) |
18,0 (64,4) |
21,4 (70,5) |
23,9 (75) |
23,8 (74,8) |
20,4 (68,7) |
16,1 (61) |
10,4 (50,7) |
7,6 (45,7) |
15,2 (59,4) |
| Просек, °C (°F) | 4,2 (39,6) |
5,0 (41) |
7,7 (45,9) |
10,0 (50) |
13,8 (56,8) |
17,0 (62,6) |
19,3 (66,7) |
19,2 (66,6) |
16,1 (61) |
12,6 (54,7) |
7,5 (45,5) |
4,9 (40,8) |
11,4 (52,5) |
| Средњи минимум, °C (°F) | 1,5 (34,7) |
1,7 (35,1) |
3,9 (39) |
5,9 (42,6) |
9,5 (49,1) |
12,6 (54,7) |
14,6 (58,3) |
14,5 (58,1) |
11,7 (53,1) |
9,0 (48,2) |
4,5 (40,1) |
2,2 (36) |
7,6 (45,7) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −19,2 (−2,6) |
−15,0 (5) |
−9,6 (14,7) |
−4,7 (23,5) |
−0,6 (30,9) |
4,0 (39,2) |
7,2 (45) |
5,4 (41,7) |
2,6 (36,7) |
−2,6 (27,3) |
−7,2 (19) |
−10,6 (12,9) |
−19,2 (−2,6) |
| [тражи се извор] | |||||||||||||
Remove ads
- Крипта светога Марцијала из 10. века, укључујући гроб бискупа, који је покрстио град
- Остаци галско-римскога амфитеатра, једнога од највећих у античкој Галији
- готичка катедрала Сент Етјена, која је започета 1273, а завршена 1888.
- капела светог Аурелијана (14.-17. век) са моштима другога бискупа Лиможа
- мост Светога Марцијала из римскога времена
- мост сент Етјен из 13. века
- бискупска палата из 17. века
Близу Лиможа је 1771. откривено лежиште каолина, стене са фином белом глином, која се користи за производњу порцелана. У Лиможу се развила керамичка индустрија, а лимошки порцелан је постао чувен у 19. веку.
- Жан Дора (1508—1588), песник
- Анри Франсоа д'Агиесо (1668—1751), француски канцелар
- Жан-Батист Журдан (1762—1833), француски маршал
- Мари Франсоа Сади Карно (1837—1894), председник Француске
- Пјер Огист Реноар (1841—1919), истакнути француски сликар
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
Remove ads