Велико Градиште

Велико Градиште је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Браничевском управном округу. Према попису из 2022. било је 5.518 становника. Налази се у близини Сребрног језера.

Велико Градиште
Зграда Скупштине општине Велико Градиште
Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Општина	Велико Градиште
Становништво
— 2022.	5.518
Географске карактеристике
Координате	44° 45′ 43″ С; 21° 30′ 51″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	68
Велико Градиште Велико Градиште на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	12220 12228
Позивни број	012
Регистарска ознака

Градиште се први пут помиње у Раваничкој повељи од 1381. године, којом кнез Лазар оставља 13 села у Пеку манастиру Раваници, међу којима и Градиште. У Великом Градишту се одржавају Царевчеви дани. Овде постоје Народни музеј и Народна библиотека „Вук Караџић”.

Географија

Велико Градиште се налази у североисточном делу Србије, у подножју Карпата, недалеко од уласка у Ђердапску клисуру.

Лежи на 1.059. километру десне обале тока Дунава (који је природна граница са Румунијом) са једне, и ушћа Пека у Дунав са друге стране. У његовој непосредној близини, на 3 km од центра града, налази се познато туристичко одредиште Сребрно језеро.

Историја

Римско доба

У Римско доба на месту данашњег Градишта, на путу од (Костолца) према (Голупцу) налазило се важно римско утврђење Пинкум . Према неким налазима Пинкум је у то време био важан рударски центар, односно место у коме се прикупља руда и транспортује даље према другим римским градовима. Настанак овог римског града везује се за први век нове ере. Пинкум је осим географског имао и стратешки значај. Свој највећи успон - своје златно доба овај град је доживео за време римског цара Хадријана. Наследивши ратоборног претходника, цара Трајана, Хадријан је мудром владавином настојао да очува стечено богатство и сав се посветио унутрашњем уређењу земље. За разлику од Виминацијума који је био миниципијум, Пинкум је уживао наклоност сам самог цара, који га је посетио око 117. године. Пинкум је у то време био рударски центар који је у административном погледу био изузет из управе провинцијског префекта и директно потчињен цару.

Ипак, највећи куриозитет овог римског града је што је у њему кован и посебан бакарни новац. По величини он спада у групу мале бронзе. Због своје реткости овај мали новчић величине 15 или 19 мм за нумизматичаре представља изузетно богатство. Зна се да постоји само пет примерака који се налазе у Бечу, Берлину, Лондону и Београду.^[1]

Судећи према опекама, које се овде могу наћи, у Градишту су били стационирани делови Седме Клаудијеве римске легије.

С обзиром на његов географски положај у Пинкуму и околини стално су се смењивали освајачи. Хуни су га освојили и спалили између 441. и 443. године наше ере. У његовој обнови помиње се Јустинијан I.

Средњи век

У средњем веку Пек, Подунавље, Стиг и део Поморавља сачињавали су област Браничево. Тако се звао и главни град по коме је и читава област добила име. После смрти цара Душана 1355. године Браничевом је завладала властелинска породица Растисављевић, али за кратко јер их је убрзо покорио кнез Лазар припојивши и Браничево својој држави.

Из времена кнеза Лазара остала нам је Раваничка хрисуља или познатија као Раваничка повеља. Кнез Лазар је 1381. године кроз дародавницу основао манастирско властелинство које је чинило 146 села, два засеока и три црквене метоне и то је поклонио Раваници. Поред осталих у овом документу спомињу се области Браничева и Пек. У области Браничева спомињу се 9, а у Пеку 13 села.

Године 1432. угарска војска прешла је Дунав код Пожежена и доспела до Крушевца где је спалила турске шајке. Међутим, ојачана турска војска наступала је до Видина. Обе су прошле преко Браничева и опустошиле га. Деспоту Ђурђу после тога није преостало ништа друго но да га уступи Турцима. Забележено је да је овим крајевима прошла и велика војска Хуњади Јаноша 1448. године, у народној песми познатог као Сибињанин Јанко.

Напредак овог краја прекида се падом Деспотовине под турску власт. Становништво се пред турским терором повлачи у брдовите крајеве. Због тога, према Јовану Цвијићу, данашње становништво ове општине и читавог Браничевског краја има веома мало потомака средњовековних браничевских староседелаца.

Овде се налазе Црква Светог арханђела Гаврила у Великом Градишту и Стара електрана, управна зграда и канали на реци Пеку. Ту је и Читаоница Велико Градиште основана 1848. године.

Године 1856. намеравали су црквени општинари на челу са председником Стефаном Нешићем, да осликају унутрашњост новосаграђене цркве у месту.^[2]

Демографија

У насељу Велико Градиште живи 4438 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,7 код мушкараца и 39,4 код жена). У насељу има 1888 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2022. године).

Демографија[3] Година Становника 1948. 2.783 1953. 3.264 1961. 3.391 1971. 4.075 1981. 4.977 1991. 5.973 5.447 2002. 5.658 6.355 2011. 5.825 2022. 5.518

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби			5.148	90,98%
Роми			141	2,49%
Власи			81	1,43%
Југословени			39	0,68%
Црногорци			32	0,56%
Румуни			29	0,51%
Хрвати			14	0,24%
Мађари			9	0,15%
Македонци			8	0,14%
Словенци			5	0,08%
Украјинци			4	0,07%
Муслимани			4	0,07%
Руси			3	0,05%
Словаци			2	0,03%
Немци			2	0,03%
непознато			90	1,59%

Становништво према полу и старости^[5]

	м			ж
?	25			19
80+	22			40
75—79	52			104
70—74	118			141
65—69	106			143
60—64	119			146
55—59	151			155
50—54	216			254
45—49	239			262
40—44	205			232
35—39	164			199
30—34	156			188
25—29	209			222
20—24	194			189
15—19	218			192
10—14	178			173
5—9	177			165
0—4	150			135
Просек :	36,7			39,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 945 1.035 1.100 1.351 1.656 1.966 1.888

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 359 442 391 447 129 68 38 7 2 5 3,00

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.194	646	1.354	84	94	16
Женски	2.486	539	1.370	396	162	19
УКУПНО	4.680	1.185	2.724	480	256	35

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.090	129	2	5	177
Женски	925	76	0	1	166
УКУПНО	2.015	205	2	6	343
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	23	77	160	65	68
Женски	7	19	180	46	22
УКУПНО	30	96	340	111	90
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	13	58	138	44	38
Женски	32	31	86	107	112
УКУПНО	45	89	224	151	150
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	37	0	0	56
Женски	20	0	0	20
УКУПНО	57	0	0	76

Становништво по делатностима које обавља

Види још

• Градска насеља у Србији
• ОК ВГСК

Познати Градиштанци

• Милоје Васић (1869—1956) је био српски археолог, професор на Београдском универзитету и члан САНУ
• Жанка Стокић (1887—1947) је била српска глумица, позната по тумачењу ликова из дела Бранислава Нушића
• Властимир Павловић Царевац (1895—1965), био је композитор и диригент и оснивач Народног оркестра Радио Београда
• Павле Бељански (1892—1965), српски дипломата и колекционар
• Браћа Ђорђевић - Павле (Београд, 4. новембра 1894) и Ђорђе (Београд, 23. јула 1897), Павле је био дипломата, а Ђорђе председник Трговачког суда у Пожаревцу и Великом Градишту, добротвори, граду поклонили сву покретну и непокретну имовину са заоставштином од око 1500 музејских експоната уз услов да се у Великом Градишту сагради народни музеј
• Сава Ж. Обрадовић, (Велико Градиште, 1838), велики добротвор, оставио је Великом Градишту дућан (садашња Библиотека), породичну кућу, локал на пијаци и неколико њива као и повећу суму новца да се из свега формира Фонд из кога ће се два пута годишње даривати сиротиња
• Драган Миленковић, новинар и публициста, некадашњи дописник Танјуга и листа Борба из Јапана
• Слободан Ковач, познати одбојкаш бивши репрезентативац Југославије и тренер
• Владимир Трифуновић, познати одбојкаш играо некада у КУП-у Шампиона заједно с Митићем, Ђорђевићем и Лукићем
• Славица Ђукић (Велико Градиште 7. јануар 1960) је српска рукометашица, играла је три пута на Олимпијским играма (златна медаља у Лос Анђелесу 1984. са репрезентацијом Југославије)
• Филип Цептер (Philip Zepter) - Милан Јанковић, привредник оснивач и власник компаније Цептер, рођен у Великом Градишту 23.11.1950.

Галерија

• 
  Споменик борцима 1912-1919.
• 
  Галерија Пигоза
• 
  Дрво са кућицама за птице на обали
• 
  Споменик борцима НОБ-а
• 
  Обала
• 
  Споменик "Царевцу"
• 
  Споменик Жанки Стокић
• 
  Брод на Дунаву
• 
  Црква
• 
  Гимназија
• 
  Шеталиште
• 
  Кућа са цвећем
• 
  Гранични прелаз

Референце

1. „Istorija[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 26. 8. 2014. г. Приступљено 22. 8. 2014. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
2. "Србски дневник", Нови Сад 1856. године
3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Туристичка организација Велико Градиште
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()