Велико Градиште
градско насеље и седиште истоимене општине у Браничевском округу. From Wikipedia, the free encyclopedia
градско насеље и седиште истоимене општине у Браничевском округу. From Wikipedia, the free encyclopedia
Велико Градиште је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Браничевском управном округу. Према попису из 2022. било је 5.518 становника. Налази се у близини Сребрног језера.
Велико Градиште | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Браничевски |
Општина | Велико Градиште |
Становништво | |
— 2022. | 5.518 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 45′ 43″ С; 21° 30′ 51″ И |
Временска зона | (), лети () |
Апс. висина | 68 |
Остали подаци | |
Поштански број | 12220 12228 |
Позивни број | 012 |
Регистарска ознака |
Градиште се први пут помиње у Раваничкој повељи од 1381. године, којом кнез Лазар оставља 13 села у Пеку манастиру Раваници, међу којима и Градиште. У Великом Градишту се одржавају Царевчеви дани. Овде постоје Народни музеј и Народна библиотека „Вук Караџић”.
Велико Градиште се налази у североисточном делу Србије, у подножју Карпата, недалеко од уласка у Ђердапску клисуру.
Лежи на 1.059. километру десне обале тока Дунава (који је природна граница са Румунијом) са једне, и ушћа Пека у Дунав са друге стране. У његовој непосредној близини, на 3 km од центра града, налази се познато туристичко одредиште Сребрно језеро.
У Римско доба на месту данашњег Градишта, на путу од (Костолца) према (Голупцу) налазило се важно римско утврђење Пинкум . Према неким налазима Пинкум је у то време био важан рударски центар, односно место у коме се прикупља руда и транспортује даље према другим римским градовима. Настанак овог римског града везује се за први век нове ере. Пинкум је осим географског имао и стратешки значај. Свој највећи успон - своје златно доба овај град је доживео за време римског цара Хадријана. Наследивши ратоборног претходника, цара Трајана, Хадријан је мудром владавином настојао да очува стечено богатство и сав се посветио унутрашњем уређењу земље. За разлику од Виминацијума који је био миниципијум, Пинкум је уживао наклоност сам самог цара, који га је посетио око 117. године. Пинкум је у то време био рударски центар који је у административном погледу био изузет из управе провинцијског префекта и директно потчињен цару.
Ипак, највећи куриозитет овог римског града је што је у њему кован и посебан бакарни новац. По величини он спада у групу мале бронзе. Због своје реткости овај мали новчић величине 15 или 19 мм за нумизматичаре представља изузетно богатство. Зна се да постоји само пет примерака који се налазе у Бечу, Берлину, Лондону и Београду.[1]
Судећи према опекама, које се овде могу наћи, у Градишту су били стационирани делови Седме Клаудијеве римске легије.
С обзиром на његов географски положај у Пинкуму и околини стално су се смењивали освајачи. Хуни су га освојили и спалили између 441. и 443. године наше ере. У његовој обнови помиње се Јустинијан I.
У средњем веку Пек, Подунавље, Стиг и део Поморавља сачињавали су област Браничево. Тако се звао и главни град по коме је и читава област добила име. После смрти цара Душана 1355. године Браничевом је завладала властелинска породица Растисављевић, али за кратко јер их је убрзо покорио кнез Лазар припојивши и Браничево својој држави.
Из времена кнеза Лазара остала нам је Раваничка хрисуља или познатија као Раваничка повеља. Кнез Лазар је 1381. године кроз дародавницу основао манастирско властелинство које је чинило 146 села, два засеока и три црквене метоне и то је поклонио Раваници. Поред осталих у овом документу спомињу се области Браничева и Пек. У области Браничева спомињу се 9, а у Пеку 13 села.
Године 1432. угарска војска прешла је Дунав код Пожежена и доспела до Крушевца где је спалила турске шајке. Међутим, ојачана турска војска наступала је до Видина. Обе су прошле преко Браничева и опустошиле га. Деспоту Ђурђу после тога није преостало ништа друго но да га уступи Турцима. Забележено је да је овим крајевима прошла и велика војска Хуњади Јаноша 1448. године, у народној песми познатог као Сибињанин Јанко.
Напредак овог краја прекида се падом Деспотовине под турску власт. Становништво се пред турским терором повлачи у брдовите крајеве. Због тога, према Јовану Цвијићу, данашње становништво ове општине и читавог Браничевског краја има веома мало потомака средњовековних браничевских староседелаца.
Овде се налазе Црква Светог арханђела Гаврила у Великом Градишту и Стара електрана, управна зграда и канали на реци Пеку. Ту је и Читаоница Велико Градиште основана 1848. године.
Године 1856. намеравали су црквени општинари на челу са председником Стефаном Нешићем, да осликају унутрашњост новосаграђене цркве у месту.[2]
У насељу Велико Градиште живи 4438 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,7 код мушкараца и 39,4 код жена). У насељу има 1888 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2022. године).
Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 5.148 | 90,98% | ||
Роми | 141 | 2,49% | ||
Власи | 81 | 1,43% | ||
Југословени | 39 | 0,68% | ||
Црногорци | 32 | 0,56% | ||
Румуни | 29 | 0,51% | ||
Хрвати | 14 | 0,24% | ||
Мађари | 9 | 0,15% | ||
Македонци | 8 | 0,14% | ||
Словенци | 5 | 0,08% | ||
Украјинци | 4 | 0,07% | ||
Муслимани | 4 | 0,07% | ||
Руси | 3 | 0,05% | ||
Словаци | 2 | 0,03% | ||
Немци | 2 | 0,03% | ||
непознато | 90 | 1,59% |
м | ж | |||
? | 25 | 19 | ||
80+ | 22 | 40 | ||
75—79 | 52 | 104 | ||
70—74 | 118 | 141 | ||
65—69 | 106 | 143 | ||
60—64 | 119 | 146 | ||
55—59 | 151 | 155 | ||
50—54 | 216 | 254 | ||
45—49 | 239 | 262 | ||
40—44 | 205 | 232 | ||
35—39 | 164 | 199 | ||
30—34 | 156 | 188 | ||
25—29 | 209 | 222 | ||
20—24 | 194 | 189 | ||
15—19 | 218 | 192 | ||
10—14 | 178 | 173 | ||
5—9 | 177 | 165 | ||
0—4 | 150 | 135 | ||
Просек : | 36,7 | 39,4 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 2.194 | 646 | 1.354 | 84 | 94 | 16 |
Женски | 2.486 | 539 | 1.370 | 396 | 162 | 19 |
УКУПНО | 4.680 | 1.185 | 2.724 | 480 | 256 | 35 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.090 | 129 | 2 | 5 | 177 |
Женски | 925 | 76 | 0 | 1 | 166 |
УКУПНО | 2.015 | 205 | 2 | 6 | 343 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 23 | 77 | 160 | 65 | 68 |
Женски | 7 | 19 | 180 | 46 | 22 |
УКУПНО | 30 | 96 | 340 | 111 | 90 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 13 | 58 | 138 | 44 | 38 |
Женски | 32 | 31 | 86 | 107 | 112 |
УКУПНО | 45 | 89 | 224 | 151 | 150 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 37 | 0 | 0 | 56 | |
Женски | 20 | 0 | 0 | 20 | |
УКУПНО | 57 | 0 | 0 | 76 |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.