porodica ljuskavaca From Wikipedia, the free encyclopedia
Љускавци (лат. , [Манидае] — „духови”), панголини или љускави мравоједи је породица плаценталних сисара из натпородице Manoidea.[10][11] Ову породицу сисара чине родови Manis (потпородица Maninae), Phataginus (потпородица Phatagininae) и Smutsia (потпородица Smutsiinae), и несврстана изумрла врста Manidae sp. [DPC 3972 & DPC 4364]. Стручни назив за чланове ове породице сисара је маниди, али су такође знани и по неформалним називом (тј. надимком) "шишарке које ходају". Ова породица је једини живи представник реда Pholidota.[10][11][12][13][14]
Љускавци средњи | |
---|---|
живући представници породице Manidae | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Mammalia |
Ред: | Pholidota |
Подред: | Eupholidota |
Натпородица: | Manoidea |
Породица: | Manidae Gray, 1821[4] |
Типски род | |
Manis | |
Родови | |
| |
распрострањеност савремених врста
листа приказани врста:
| |
Синоними | |
Породица: | Поријекло назива од: | Значење назива: |
---|---|---|
Manidae |
|
духови |
Назив панголин води поријекло од малајске ријечи пенггулинг (малајс. ), што значи онај који се склупчава.[15] Такође, овај назив води поријекло и од сличне малајске ријечи тенггилинг (малајс. ), као и од индонежанске ријечи тренггилинг (инд. ) и филипински ријечи балинтонг (фил. ), голинг (фил. ) и танггилинг (фил. ), које имају исто значење.[16]
Лобање код љускаваца су издужене и троугластог су облика (гледано одозго и са стране) са непотпуним или веома танким јагодичним (зигоматским) луком и са њушком цјевастог облика. Иако љускавци немају зубе у вилицама, па чак ни гене за развој зубне глеђи, горња вилица код љускаваца има оштре рубове који бочно граниче са непцем. Доња вилица је дуга и танка, и на почетку ње се налази пар коштани структура по облику слични зубима (тзв. псеудозуби). Ушне шкољке код љускаваца су мале и присутне само код азијски врсти, а ноздрве су валвуларне. Вид и слух код љускаваца је слаб а очи су им мале, те се зато они више ослањају на добро развијено чуло мириса.
Љускавци имају слабе мишиће за жвакање те зато не могу да зваћу храну.[17] Са својим дугим љепљивим језиком љускавци хватају свој плијен.[18] Слично као код цјевастоустог шишмиша и џиновског мравоједа коријен језика код љускаваца није причвшћен на подјезичном кости, већ је на грудном кошу причвршћен између душника и грудне кости.[18] Велики љускавци су способни да издуже свој језик до дужине од 40 cm и пречника 0,5 cm.[19] пљувачне жљезде код љускаваца су као и код други мирмекофагни сисара страховито увећене. Ове жљезде покривају већи дио ждријела и грла, скоро до рамена, и луче љепиву алкалну пљувачку.[20]
Љускавци су сисари који по свом изгледу подсјећају на мравоједе, али такође и на шишарке четинара због љуски које им покривају тјело. Ови сисари посједују кратке ноге са дугим оштрим канџама и меснатим јастучићима на стопалима. Крећу се плантиградно, углавном ходајући на све четири ноге као и други сисари, али такође могу ходати и стајати на својим задњим ногама.[21] Љускавци су такође и добри пливачи.[19] Мужјаци љускаваца су већи од женки и теже 40% више него женке. Највећа знана врста унутар породице љускаваци (и која је икада живјела на свијету) је била дивовски азијски љускавац (лат. ), и била је дуга од 2,5 до 3 m. Данас, највећа живућа врста љускаваца на свијету је џиновски љускавац (лат. ), која достиже дужину од 1,4 m.
Предње ноге љускаваца су снажне и имају закривљене канџе које користе при копању земље, при пробијању кроз дрво и вегетацију и при разбијању мравињака и термитњака да би пронашли свој плијен.[20][22][23] Код врсти прилагођени животу на тлу канџе на задњим ногама су кратке, а канџе на предњим ногама су дуже, више исхабане и мање закривљеније неко код врста прилагођени пењању по дрвећу. Разлог је тому што приземне врсте користе своје канџе при копању земље и при ношењу терета свог тјела. Врсте које користе своје канџе при пењању и кретању по дрвећу имају дуже канџе на задњим ногама него на предњим ногама. Канџе на предњим ногама су закривљене и они их држе окомито од земље док своју тежину тијела носе на склопљеним ручним зглобовима.
Такође, љускавци посједују и дуги мишићави реп. Приземне врсте користе свој реп као баланс док ходају на својим задњим ногама или га користе као батину при одбрани од предатора. Врсте прилагођене пењању по дрвећу користе реп као пети уд са којим се припомажу при придржавању, пењању и кретању по дрвећу, па чак и да би са њим огулили дио коре дрвета да би лакше дошли до гнијезда инсеката.[24]
Желудац код љускаваца се састоји или од једне или од двије коморе са великим бројем рожнати структура чекињасто-зубастог облика, које покривају дио желудца у близини дванаестопалачног цријева.[25] Пошто љускавци не могу да жваћи храну, они користе те структуре како би дробили прогутане мраве и термите. Поред ови структура, љускавци додатно гутају каменчиће (гастролите), пјесак и/или земљу како би лакше могли да здробе храну.[26] Љускавци не посједују слијепо цријево, али зато посједују доста увећане аналне жљезде које формирају избочен перианални прстен око аналног отвора, из који луче смрдљиву и штетну хемијску течност. Када се нађу угрожени, љускавци штрцањем избацују ту течност, слично као што то раде амерички творови и мрки твор.[27]
Женке љускаваца посједују двије подпазушне брадавице, бикорнуатну матерницу и постељицу са раширеним чуперцима реса. Мужјаци имају мали пенис са спојени corpus cavernosum ткивом на почетку, док су тестиси смјештени у кожнатом набору код препона. Мужјаци технички не посједују мошнице нити кауперове жљезде.
Љускавци су једини сисари који посједују склеропротеинске (тј. кератинске) крљушти које им прекривају њихову дебелу кожу.[28][29] За разлику од рогова код носорога или бодљи код кљунати јежева гдје су ове структуре грађене од збијене длаке, љуске код љускаваца су по својој грађи више налик ноктима код примата. Ове љуске су рожнате избочине на покожици, састоје се од спљоштени и тврди кератинизирани ћелија, и захтијевају унос велике количине протеина у тијело да би се оформиле. Заједно са кожом, љуске чине од 1⁄10 па до 1⁄4 или 1⁄3 укупне тјелесне тежине једног љускавца (овисно о врсти). Ове велике заштитне љуске су меке и бјеле код тек рођени младунаца, али са одрастањем постају тврде и тамне.[27] По тијелу су распоређене као цријеп, преклапајући се једна преко друге и тако формирају оклоп који покрива тјело, врат, чело, цјели реп и спољну страну ногу. Љуске нису присутне само на њушки и бочним дјеловима лица, доњој страни врата, стомаку и унутрашњој страни ногу. Између љусака и на остатку тјела се такође могу пронаћи и кратке длаке.[28]
Љуске не играју никакву улогу у регулацији тјелесне температуре љускаваца, нити им служе као одбрана од мрава, термита и разни кожни паразита, као што су крпељи из рода Amblyomma.[30][31] Њихова главна улога је заштита од озљеда које могу настати од стране велики предатора или приликом копања земље.[32] Такође је примјећено да ваши не паразитирају љускавце због љуски на њиховом тијелу.
Љуске су осјетљиве на додир и њихова оријентација се може мијењати помоћу мишића коже. Када се нађу у опасности, љускавци се смотају (склупчају) у лопту и тако одбране од предатора.[32] Још једна додатна особина љуски је та да су на рубовима оштре, што додатно помаже љускавцима при одбрани.[33]
Љускавци из породице Manidae су се развили на простору Евроазије у периоду средњег еоцена. Према генетским истраживањима преци азијске линије љускаваца (тј. потпородице Maninae) су се одвојили од предака афричке линије љускаваца око 41,37 милиона година.[1] Унутар афричке линије љускаваца, мали афрички љускавци (тј. потпородица Phatagininae) су се одвојили од велики афрички љускаваца (тј. потпородице Smutsiinae) око 20,35 милиона година.[1] Најстарији знани фосилни остаци представника ове породице сисара су из периода раног олигоцена (стари између 30,2 и 29,5 милиона година), и ради се о засад научно неименованој врсти (са подручја Египта)[34] која представља засебну линију афрички љускаваца.
Данашњи живући представници ове породице сисара насељавају подручје подсахарске Африке, јужне и Југоисточне Азије и јужне Кине.[10] У прошлости, ова породица је била распрострањена и на подручју Европе[35][36][37] и Сјеверне Африке[34]
Љускавци насељавају различите екосистеме на простору Африке и Азије, углавном тропске и суптропске шуме, укључујући шуме бамбуса, четинарске и широколисне шуме, саване прошаране дрвећем, травнате равнице, као и вртове и пољопривредна земљишта засијана монокултуром. Они воде усамљенички начин живота, притом не рачунајући на женке са младунцима, и састају се једино са другим припадницима своје врсте због парења. Углавном су ноћне животиње[38] које спавају у току дана, иако се неке врсте могу сусрести и у току дана.[19][32] Када спавају љускавци се склупчају у лопту.[19]
Врсте прилагођене животу на дрвећу спавају у шупљем дрвећу, док приземне врсте спавају у јазбинама које копају у земљи.[32] Љускавци праве своје јазбине у различитим врстама тла, као што су иловача, пјесковита и глиновита тла. Ове јазбине могу бити дубоке и до 3,5 m.[19] Понекад друге врсте животиње користе јазбине љускаваца као своје склониште.[32]
Исхрана љускаваца се углавном састоји од јајашаца, ларви, лутки и одрасли јединки различити врста мрава и термита које хватају својим дугим, љепљивим језицима. Такође, љускавци се понекад хране и са пчелама[32] и другим инсектима. Љускавци су донекле пробирљиви и имају тенденцију да се хране само са једном или двије врсте инсеката, чак и када су им доступне различите врсте. Дневно љускавци могу да поједу од 140 до 200 g инсеката.[39] Љускавци се сматрају важним регулаторима популације термита у природним стаништима.[32][40]
Иако сезона парења код љускаваца није тачно дефинисана, она се дешава једном годишње и то углавном у току љета и јесени. У току сезоне женке траже мужјаке за парење, умјесто да мижјаци траже њих. Да би их женке пронашле мужјаци означавају своју локацију са урином и изметом. Уколико се деси надметање између мужјака око женке, мужјаци ће се међусобно борити користећи своје репове и побједник те борбе ће добити прилику да се пари са том женком.[41]
Периоди трудноће код љускаваца се разликују од врсте до врсте, али се отприлике креће од 70 до 140 дана.[42] Женке афрички врста рађају углавном по једно младунче, док женке азијски врста рађају од једног до три младунца.[19] Када се роде младунци су дуги 150 mm и теже између 80 до 500 g. Након што се роде у својој јазбини, о младунцима води бригу мајка која их и штити својим тијелом уколико осјети опасност. Код приземни врста љускаваца младунци остају у јазбини прве двије до четири седмице њиховог живота. Када ојачају, младунци љускаваца напуштају јазбину са напуњени мјесец дана старости. Кад се налазе ван јазбине мајка их носи на својим леђима или на свом репу. Одвикавање младунаца од мајчиног млијека се дешава око трећег мјесеца старости, када поред млијека којег још једе младунац почиње да се храни са инсектима. Након напуњене друге године живота млади љускавци постају сексуално зрели и тада их њихова мајка напушта.[43]
Љускавце нападају разни предатори, од који се они бране са тако што се склупчају у лопту док су заштићени са својим тврдим љускама. Поред људи, међу животињским врстама које се хране са љускавца се налазе и лав, тигар, леопард, обична шимпанза, јазавац медојед, те разне врсте крокодила и питона.[32] Љускавци такође могу бити домаћини различитим ектопаразитима и ендопаразитима, као што су разне врсте вируса, бактерија, протозоа, ваљкасти црва, пантљичара, акантоцефала, пентастомида, крпеља и гриња.[32]
У истраживању из 2020. године су откривена два нова РНК вируса у генима малајског љускавца и кинеског љускавца, који су у даљњем сродству са вирусима из родова Pestivirus и Coltivirus.[44] Ова два нова вируса су названи донгјангски вирус љускаваца (енг. , [DYPV]) и лишуијски вирус љускаваца (енг. , [LSPV])[44] DYPV пестивирус је такође пронађен и код нимфи крпеља врсте Amblyomma javanense, које су се налазиле на болесним љускавцима.[44]
Утврђено је да се секвенца нуклеинских киселина у одређеним везама рецептора домена пепломера (који припадају коронавирусима преузетим из љускаваца) у 99% поклапа са SARS-CoV-2, вирусом који је узроковао COVID-19 болест и који је одговоран за пандемију COVID-19.[45][46] Истраживачи из града Гуангџоуа у Кини су претпоставили да је SARS-CoV-2 са шишмиша прешао на људе, али прије него што их је заразио, кружио је међу љускавцима. Илегална трговина љускавцима за употребу у традиционалној кинеској медицини предложена је као вектор за пренос вируса на човјека.[46][47] Откриће вишеструких сојева коронавируса код љускаваца и њихова сличност са SARS-CoV-2 указују да су љускаваци домаћини за коронавирусе сличне SARS-CoV-2.[48][49] Међутим, поређење цјелог генома је открило да коронавируси код љускаваца и хумани коронавирус дјеле само до 92% заједничког РНК-а.[49][50] Свјетски еколози су забринули да ране спекулације о томе да су љускавци извор заразе могле довести до масовних убијања ови животиња, што би додатно повећало њихову угроженост,[49] баш слично као што се догодило са азијским палминим цибеткама током избијања САРС-а.[51]
Главне пријетње љускавцима представљају губитак станишта узрокован дефорестацијом и криволов. Неке врсте, попут кинеског љускавца, комерцијално су изумрле у одређеним доменима као резултат прекомјерног лова.[52] Љускавци су такође сисари са којима се највише тргује на свијету.[53][54]
Љускавци су веома тражене животиње у традиционалној кинеској медицини у јужној Кини и Вијетнаму, јер се вјерује да њихове љуске имају љековита својства,[41][55][56] a и њихово месо се такође сматра деликатесом.[57][58][59][60][61] Процјењено је да се годише у Кини и Вијетнаму илегално тргује са око 100 хиљада живи љускаваца или са њиховим месом и љускама,[62] што је преко милион љускаваца у току прошле деценије.[54][57][63] Такође, у току прошле деценије су се дешавале и многобројне запљене илегалне робе намјењене за азијско тржиште, у којој су се налазили љускавци, њихово месо и љуске.[64][65][66][67] Као примјер се може навести случај из априла 2013. године када је обална стража пронашла 10 t панголинског меса на кинеском броду насуканом на корални гребен у парку природе Тубахата на Филипинима.[68][69] Поред овог случаја, може се навести и случај из августа 2016. када је индонежанска полиција у претресу дома једног човјека пронашла и запљенила преко 650 убијени љускаваца складиштених у фрижидерима, који су били намијењен за даљу продају.[70]
У Гани су љускавци једна од популарнијих врста дивљачи која се лови због меса. Такође, локални исцјељитељи користе љускавце као један од састојака у љековима традиционалне медицине.[71] У Нигерији су љускавци на рубу изумирања због губитка станишта узрокованог дефорестацијом и превелике експлоатације њиховог меса, које је намијењено за исхрану и традиционалну медицину.[72]
У практиковању традиционалне кинеске медицине љуске и месо љускаваца се користе у изради разни медицински препарата.[73] Иако не постоје научни докази о ефикасности тих препарата, нити логичан механизам њиховог дјеловања,[74][75][76][73][77] њихова популарност и даље покреће црно тржиште, упркос забринутости о преношењу болести са животиња на људе и истребљењу врсте.[73][78] Стална потражња за љускавцима као састојцима у медицини наставља да подстиче криволов, прекомјерни лов и илегалну трговину са овим животињама.[79]
Први знани запис о кориштењу љуски од љускаваца у кинеској традиционалној медицини је из књиге "Шенонгове класичне забиљешке о љековитим супстанцама" (енг. , кин. ) из 500. године.[80] У тексту ове књиге се препоручују љуске љускаваца као заштита од угриза мрава, док се спаљивање љуски користи као лијек за људе који хистерично плачу током ноћи.[80] Рецепти за истјеривање злих духова у којима се користе љуске љускаваца, љековито биље и минерали су се појавили 682. године (у вријеме династије Танг).[80] Идеја о томе да љуске љускаваца подстичу лучење млијека код мајки дојиља, која је присутна и у данашњем практиковању кинеске традиционалне медицине, се појавила 752. године у књизи "Тајанствене есенције из царске библиотеке" (енг. , кин. ).[80] Идеја о томе да љуске љускаваца као лијек имају моћ продирања и рашчишћавања разни блокада у љуском тјелу се појавила у вријеме династије династије Сонг и записана је у књизи "Формуле доброћудних мудраца састављених током доба мира и спокоја" (енг. , кин. ), који је саставио Ванг Хуаијин 992. године.[80]
Данас у 21. вијеку, љуске љускаваца се користе у надриљекарској пракси засновано на недоказаним тврдњама да могу растворити крвне угрушке, да поспјешују циркулацију крви или да подстичу лучење млијека код мајки дојиља.[73][80] Званична фармакопеја Народне Републике Кине је све до прве половине 2020. године укључила љуске кинеског љускавца као састојак у формулама традиционалне кинеске медицине.[80][81] Иако су љуске уклоњене са листе потребни сировина, оне су и даље наведене као кључни састојак различитих лијекова.[82]
Као резултат све већих пријетњи за љускавце, углавном у виду илегалне међународне трговине са њиховом кожом, љускама и месом, овим врстама се посљедњих година посвећује све већа пажња о њиховом очувању.[83][84] Све врсте љускавца су тренутно наведене у Додатку 1 CITES-а којим се забрањује међународна трговина, осим када је производ намијењен у некомерцијалне сврхе и ако је дата дозвола.[2] Свака трећа субота у фебруару је одређена као свјетски дан љускаваца.[85]
У новембру 2010. године љускавци су додати на листу еволуционо различитих и угрожених сисара Зоолошког друштва у Лондону.[86]
У јулу 2014. године IUCN-ова SSC стручна група за љускавце је покренула глобални акциони план за очување љускаваца, под називом "Повећавање заштите љускаваца". Овај акциони план има циљ да побољша све аспекте очувања љускаваца, са додатним нагласком на сузбијању криволова и кријумчарења ових животињама, истовремено образујући локалне заједнице о њиховом значају.[54] Други предложени приступ борби против трговине љускавцима (а и уопште трговине дивљачи) се састоји у "праћењу новца" а не "животиње", који има за циљ нарушавање профита кријумчара прекидањем токова новца. Тако би прикупљање финансијске интелигенције могло постати кључно средство у заштити ових животиња, иако се ова прилика често превиђа.[62]
2017. године је еколошка организација WildAid заједно са познатим глумцем Џеки Ченом снимила рекламу под називом "WildAid: Jackie Chan & Pangolins (Kung Fu Pangolin)" у којој је глумац поручио да се заустави конзумација производа од љускаваца.[87]
У 2018. години је кинеска невладина организација покренула покрет "Бројање љускаваца", позивајући на заједничке напоре да се ови сисари спасе од кријумчарења.[88][89][90] Група за заштиту дивљих животиња TRAFFIC је успјешно идентификовала 159 кријумчарских рута које користе кријумчари љускавцима и она има за свој циљ намјеру да их заустави.[91]
Од јануара 2020. године, IUCN је свих осам врста живући љускаваца уврстио на Црвеној листи угрожених врста[92] и то:
У прошлости је било много покушаја узгајања љускаваца у заточеништву, али због њиховог живота у различитим стаништима и врло специфичне исхране, ови покушаји су често резултовали неуспјехом.[42][93] Са временом, љускавци су значајно смањиле свој имуни одговор на генетске дисфункције, чинећи их изузетно крхким.[94] У заточеништву су љускавци подложни болестима, као што су упала плућа и развој чирева.[42] Ове компликације могу довести до ране смрти ови животиња.[42] Поред тога, љускавци који су спашени од илегалне трговине често имају веће шансе да се заразе са паразитима попут цријевних црва, што додатно смањује њихову шансу за рехабилитацију и поновно враћање у дивљину.[42] Недавно су истраживачи успели да побољшају вјештачка станишта за ове животиње како би омогућили њихов узгој, пружајући им извјесну наду да се у будућности ове врсте поновно врате у њихова природна станишта.[27] Идеја о узгајању љускавца на фармама, како би се смањио њихов број на илегалном тржишту, се истражује али са мало успјеха.[95]
Тајван је једно од ријетких мјеста на свијету за заштиту љускаваца након што је земља 1989. године донијела закон о заштити дивљих животиња.[96] Увођењем "Центара за рехабилитацију дивљих животиња" у мјеста као су Луаншан (општина Јанпинг у округу Таитунг) и општина Ксиулин (у округу Хуалиен), ове заједнице су постале важне за заштиту љускаваца и њихових станишта и знатно су побољшале опстанак љускаваца. Ови центри сарађују са локалним старосједјелачким племенима и шумском полицијом у Националној полицијској агенцији како би спријечили криволов, трговину и кријумчарење љускаваца, посебно на црно тржиште у Кини. Ови центри су такође помогли да се открију узроци смрти и повреда у популацији тајвански љускавца.[97] Данас је Тајван мјесто са највећом густино насељености љускаваца на свијету.[98]
Двије врсте покемона, Сендшру (енг. ) и Сендслеш (енг. ), су једним дјелом базирани на љускавцима.[99][100]
Класификација породице Manidae:
Ранија класификација:[101] | Савремена класификација:[10][11][28][102] |
---|---|
|
|
† - ознака за изумрли таксон |
Доље приказан кладограм представља филогенетске везе породице Manidae.[1][10][11][28][103][104]
Ferae |
|
јужна азијска група
сјеверна азијска група
афричка група
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.