Eurotamandua (Еуротамандуа — „европски мравојед”) је изумрли род љускаваца из изумрле породице Eurotamanduidae унутар изумрлог подреда Afredentata, који је у периоду средњег еоцена настањивао подручје Европе.[2][3][4][5]
Кратке чињенице Научна класификација, Типска врста ...
Затвори
Више информација Породица:, Поријекло назива од: ...
Породица: | Поријекло назива од: | Значење назива: |
Eurotamanduidae |
- типског рода Eurotamandua
- и таксономског наставка -idae
|
европски мравоједи |
Затвори
Више информација Род:, Поријекло назива од: ...
Род: | Поријекло назива од: | Значење назива: |
Eurotamandua |
- континента Европе (на ком су пронађени фосилни остаци овог рода)
- и рода мравоједа Tamandua
|
европски мравојед |
Затвори
Више информација Врста:, Поријекло назива од: ...
Врста: | Поријекло назива од: | Значење назива: |
Е. joresi |
- рода Eurotamandua
- и презмена њемачког палеотолога Герхарда Јореса
|
јоресов европски мравојед |
Затвори
Врста Eurotamandua joresi је била масивна и снажна животиња, која је по свом изгледу наликовала на данашње врсте мравоједа из рода Tamandua. Одрасла јединака је била дужине од 86 до 90 cm (од чега је 36 cm била дужина репа). Ова врста је имала дуги савитљиви реп којег је користила као пети уд и дуге канџе на ногама. Средњи прст на предњим ногама је био издужен и служио је при разбијању мравињака и термитњака. Лобања ове врсте је била дуга 8,8 cm и у поређењу са остатком тјела је била мала. Њушка је била издужена и цјевастог облика, гдје је носна кост била дуга 3,7 cm и чинила је 42% дужине лобање. Доња вилица је била дуга 6,5 cm. Такође, ова врста је имала дуги љепљиви језик и није посједовала зубе у вилицама. За разлику од данашњих љускаваца, ова врста није била покривена са кератинским љускама већ са длаком, на што нам указују фосили ове врсте.
Врста Eurotamandua joresi је била сисар који се хранио са различитим врстама мрава и термита, али понекад и са другим инсектима и њиховим ларвама.[6] Настањивала је шуме Европе и била је способна да се пење и креће по дрвећу слично данашњим врстама мравоједа из рода Tamandua, користећи се својим канџама и репом.
Ова врста је знала гутати пјесак и складиштила га у свом желуцу, на што нам указују фосили ове врсте. Овај пјесак је користила при дробљењу хране у желуцу, слично као што то раде данашњи мравоједи и данашњи љускавци, јер ове животиње немају зубе у вилицама са којима би иначе дробили храну.[2][7][8]
У првој епизоди BBC-јеве документарне серије "Шетња са звијерима", појављује се и врста Eurotamandua joresiа. За приказ овог сисара у епизоди су продуценти искористили архивску снимку мравоједа из род Tamandua, из разлога што ове животиње имају сличан изглед. Поред тога, врста Eurotamandua joresiа није имала битну улогу у нарацији епизоде.
Историја класификације
Врста Eurotamandua joresi је откривена 1974. године на фосилном налазишту Месел јама (на подручју општине Месел у близини града Дармштата, у Њемачкој), но научно је описана тек 1981. године. Од самог открића, тачан положај ове врсте је био непознат. Једно вријеме, ова врста је била уврштена као представник мравоједа, касније надреда Xenarthra,[9][10][11][12] но у каснијим истраживањима је препозната као примитивни представник љускаваца (тј. реда Pholidota).[13][4]
Класификација
Више информација Врста:, Распрострањеност фосила и локација: ...
Подред: †Afredentata (Szalay & Schrenk, 1994)
Породица: †Eurotamanduidae (Szalay & Schrenk, 1994)
Род: †Eurotamandua (Storch, 1981)
Врста: | Распрострањеност фосила и локација: | Временски распон: |
†Е. joresi (Storch, 1981)[2] |
Њемачка (општина Месел у Хесену)[14] |
47,8 до 46,3 мил. год. |
Затвори
Филогенија
Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Eurotamandua.[4][5]
Gerhard Storch: "Eurotamandua joresi, ein Myrmecophagide aus dem Eozän der "Grube Messel" bei Darmstadt (Mammalia, Xenarthra)." Senckenbergiana lethaea 61 (3/6), (1981), S. 247–289
Kondrashov, Peter; Agadjanian, Alexandre K. (2012). „A nearly complete skeleton of Ernanodon (Mammalia, Palaeanodonta) from Mongolia: morphofunctional analysis”. Journal of Vertebrate Paleontology. 32 (5): 983—1001. ISSN 0272-4634. doi:10.1080/02724634.2012.694319.
Gotthard Richter (1987.) "Studies on the diet of Eocene mammals from the Messel fossil site near Darmstadt." Courier Research Institute Senckenberg 91, pp. 1–33
Gregg F. Gunnell, Thomas Lehmann, Irina Ruf, Jörg Habersetzer, Michael Morlo und Kenneth D. Rose (2018.) "'Ferae – Tiere, die andere Tiere fressen." In: Stephan F. K. Schaal, Krister T. Smith und Jörg Habersetzer (eds.) "Messel – ein fossiles Tropenökosystem." Senckenberg-Buch 79, Stuttgart, S. 271–283
Gerhard Storch and J. Habersetzer (1991.) "Relocated choans and accessory bulla tympanica in recent Vermilingua and Eurotamandua from the Eocene of Messel (Mammalia: Xenarthra)." Journal of Mammology 56, pp. 257-271
- Wighart von Koenigswald (1981.) "Paleogeographical relationships of the vertebrate fauna from the old-age fossil deposit Messel near Darmstadt." Geological Yearbook Hessen 109, pp. 85-102.
- Gerhard Storch (1984.) "The ancient mammalian fauna from Messel - a paleobiogeographic puzzle." Natural Sciences 71, pp. 227-233
- Carroll, Robert L. (1988). Vertebrate Paleontology and Evolution (PDF). New York: W. H. Freeman and Company. стр. 1—698. ISBN 978-0-7167-1822-2.
- Gerhard Storch and Hartmut Haubold (1989.) "Additions to the Geiseltal Mammalian Faunas, Middle Eocene: Didelphidae, Nyctiteriidae, Myrmecophagidae." Palaeovertebrata 19 (3)
- Gerhard Storch and Thomas Martin (1994.) "Eomanis krebsi, a new pangolin from the Middle Eocene of the Messel pit near Darmstadt (Mammalia: Pholidota). Berlin Geoscientific Treatises E 13, pp. 83–97
- Frederick S. Szalay and Friedemann Schrenk (1998.) "The Middle Eocene Eurotamandua and a Darwinian phylogenetic Analysis." Kaupia 7
- K. D. Rose (1999.) "Eurotamandua and Palaeanodonta: Convergent or related?." Palaeontologische Zeitschrift 73:395-401
- Gerhard Storch (2003.) "Fossil Old World "edentastes" (Mammalia)." Senckenbergiana biologica 83 (1), pp. 51-60
- Inés Horovitz, Gerhard Storch and Thomas Martin (2005.) "Ankle structure in Eocene pholidotan mammal Eomanis krebsi and its taxonomic implications." Acta Palaeontologica Polonica 50 (3), pp. 545–548
- Frédéric Delsuc and Emmanuel JP Douzery (2008.) "Recent advances and future prospects in xenarthran molecular phylogenetics." In: Sergio F. Vizcaíno and WJ Loughry (ed.): "The Biology of the Xenarthra." University Press of Florida, pp. 11-23
- Timothy J. Gaudin (2010.) "Pholidota". In Lars Werdelin and William Joseph Sanders (eds.) "Cenozoic Mammals of Africa". University of California Press, Berkeley, London, New York, pp. 599-602
- Kenneth D. Rose (2012.) "The importance of Messel for interpreting Eocene Holarctic mammalian faunas." Palaeobiology and Palaeoenvironments 92, pp. 631-647
- D. M. Alba, A. S. Hammond, V. Vinuesa and I. Casanovas-Vilar (2018.) "First record of a Miocene pangolin (Pholidota, Manoidea) from the Iberian Peninsula." Journal of Vertebrate Paleontology 38(1):e1424716
- Timothy J. Gaudin, Kenneth D. Rose, Renate Rabenstein, Jörg Habersetzer (2023.) "New forelimb details of Eurotamandua, purpoted anteater from the middle Eocene of Messel, Germany, reveal extraordinary similarities to palaeanodonts (Pholidotamorpha), not to Xenarthra", in "The Society of Vertebrate Paleontology 83rd annual meeting"