Tomas Braun (1876–1961) bio je belgijski advokat i pesnik na francuskom jeziku. Objavljivao je radove pod imenima Bonissart, Brunissart i Ranhissart.
| Tomas Braun | |
|---|---|
 Tomas Braun 1923. godine | |
| Datum rođenja | 8. septembar 1876. |
| Mesto rođenja | Brisel, Belgija |
| Datum smrti | 11. septembar 1961. (85 god.) |
| Mesto smrti | Iksel, Belgija |
| Zanimanje | Advokat, pesnik |
| Obrazovanje | Institut Sveti Lui |
| Supružnik | Margerita Van Mons, Helena Moler |
| Roditelji | Aleksandar Braun Feni Mark |
| Jezik stvaranja | francuski |
Biografija
Tomas Braun je rođen u Briselu 8. septembra 1876. godine kao sin senatora Aleksandra Brauna i Feni Mark. Školovao se na Institutu Sveti Lui u Briselu, a odmor je provodio u Ardeni, Bagimont. Studije prava je započeo na fakultetu Sveti Lui u Briselu, proveo je jedan deo svog života u Bonu, a studije je na Katoličkom Univerzitetu u Levenu.[1]
Pre nego što je diplomirao, objavljivao je stihove i porozu pod različitim imenima u različitim časopisima uključujućiː L'Avenir du Luxembourg, L'Avenir social, La Justice sociale, Le Luxembourg, La Belgique, Journal de Bruxelles, L'Etudiant, La Famille, La Petite revue belge, Chasse et pêche i La Revue vélocipédique belge.[1] Godine 1895. je otišao u Pariz kako bi upoznao Žorž-Šarl Uismansa.
Bio je jedan od osnivača L'Escholier i Société Générale Bruxelloise des Etudiants Catholiques i redovni saradnik šružajući svoj doprinos u novim kritikama kao što su Le Drapeau, Durendal i Le Spectateur catholique. Od 1898. godine pa nadalje bio je aktivan u pravnoj profesiji. Bio je ko-autor dva rada u vezi prava, jedan od tih radova je bio o zaštitnim znakovima (engl. trademark), a drugi je bio o patentima. Godine 1900. godine se oženio sa Margeritom Van Mons. Zajedno su živeli u Briselu, a letnjikovac su posedovali u Ardeni. Tokom Prvog svetskog rata radio je advokat branilac mnogim Belgijancima, izvedenim pred sudove koje su osnovale okupacione snage.[1]
Nakon smrti njegove prve žene 1919. godine oženio je Helenu Moler (nećaku Henrija Molera). Godine 1939. bio je izabran za člana Belgijske Kraljevske akademije jezika i literature, ali je tek 1946. godine počeo da radi. Bio je jedan od osnivača Luksemburške akademije.[1]
Umro je u Ikselu 11. septembra 1961. godine.
Dela
Poezija
- L'An (1897)
- Le Livre des bénédictions (1900)
- Philatélie (1910)
- Fumée d'Ardenne (1912)
- Les Bénédictions (1941)
- Le Zodiaque (1949)
Pravo
- sa Albertom Kapitene, Les marques de fabrique et de commerce (Brisel, 1908)
- sa Polom Struji, Précis des brevets d'invention et de la contrefaçon matérielle (Brisel, 1935)
Reference
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
