Skopolamin

Skopolamin (levo-duboisin, hioscin) je tropanski alkaloid lek koji deluje kao muskarinski antagonist. On je jedan od sekundarnih metabolita biljki iz familije (velebilja), kao što su crni zobnik, tatula i Andjelske trube (datura ili brugmansija), i žbunje ().^[2][3] Mada se skopolamin ponekad prikazuje u javnosti kao štetan lek, njegove antiholinergijske osobine omogućavaju njegovu legitimnu medicinsku upotrebu u malim dozama, na primer za lečenje bolesti kretanja primenom transdermalnog flastera.^[4]

ime
(–)-()-3-hidroksi-2-fenilpropionska kiselina()-9-metil-3-oksa-9-azatriciklo[3.3.1.02,4]non-7-il estar
Klinički podaci
Prodajno ime	Transdermskop
	Monografija
Kategorija trudnoće	US: C (Mogući rizik)
Način primene	transdermalno, okularno, oralno, supkutano, intravenozno, sublingvalno, rektalno, intramuskularno
Pravni status
Pravni status	US: ℞-only
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost	10 - 50%[1]
Poluvreme eliminacije	4,5 časa[1]
Identifikatori
	51-34-3 Y
kod	()
	5184
	Y
	10194106 Y
	Y
	Y
	:16794 Y
	1201069 Y
Hemijski podaci
Formula	17214
Molarna masa	303,353
Y  Y

Etimologija

Skopolamin je dobio ime po biljnom rodu ^[3].^[5]

Biosinteza u biljkama

Biosinteza skopolamina počinje dekarboksilacijom -ornitin do putrescina posredstvom ornitin dekarboksilaza (EC 4.1.1.17). Putrescin se metiliše do -metilputrescina uz pomoć putrescin -metiltransferaze (EC 2.1.1.53).^[6]

Putrescin oksidaza (EC 1.4.3.10) koja specifično prepoznaje metilisani purtrescin katalizuje deaminaciju ovog jedinjenja do 4-metilaminobutanala koji zatim podleže spontanom formiranju prstena do -metil-pirolijumskog katjona. U sledećem koraku, pirolijumski katjon se kondenzuje sa acetoacetatnom kiselinom proizvodeći higrin. Higrin se dalje preuređuje do tropinona.^[6]

Tropinon reduktaza I (EC 1.1.1.206) konvertuje tropinon do tropina, koji se kondenzuje sa fenilacetatom izvedenim iz fenilalanina do litorina. Citohrom P450 klasifikovan kao ^[7] oksiduje i preuređuje litorin do hiosciaminskog aldehida. U finalnom koraku, hiosciamin podleže epoksidaciji koja je katalisana 6 beta-hidroksihiosciamin epoksidazom (EC 1.14.11.14) proizvodeći skopolamin.^[6]

Reference

1. Putcha, L.; Cintrón, N. M.; Tsui, J.; Vanderploeg, J. M.; Kramer, W. G. (1989). „Pharmacokinetics and Oral Bioavailability of Scopolamine in Normal Subjects”. Pharmacology Research. 6 (6): 481—485. PMID 2762223. doi:10.1023/A:1015916423156.
2. Muranaka, T.; Ohkawa, H.; Yamada, Y. (1993). „Continuous Production of Scopolamine by a Culture of Duboisia leichhardtii Hairy Root Clone in a Bioreactor System”. Applied Microbiology and Biotechnology. 40 (2–3): 219—223. doi:10.1007/BF00170370.^{[мртва веза]}
3. The Chambers Dictionary. Allied Publishers. 1998. стр. 788,1480. ISBN 9788186062258.
4. White, P. F.; Tang, J.; Song, D.; . (2007). „Transdermal Scopolamine: An Alternative to Ondansetron and Droperidol for the Prevention of Postoperative and Postdischarge Emetic Symptoms”. Anesthesia and Analgesia. 104 (1): 92—96. PMID 17179250. doi:10.1213/01.ane.0000250364.91567.72.
5. Cattell, Henry Ware (1910). Lippincott's new medical dictionary: a vocabulary of the terms used in medicine, and the allied sciences, with their pronunciation, etymology, and signification, including much collateral information of a descriptive and encyclopedic character. Lippincott. стр. 435. Приступљено 25. 2. 2012.
6. Ziegler, J.; Facchini, P. J. (2008). „Alkaloid Biosynthesis: Metabolism and Trafficking”. Annual Review of Plant Biology. 59 (1): 735—769. doi:10.1146/annurev.arplant.59.032607.092730.
7. Li, R.; Reed, D. W.; . (2006). „Functional Genomic Analysis of Alkaloid Biosynthesis in Hyoscyamus niger Reveals a Cytochrome P450 Involved in Littorine Rearrangement”. Chemistry & Biology. 13 (5): 513—520. doi:10.1016/j.chembiol.2006.03.005.

Spoljašnje veze

• Skopolamin