Међународна унија за чисту и примењену хемију

Међународна унија за чисту и примењену хемију (енгл. ) је међународна, невладина, научна организација која за циљ има напредак хемијских дисциплина. IUPAC је најпризнатији на пољу постављања стандарда у именовању једињења (IUPAC номенклатура).^[2] Члан је међународног већа за науке (ISC).^[3] IUPAC је регистрован у Цириху, док је главна администрација, тј. "секретаријат IUPAC-а" , у истраживачком центру Трајангл Парк у САД. На челу администрације IUPAC-a је извршни директор,^[4] а то је тренутно Лин Соби.^[5]

Међународна унија за чисту и примењену хемију
Скраћеница	IUPAC
Датум оснивања	1919.
Тип	међународна невладина организација
Седиште	Парк истраживачког троугла, Северна Каролина, Сједињене Америчке Државе
Подручје деловања	широм света
Службени језици	енглески
Председник	Кристофер М.А Брет (Португалија)[1]
Веб-сајт

Идеја о потреби сарадње међу хемичарима света као и усвајања заједничких стандарда релативно је стара. Први у низу оваквих састанака (који уједно и представљају претечу оснивању Уније) одржан је на иницијативу и у организацији Фридриха Кекулеа 1860. године. Ово ће бити први у низу састанака који ће за производ имати усвајање Женевске номенклатуре 1892. која представља први покушај организације номенклатуре органских једињења. Конкретнија претеча Уније, било је Међународно удружење хемијских друштава, које ће на састанку у Паризу 1911. јасно указати на задатке и цињеве деловања оваквог удружења.

Унија је коначно основана 1919. године и чинили су је хемичари како из индустријских тако и из академских кругова. Од тада је Унија знатно порасла. Има 45 националних тела (међу којима је и Србија и Црна Гора) као и 20 националних подружних тела која имају статус посматрача. Унија је унутрашњи организована на неколико одељења: физичка и биофизичка хемија, неорганска хемија, органска и биомолекуларна хемија, полимери, аналитичка хемија, хемија и околина, хемија и здравље људи, и хемијска номенклатура и приказивање структуре. У овим одељењима на добровољној бази ради око 1.200 хемичара широм света. Унија редовно објављује различите публикације претежно везане за номенклатуру и стандарде.^[6]

је основан као наследник Међународног конгреса примењене хемије ради унапређења хемије. Његови чланови, националне подржавајуће организације, могу бити национална хемијска друштва, националне академије наука или друга тела која представљају хемичаре. Постоје педесет четири националне подржавајуће организације и три придружене националне подржавајуће организације.^[3] -ов Међуресорски комитет за номенклатуру и симболе ( номенклатура) је признат светски ауторитет у развоју стандарда за именовање хемијских елемената и једињења. Од свог оснивања, -ом управљају различити одбори са различитим одговорностима.^[7] Ови одбори воде различите пројекте који укључују стандардизацију номенклатуре,^[8] проналажење начина да се хемија представи свету,^[9] и објављивање радова.^[10][11][12]

је најпознатији по својим радовима који стандардизују номенклатуру у хемији, мада има публикације у многим научним областима, укључујући хемију, биологију и физику.^[13] Неки важни послови које је обавио у овим областима укључују стандардизацију кодних назива секвенце нуклеотидних база; издавање књига за научнике из области животне средине, хемичаре и физичаре; и побољшање научног образовања.^[13][14] је такође познат по стандардизацији атомских тежина елемената преко једног од својих најстаријих сталних одбора, Комисије за изотопску заступљеност и атомске тежине (CIAAW).

Стварање и историја

Фридрих Аугуст Кекуле фон Штрадониц

Потреба за међународним хемијским стандардом први пут је адресирана од стране одбора који је предводио немачки научник Фридрих Аугуст Кекуле фон Штрадониц 1860. године. Овај комитет је био прва међународна конференција која је створила међународни систем именовања органских једињења.^[13] Идеје које су формулисане на тој конференцији еволуирале су у званичну | номенклатуру органске хемије.^[13] представља тековину тог састанка, чинећи га једном од најважнијих историјских међународних колаборација хемијских друштава.^[13] Од овог времена, је званична организација која је одговорна за ажурирање и одржавање службене органске номенклатуре.^[15] је као такав основан 1919.^[16] Једна значајна земља искључена из овог раног -а је Немачка. Немачко искључење било је резултат предрасуда савезничких сила према Немцима након Првог светског рата.^[17] Немачка је коначно примљена у током 1929. Међутим, нацистичка Немачка је уклоњена из -а током Другог светског рата.

Током Другог светског рата, је био повезан са савезничким силама, али је имао мало учешћа током самих ратних напора. Након рата, Источна и Западна Немачка поново су примљене у 1973.^[17][18] Од Другог светског рата, се фокусирао на стандардизацију номенклатуре и метода у науци без прекида.

је 2016. осудио употребу хлора као хемијског оружја. Организација је истакла своју забринутост у писму Ахмету Узумцу, директору Организације за забрану хемијског оружја (ОЗХО), у погледу праксе употребе хлора у оружаном сукобу у Сирији, између осталих. У писму се наводи: „Наше организације осуђују употребе хлора на овај начин. Неселективни напади, које је вероватно извршила држава чланица Конвенције о хемијском оружју (), забрињавају хемијске научнике и инжењере широм света, и спремни смо да подржимо вашу мисију имплементације -а.” Према -у, „коришћење, нагомилавање, дистрибуција, развој или складиштење било ког хемијског оружја забрањено је било којој од 192 државе потписнице”.^[19]

Одбори и управљање

Организацијом управља неколико одбора који имају различите одговорности. Одбори су следећи: Биро, Одбор CHEMRAWN (енгл. ), Одбор за хемијско образовање, Одбор за хемију и индустрију, Одбор за штампане и електронске публикације, Одбор за оцењивање, Извршни одбор, Одбор за финансије, Интервизијски комитет за терминологију , Номенклатура и симболи, Пројектни одбор, и Уреднички саветодавни одбор за чисту и примењену хемију.^[7] Сваки комитет чине чланови различитих националних подржавајућих организација из разних земаља.^[3]

Хијерархија управног одбора организације је следећа:^[20]

• Сви одбори имају одређени буџет којег се морају придржавати.
• Било која комисија може започети пројекат.
• Ако потрошња пројекта постане превелика да би одбор наставио са финансирањем, то питање се мора ставити на увид Пројектном одбору.
• Пројектни одбор повећава буџет или одлучује о спољном плану финансирања.
• Биро и Извршни одбор надгледају рад других одбора.

Номенклатура

Комитет -а има дугу историју званичног именовања органских и неорганских једињења. номенклатура је развијена тако да се било које једињење може назвати према једном скупу стандардизованих правила како би се избегло дуплирање имена. Прва публикација о номенклатури органских једињења била је Водич за номенклатуру органских једињења 1900. године, која је садржала информације са Међународног конгреса примењене хемије.^[21]

Основни правописи

успоставља правила за усклађен правопис неких хемикалија како би се смањиле разлике међу различитим локалним варијантама на енглеском језику. На пример, они препоручују^[22][23] „алуминијум“ уместо „алуминум“, „“ уместо „“ и „“ уместо .

Органска номенклатура

Главни чланак: IUPAC номенклатура органских једињења

органска номенклатура има три основна дела: супституенте, дужину угљеничног ланца и хемијски додатак.^[15] Супституенти су било које функционалне групе везане за главни ланац угљеника. Главни угљенични ланац је најдужи могући континуирани ланац. Хемијски додатак означава врсту молекула. На пример, завршетак ан означава једноструко везан угљеников ланац, као у „хексану” (C
6H
14).^[24]

Види још

• Ханч-Видманова номенклатура

Референце

1. „Our Leadership”. IUPAC. Архивирано из оригинала 15. 6. 2018. г. Приступљено 9. 3. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. (1993). , 0-632-03583-8.
3. „IUPAC National Adhering Organizations”. Iupac.org. 2. 6. 2011. Архивирано из оригинала 4. 6. 2011. г. Приступљено 8. 6. 2011.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. „IUPAC Council Agenda Book 2009” (PDF). IUPAC. 2009. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 3. 2012. г. Приступљено 17. 4. 2010.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
5. „Secretariat”. Архивирано из оригинала 7. 8. 2020. г. Приступљено 9. 3. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
6. IUPAC. „standard state”. Kompendijum hemijske terminologije (Internet izdanje).
7. IUPAC Committees list Архивирано 4 јануар 2010 на сајту Retrieved 15 April 2010
8. Interdivisional Committee on Terminology web page Архивирано 9 октобар 2010 на сајту Retrieved 15 April 2010
9. Chemdrawn Архивирано 6 јул 2008 на сајту Retrieved 15 April 2010
10. Pure and Applied Chemistry Editorial Advisory Board web page Архивирано 9 октобар 2010 на сајту Retrieved 15 April 2010
11. „Project Committee web page”. Iupac.org. 2. 6. 2011. Архивирано из оригинала 29. 6. 2011. г. Приступљено 8. 6. 2011.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
12. Evaluation Committee page Архивирано 9 октобар 2010 на сајту Retrieved 15 April 2010
13. Fennel, R.W. (1994). History of IUPAC, 1919–1987. Blackwell Science. ISBN 0-86542-878-6.
14. IYC: Introduction. Архивирано 8 октобар 2011 на сајту 9 July 2009. Retrieved on 17 February 2010. Retrieved 15 April 2010
15. Brown, Theodore L.; H. Eugene LeMay Jr, Bruce E Bursten (2006). Chemistry The Central Science Tenth Edition. Pearson Books. ISBN 978-0-13-109686-8.
16. International Union of Pure and Applied Chemistry: About Архивирано 2012-12-14 на сајту . IUPAC. Retrieved on 2013-07-29.
17. Kaderas, Brigitte (2002). Wissenschaften und Wissenschaftspolitik: Bestandsaufnahmen zu Formationen, Brüchen und Kontinuitäten im Deutschland des 20. Jahrhunderts (на језику: немачки). Franz Steiner Verlag. ISBN 978-3-515-08111-5.
18. O'Sullivan, Dermot A. (1973). „IUPAC raises dues, ponders industry's role”. Chemical & Engineering News. 51 (38): 10. doi:10.1021/cen-v051n038.p010.
19. „International chemical industry condemns the use of chlorine as a weapon”. Homeland Preparedness News (на језику: енглески). 2016-12-01. Архивирано из оригинала 1. 9. 2017. г. Приступљено 2016-12-08.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
20. IUPAC Project Committee Архивирано 29 јун 2011 на сајту Retrieved 15 April 2010
21. IUPAC Publications List Архивирано 9 мај 2010 на сајту Retrieved 15 April 2010
22. , .
23. Међународна унија за чисту и примењену хемију (2005). 0-85404-438-8. pp. 47, 248.
24. Klein, David R. (2008). Organic Chemistry I As a Second Language: Translating the Basic Concepts Second Edition. John Wiley & Sons Inc. ISBN 978-0-470-12929-6.

Спољашње везе

• Међународна унија за чисту и примењену хемију
• Panel on Biochemical Thermodynamics (1994). „Recommendations for nomenclature and tables in biochemical thermodynamics”. G. P. Moss, Queen Mary University of London.