From Wikipedia, the free encyclopedia
Sabit ibn Kura rođen je 826. i umro je 901. godine.[1]:str. 156. Bio je jedan od prevodilaca u Kući mudrosti.[1]:str. 148. Za kratko vreme izvrsno je savladao matematiku, astronomiju, medicinu i filozofiju a povremeo se bavio i fizikom i mehanikom.[1]:str. 265. Svoju slavu je stekao tek posle Mamunove smrti. Rođen je u Kari (današnjem Haranu), gde se tradicionalno bavio razmenom novca, dukata i dragog kamenja. Pošto taj posao nije zadovoljavao negov znatiželjni duh, Sabit je odlučio da se u potpunosti posveti sticanju znanja. Mukotrpno je izučavao astronomiju, medicinu i filozofiju, a kada je nekoliko godina kasnije uspeo da se istakne svojim naučnim aktivostima, kalif Mutazid ga je pozvao u Bagdad. Sabit koji je još od svojih ranih godina izvanredno dobro poznavao gramatiku i književnost sirijskog jezika, najbolje se snašao u prevođenju literature sa sirijskog na arapski jezik.[1]:str. 156. Iako mu je maternji jezik sirijski, izvanredno je poznavao i arapski i starogrčki, što se jasno primećuje u njegovim naučnim knjigama, koje je uglavnom pisao na dva jezika zbog velikog broja ljudi koji su pripadali tim govornim područjima.[1]:str. 265.
U X veku, tokom čuvenog Prevodilačkog pokreta pojavljuju se izvrsni prevodioci. Sabit ibn Kura je bio jedan od njih.[1]:str. 1046.
Izuzetno dobro poznavanje raznih prevodilačkih tehnika ipak ga nije omelo u tome da se katkad posveti i autorskim istraživanjima. On je za sobom ostavio dragoceno delo o istoriji Sabejaca i o njihovim uverenjima. Ta knjiga je bila veoma autentična pošto je u njoj bilo reči o religiji kojoj je pripadao i sam Sabit pre nego što je primio islam. U međuvremenu, kad god bi našao vremena, preveo bi neko matematičko i astronomsko delo sa sirijskog jezika. To su uglavnom bila dela iz starogrčke baštine koja su u prethodnim periodima prevedena na sirijski. Sabit je pregledao i Hadžadžov prevod Ptolemejevog Almagesta, odnosno Velikog zbornika astronomije. Mnogi naučnici širom islamskog sveta već su dobro poznavali rezultate Sabitovih naučnih i prevodilačkih aktivnosti. Napredovao je veoma brzo u svom poslu, a nedugo kasnije postao je jedan od najbližih naučnih savetnika kalifa Mutazida. Često se događalo da Sabit celo popodne provede u dvoru abasidskog kalifa i da s njim razgovara o raznim naučnim temama.[1]:str. 156–157.
Sabitova najslavnija dela prevedena su na latinski jezik. Žerar od Kremone je preveo sledeće Sabitove knjige: Kitab fi aš-šikl al-mulakab bi al-kita’, al-Mutajat (komentar Euklidovog dela) i Kitab fi sanat aš-šams. Na latinski je prvedeno i Sabitovo veoma zanimljivo astronomsko delo pod nazivom Kanz al-asrar va zahair al-abrar. Taj prevod je u mnogim srednjovekovnim edukativnim institucijama u Evropi korišćen kao jedan od glavnih nastavnih priručnika. Ipak, Sabitovu ulogu nipošto ne treba ograničiti na istraživanje u matematičkim i astronomskim disciplinama. To se može primetiti i u njegovim izvanrednim komentarima Galenovih medicinskih dela koje je ispisao na glosama njihovog prevoda na arapski jezik.[1]:str. 1019.
Sabitovim stopama su krenuli i njegovi sinovi. Mnogi istoričari upravo zato veruju da prevodilački pokret bez Sabitove porodice ne bi bio toliko uspešan i značajan u društvenom smislu. Oni su za sobom ostavili mnoge prevode i tako obogatili medicinsku, astronomsku i matematičku baštinu koju su kasnije muslimanski mislioci potpuno odomaćili u islamskoj civilizaciji. Sabitovog sina Sinana (umro 944), recimo, osamnaesti abasidski kalif Muktadir (vladao 908–932) imenovao je za šefa dvorskih lekara. Sinan je na toj funkciji ostao i za vreme Muktadirovog sina kalifa Kahira (vladao 932–934).[1]:str. 157.
Budući da je vrlo brzo napredovao u raznim naučnim disciplinama, Sabit je uspeo da za sobom ostavi matematička dela koja će biti od neprocenjivog značaja za širenje te nauke u raznim predelima gde je islamska civilizacija bila dominantna. Njegova istraživanja su bila inspiracija za mnoge buduće uspehe iz oblasti raznih matematičkih disciplina. Stoga bez dvoumljena možemo tvrditi da teorije o konceptualnoj generalizaciji celih brojeva u obliku svih realnih pozitivnih brojeva, o sfernoj trigonometriji i o integralnom računu, predstavljaju osnovne plodove njegovog intelektualnog truda.
On je takođe upotrebio i inovativnu metodu računanja površine parabole i njene zapremine. Sledeći tekst pokazuje njegov pristup:
Sabit ibn Kura u X veku, pre drugih matematičara, u svojim istraživanjima dolazi do prva dva prijateljska broja, tačnije do para 284 i 220. Punih osam vekova posle Sabita, Pjer de Ferma (Pierre de Fermat, 1601–1665) došao je do identičnog rezultata. No, Sabitovo otkriće je u islamskom svetu bilo toliko poznato da nije ni bilo moguće prenebregnuti ga. Ovo dostignuće su mnogi drugi muslimanski matematičari i aritmetičari, poput Bin Bena Marakešija, Kemaludina Farsija i Bin Hidra, koristili u svojim knigama i naučnim traktatima mnogo pre Pjera de Ferme i nešto posle Sabita.[1]:str. 255.
Njegova dela možemo podeliti u dve različite grupe. Knjige i traktati koje je on lično napisao spadaju u prvu grupu, dok ona dela koje je prevodio sa starogrčkog jezika ili dela u okviru kojih je korigovao već postojeće arapske prevode a koja su izvorno napisali stari slavni matematičari, treba svrstati u drugu grupu.
Navešćemo spisak matematičkih dela koja je za sobom ostavio:
U nastavku ćemo spomenuti i nazive knjiga koje je Sabit preveo sa starogrčkog jezika i na taj način znatno doprineo razvoj matematičkih disciplina u islamskom svetu:
U svom autorskom delu Fi ibta al-haraka fi falak al-buruđ va suratiha bi hasabi mavazi alati jakunu fihi min al-falak al-haridž al-markaz, on je analitički razmotrio pitanje neujednačenog Sunčevog kretanja na osnovu Ptolemejevih ideja o geocentričnosti i centrifugalnoj sili.
Od njegovih naučnih astronomskih dela možemo izdvojiti dve čuvene knjige: Fi sana aš-šams [O solarnoj godini] i Kaulun fi izahi vađd alazi zakarahu Batlamijus [Analitička diskusija o Ptolemejevom otkriću], u kojima je govorio o Sunčevom i Mesečevom kretanju. Osim toga, od Sabita su ostala i druga naučna dela, kao što su Hisabu ru’jat al-ahila i njegova argumentacija o mogućnosti da se vidi mlad mesec, te Kretanje Osmog neba i poslanica koju je pisao Ishaku ibn Hunejnu. U pomenutim delima, ovaj slavni muslimanski prevodilac i mislilac tumači svoju posebnu teoriju o kretanju nebeskih tela na osnovu koje tvrdi da sedam prvih nebesa, odnosno nebeskih sfera, pripada Suncu, Mesecu i prvim planetama, dok se kretanje Devetog neba, tj. devete nebeske sfere, nakon protekle dve ravnodnevnice u godini, direktno povezuje sa blagim kretanjem zemaljske kugle.[1]:str. 265–266.
Najstariji spis o velikim i malim boginjama pronalazimo u delima Sabita ibn Kure Haranija.[1]:str. 334. Sabit ibn Kura, Juhana (Jovan) ibn Masivajh, Ali ibn Reben Taberi i Hunein ibn Ishak imali su najveću zaslugu u prenošenju starogrčke i helenističke medicinske baštine u islamski svet.[1]:str. 121.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.