Azatioprin (Azathioprine, Imurek) je lek koji supresuje imunski sistem.[1]
 | |
 | |
| ime | |
|---|---|
6-[(1-methyl-4-nitro-1H-imidazol-5-yl)sulfanyl]-7H-purine | |
| Klinički podaci | |
| Kategorija trudnoće |
|
| Način primene | oralno |
| Pravni status | |
| Pravni status |
|
| Farmakokinetički podaci | |
| Bioraspoloživost | Dobro je apsorbovan |
| Metabolizam | putem ksantin oksidaze |
| Poluvreme eliminacije | 3 sata |
| Izlučivanje | Renalno, minimalno |
| Identifikatori | |
| 446-86-6 | |
| kod | () |
| 2265 | |
| 2178 | |
| Hemijski podaci | |
| Formula | 9772 |
| Molarna masa | 277.263 g/mol |
Azatioprin se koristi kod transplantacije organa i za tretiranje autoimunih bolesti. Neke od autoimunih bolesti su reumatoidni artritis, pemfigus, Inflamatorna bolest creva (kao što je Kronova bolest i Ulcerozni kolitis)[2], multipla skleroza, autoimuni hepatitis, atopični dermatitis i restriktivna bolest pluća.[3]
Azatioprin ometa sintezu purina (adenina i guanina), koji su neophodni za DNK sintezu. Inhibicija sinteze purina ima najjači efekat na brzo-rastuće ćelije, u koje spadaju T-ćelije i B-ćelije.
Azatioprin je prolek, koji se konvertuje u telu u aktivne metabolite 6-merkaptopurin (6-MP) i 6-tioinosinsku kiselinu.
Azatioprin proizvodi više generičnih proizvođača. On se prodaje pod imenima (Azasan od strane kompanije Salix u SAD, Imuran od strane kompanije GlaksoSmitKlajn u Kanadi, SADu, Australiji i Velikoj Britaniji, Azamun u Finskoj, i Imurel u Skandinaviji i Francuskoj).
Istorija
Azatioprin je uveo u kliničku praksu Roj Kaln, britanski pionir u transplantaciji. On je sledio rad Peter Medavara u kojem je otkrivena imunološka baza neprihvatanja transplantiranog tkiva i organa. Kaln je uveo 6-merkaptopurin kao eksperimentalni imunosupresant za transplantaciju bubrega. Kad je azatioprin bio otkriven, on ga je primenio kao manje toksičnu zamenu za 6-merkaptopurin. Dugo godina, dvojna terapija sa azatioprinom i steroidima je bila standard za antirejekcione režime, dok ciklosporin nije bio uveden u kliničku praksu (takođe Kalnov doprinos) 1978 godine.
Mehanizam akcije
Azatioprin je inhibitor DNK sinteze. On se konvertuje u analog purina koji inhibira proliferaciju ćelija, posebno limfocita. On je efektivan kad se koristi sam, npr. kod određenih autoimunih bolesti, ili u kombinaciji sa drugim imunosupresantima kod transplantacije organa.
Neposredne ili kratkotrajne nuspojave
Nuspojave nisu česte. Neke od poznatih nuspojava su mučnina, iscrpljenost, gubitak kose, i osip. Zato što azatioprin supresuje kičmenu moždinu, pacijenti postaju podložni infekcijama. Mere opreza trebaju biti preduzete kad se ovaj lek koristi sa purin analozima kao što je je alopurinol. Enzim tiopurin S-metiltransferaza (TPMT) deaktivira 6-merkaptopurin. TPMT genski polimorfizam može dovesti do eksesivne toksičnosti leka.[4]
Mada je znatno skuplji[5], mikofenolat mofetil se sve više koristi umesto azatioprina za organ transplantaciju, pošto u manjoj meri dovodi do supresije kičmene moždine i oportunističkih infekcija, i ima manju učestalost akutnih neprihvatanja organa.[6] Azatioprin je još uvek veoma značajan.
Dugotrajne nuspojave
On je listiran kao ljudski karcinogen u 11-tom izveštaju o karcinogenima SAD ministarstva za Zdravstvene i Ljudske Usluge.[7]
Reference
Literatura
Spoljašnje veze
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
