стицање и евидентирање информација о припадницима дате популације From Wikipedia, the free encyclopedia
Попис становништва или цензус (лат. ), најчешће само попис, представља организовано прикупљање разних података о становништву које у одређеним временским размацима или по потреби проводи једна држава. Као део пописа становништва често се проводи попис домаћинстава, пољопривредних газдинстава, избеглица и сл. Грана статистике која се бави пописима зове се пописна статистика. Већина држава организује пописе у утврђеном временском размаку — обично 10 година (у Канади је, на пример, тај размак 5 година). Популациона комисија Уједињених нација је предложила да се, због могућности компарације података између разних држава, пописи обављају крајем (1960, 1970, 1980...) или почетком (1961, 1971, 1981...) деценије.[1][2] Економски пописи (пописи фабрика, фарми, предузећа, рудника) обично се обављају по другачијем распореду од пописа становништва. Пописи се односе на стање у критичном моменту (енгл. ) који одређује држава и на који се резултати пописа односе (у Србији је, на пример, тај тренутак 31. март у поноћ).
Цензус се често употребљава и као средство за остваривање различитих политичких циљева односно материјалне, територијалне и сл. користи у корумпираним државама, на пример представљањем лажних података како би се одређеним националним, етничким или верским групама ускратила поједина права. УН Организација за храну и пољопривреду (FAO) дефинише попис пољопривреде као „статистичку операцију за прикупљање, обраду и дистрибуцију података о структури пољопривреде, која покрива целу или значајан део земље“. „У попису пољопривреде подаци се прикупљају на нивоу газдинства.“[3]
Реч је латинског порекла: током Римске републике, попис је био списак који је водио евиденцију о свим одраслим мушкарцима способним за војну службу. Савремени попис је од суштинског значаја за међународна поређења било које врсте статистике,[4][5][6][7] и пописи прикупљају податке о многим атрибутима становништва, а не само о томе колико људи има. Пописи су типично почели као једини метод прикупљања националних демографских података и сада су део ширег система различитих истраживања. Иако процене становништва остају важна функција пописа, укључујући тачно географску дистрибуцију становништва или пољопривредног становништва, може се произвести статистика о комбинацијама атрибута, на пример, образовање према старости и полу у различитим регионима. Садашњи системи административних података дозвољавају друге приступе набрајању са истим нивоом детаља, али изазивају забринутост у погледу приватности и могућности пристрасних процена.[8]
Попис има 4 основне фазе:
Примитивне облике пописа су обављали Вавилонци (3800. п. н. е), Грци, Хебреји, Кинези, Египћани, Римљани, али су они вршени у сврху давање пореза или увида у војну снагу, па су обухватали, скоро увек, само мушко становништво. После пропасти Римског царства у V. веку пописи су нестали за дуже време. 1086 Виљем Освајач врши неку врсту пописа енглеских земљопоседника и њихових поседа да би се утврдио порез који би требало да исплате краљу.
Попис у Америчкој држави Вирџинији који су извршили Британци 1620. године још није имао одлике модерног пописа. Први модерни попис је обављен на француској територији Канаде Новој Француској 1665. и 1666. године.
Током Америчке револуције (1775—1783), лидери покрета за независност суочили су се са многим проблемима да уједине 13 колонија под једну националну владу. Један од проблема је био начин бирања представника сваке државе и одређивање такси и пореза. Иницијална структура владе из 1781. године је обезбеђивала за сваку државу по један глас у Конгресу. Овај систем је изазвао незадовољство код држава са великим бројем становника и оне су захтевале више представника него државе са мање становника. Нови Устав, усвојен 1789, је створио дводомну скупштину Конгрес која се састоји од Сената (из сваке државе, без обзира на популациону величину, се бирају 2 сенатора) и Дома делегата (број делегата зависи од броја становника). Ова промена устава имала је за последицу одржавање првог пописа становништва у САД 1790. године. Исти систем се примењује и код избора, јер државе према броју становника имају одређен број електоралних поена које додељују политичару. 1800. године био је попис у Шведској и Финској, 1801. у Велсу, Француској и Енглеској, Немачкој 1871. године, Индији 1871, Русији 1897. године, Кини 1953. године. Мали број држава није имао пописе (Етиопија, Оман).
Специфичности пописа у односу на друге статистичке методе прикупљања индивидуалних података о становништву, домаћинствима и становима огледају се у следећем:
Најзначајнија разлика пописа у односу на друга статистичка истраживања јесте у томе што се пописом прикупљају подаци до најнижег територијалног нивоа (насељено место, делови насеља) и што пружа податке о специфичним групама становништва – по полу, старости, образовној структури, брачном статусу, економској активности и друге. Подаци прикупљени у попису од великог су значаја и за:
Први попис организован у Србији је био 1834. године. Али тај попис није имао одлике модерних пописа. У периоду до 1910. године у Србији је спроведено још 15 пописа: 1841, 1843, 1846, 1850, 1854, 1859, 1862/63, 1866, 1874, 1884, 1890, 1895, 1900, 1905. и 1910. године. Године 1879. одржан је попис у четири округа који су 1878. ушли у састав Србије.[11] Како су се различити делови данашње територије Србије и Црне Горе налазиле у разним временима под влашћу других држава, тако данас за анализу становништва наше државе можемо користити још и турске, аустроугарске, бугарске, мађарске пописе.
У Југославији пописи су одржавани: 1921, 1931, 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
После распада земље пописи су одржани у Македонији 1994. и 2001, у Хрватској 2001, у Србији и Словенији 2002. године и Црној Гори 2003. године.
Спровођење пописа становништва у Србији има дугу традицију. Први општи попис становништва спроведен је, по наређењу кнеза Милоша, јуна 1834. године. Овај попис није обухватао Турке (који се ни касније нису пописивали) и Роме, који су били изузети од пописа јер нису били подложни општем опорезивању. Овим пописом обухваћене су куће, порески обвезници и војни обвезници. Од овог првог пописа до Првог светског рата попис се спроводио у просеку на сваких 5 година — укупно 17 пута (1834, 1841, 1843, 1846, 1850, 1854, 1859, 1863, 1866, 1874, 1879, 1884, 1890,1895, 1900, 1905 и 1910).
Првим модерним пописом становништва у Србији сматра се онај спроведен у октобру 1866. године под руководством Владимира Јакшића, зачетника статистике у Србији. Тада су извршене озбиљне припреме за спровођење пописа, израђени су формулари и установљена правила пописивања и укључен је велики број нових обележја. Овим пописом обухваћено је целокупно становништво.
Статистичко одељење припремало је нову акцију пописивања за крај децембра 1880. године. Овај попис требало је да буде у складу са препорукама Међународног статистичког конгреса одржаног 1872. године у Петрограду (Русија). Међутим, ратови са Турском (1876—1878), као и послератне политичке прилике спречиле су спровођење ове акције. У међувремену, Србија је на Берлинском конгресу (1878) добила пуно међународно признање независности, на територији проширеној Нишким, Пиротским, Врањским и Топличким округом. Да би се утврдило бројно стање људства и пореских обвезника у ослобођеним крајевима убрзо је, већ у фебруару 1879. године, спроведен делимични попис у овим „новим областима”.
Прве законске регулативе донесене су за попис из 1884. године, који је спроведен на основу Закона о попису људства и имовине. Тежња да се статистичко посматрање прилагоди савременим захтевима науке и међународним препорукама резултирала је Законом о попису становништва и домаће стоке из 1890. године, по коме се „пописи имају вршити сваких пет година, и то у исти мах на дан 31. децембра“.
Последњи попис у Краљевини Србији спроведен је 1910. године. За овај попис је, поред дотадашњег Породичног листа први пут уведен и индивидуални пописни листић ̶ Пописница.
У периоду између два светска рата извршена су само два пописа становништва, тада у оквиру Краљевине Југославије, и то 1921. и 1931. Следећи попис био је планиран за март 1941. године. Због политичке ситуације и извесности избијања рата у тадашњој Краљевини Југославији овај попис није спроведен.
Због потреба да се у што краћем року прикупе подаци о штети насталој услед ратних разарања 1948. године извршен је „скраћени“ попис, а већ 1953. и први комплетан послератни попис становништва тадашње ФНРЈ, касније СФРЈ.
У складу са препорукама Уједињених нација, од 1961. године поново је успостављена десетогодишња периодика, па су пописи спроведени 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Први попис после распада заједничке државе, такође и први у 21. веку, планиран је у тадашњој Савезној Републици Југославији (коју су чиниле Србија и Црна Гора) за април 2001. године. Због недостатка финансијских средстава најпре су државни органи Црне Горе, а касније и Србије, донели одлуку да се попис одложи. Попис је у Србији спроведен априла 2002. године, али само на територији централне Србије и АП Војводине. На подручју АП Косово и Метохија нису постојали услови јер за његово спровођење (Црна Гора је попис реализовала 2003. године).
Први попис који је Србија спровела као самостална држава, после 100 година, био је попис 2011. Овај попис није спроведен у априлу (као што је раније била пракса) већ у октобру, уз финансијску подршку Европске комисије. Овај попис није спроведен на територији АП Косово и Метохија, док је у општинама Бујановац и Прешево забележен смањен обухват због бојкота албанског становништва.[12]
Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. био је други попис спроведен у Србији као самосталној држави. Требало је да буде одржан 2021. године, али је због пандемије ковида 19 померен за октобар 2022.[13] Попис је спроведен од 1. до 31. октобра, а у неким местима продужен је за до 7 дана.[14]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
