From Wikipedia, the free encyclopedia
Помоћни живац (лат. ) је кранијални живац који инервише стерноклеидомастоидни и трапезасти мишић, а поред тога даје грану која улази у састав живца лутаоца и инервише мускулатуру меког непца, ждрела и гркљана. Живац настаје спајањем лобањских и кичмених коренова.[1][2]
Лобањски коренови излазе из можданог стабла кроз задњи бочни жлеб продужене мождине, док кичмени коренови полазе из бочне врпце горњег дела кичмене мождине. Кичмени коренови се пружају навише кроз кичмени канал, улазе у лобању кроз велики потиљачни отвор и спајају се са лобањским кореновима образујући помоћни живац. Живац одлази унапред и упоље и напушта лобањску дупљу кроз југуларни отвор и улази у латерофарингеални простор. У његовом горњем делу се дели на своје завршне гране.[3]
Завршне гране помоћног живца су: спољашња и унутрашња грана.
Спољашња грана (лат. ) се простире из латерофарингеалног простора упоље и наниже и улази у стерноклеидомастоидни мишић. У њему се грана спаја са другим и трећим вратним живцем и након што изађе из овог мишића улази у трапезасти мишић. У њему се спољашња грана поново анастомозује са трећим и четвртим вратним живцем.
Унутрашња грана (лат. ) се после краћег пута прикључује вагусу и доноси моторна влакна за његове ждрелне гране, горњи и повратни гркљански живац за инервацију попречно-пругасте мускулатуре меког непца, ждрела и гркљана.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
