Трохлеарни живац

Трохлеарни живац (лат. ) је најтањи моторни кранијални нерв, који има најдужи пут кроз лобањску дупљу у групи можданих живаца. Његова улога се огледа у инервацији горњег косог мишића, једног од покретача очне јабучице.^[1][2]

Живци очне дупље

Живац полази од једра трохлеарног нерва (лат. ), смештеног у средњем мозгу, и излази на задњој страни мозга иза доњих квржица мезенцефалона. Одатле се простире упоље и потом косо унапред, прелази преко спољашње стране можданог крака и доспева до доње стране мозга. Након тога, живац пролази кроз тврду мождану опну и пролази кроз спољашњи зид кавернозног синуса (испод окуломоторног и изнад офталмичког нерва). Након изласка из овог синуса, трохлеарни нерв улази у очну дупљу кроз горњу орбиталну пукотину и дели се у 2-3 гранчице које оживчавају горњи коси мишић.^[3]

Извори

1. Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.
2. Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
3. Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.

Литература

• Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
• Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.

Мождани живци
крајњи живац |  мирисни живци |  видни живац |  живац покретач ока |  трохлеарни живац |  трограни живац (офталмични, горњовилични, доњовилични живац) |  живац одводилац |  живац лица |  тремно-пужни живац |  језично-ждрелни живац |  живац луталац |  помоћни живац |  подјезични живац