From Wikipedia, the free encyclopedia
Меко непце (лат. ) је структура која се наставља на тврдо непце и гради покретну преграду између усне дупље и носног дела ждрела. У мировању је постављено косо наниже и уназад, али се током акта гутања меко непце подиже и тако спречава пролаз садржаја из уста у горњи део ждрела и носну дупљу.[1][2][3]
Састављено је из слузокожног, подслузокожног, фиброзног и мишићног слоја.
Слузокожа доње стране непца садржи плочасто-слојевити епител, док је на горњој страни састављена из цилиндричног епитела са трепљама. Подслузокожни слој образују везивно ткиво и мале непчане пљувачне жлезде.
Фиброзни слој, који није присутан код тврдог непца, образују тетивна влакна мишића затезача меког непца. Ова непчана апонеуроза се напред спаја са тврдим непцем а позади се постепено истањује и ишчезава.
Мишићни слој гради пет парних мишића: мишић подизач меког непца, мишић затезач меког непца, мишић ресице, непчано-језични и непчано-ждрелни мишић.
Артерије меког непца потичу из малих непчаних артерија и силазне непчане артерије. Вене се уливају у птеригоидни сплет и вене језика и слузнице носне дупље. Моторни живци потичу из ждрелног сплета и доњовиличног нерва, док су сензитивне гране мали непчани живци који инервишу пљувачне злезде.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
