From Wikipedia, the free encyclopedia
Маријан Бабић (Нова Буковица код Слатине, 1903 — Берковићи код Столца, 1941), познат Мијо и Ђовани (итал. ), био је замјеник вође усташког покрета Анте Павелића и први заповједник свих концентрационих логора у Независној Држави Хрватској.[1] Био је на челу 3. огранка Усташке надзорне службе,[2] а био је и члан Главног усташког стана, један од два главна Павелићева замјеника.[3]
Мијо Бабић | |
|---|---|
 Мијо Бабић, Владо Черноземски и Звонимир Поспишл у Јанка Пусти | |
| Датум рођења | 1. септембар 1903. |
| Место рођења | Нова Буковица, Аустроугарска |
| Датум смрти | 3. јул 1941. (37 год.) |
| Место смрти | Трусина, Краљевина Југославија (дејуре) НДХ (дефакто) |
Бабић и Матија Солдина су 22. марта 1929. године убили Антуна Тонија Штеглера, главног уредника Новости и директора Југословенска штампе, у Загребу.[4] У то вријеме Бабић је био шофер фабрике Сименс у Загребу и, према званичном извјештају, убио је једног и ранио још једног жандарма који су га покушали ухапсити и затим је успио да побјегне.[5] Бабић је побјегао у Италију, гдје је и остао док није извршена инвазија и окупација Краљевине Југославије 1941. године.[6] Италијанска полиција сматрала је Бабића веома опасним човјеком, који је способан за најгоре злочине.[6]
Док је био у Италији, припадници Усташког покрета проводили су године планирајући геноцид и тренирајући мале скупине присталица за спровођење њихових планова.[7] Павелић и Бабић су у Загреб стигли средином априла 1941. године.
Бабић је учествовао у припремама успостављања концентрационог логора Даница.[8] Крајем маја или почетком јуна 1941. године, отишао је на острво Паг, по наредби Андрије Артуковића,[9] гдје је успоставио логор Слана.[10] Учествовао је и у организацији концентрационог логора Крушчица код Травника.[11]
Бабић је имао важну улогу у масакру у Благају 9. маја 1941. године. Према Павелићевој наредби, Бабић је предводио усташе, који су дошле из Загреба у неколико камиона, у масакру над 520 српских сељака у Кордуну, гдје су живјели заједно са Хрватима.[12]
Масовне покоље српског становништва на простору источне Херцеговине организовали су Бабић, Иво Херенчић, Јуре Францетић и други усташки званичници.[12]
Јуна 1941. године, Бабић и скупина усташких официра, по наређењу Андрије Артуковића, отишли су у Херцеговини како би организовали покољ над српским становништвом.[13] Бабић је у Чапљину дошао 16. или 17. јуна.[13] Он и други усташки заповједници добили су инструкције да сузбију устанак и спроведу потпуно истребљење Срба у тој области и да на том простору населе људи из других дијелова НДХ који су лојални усташком покрету.[14]
Бабић и скупина усташких официра организовали су гушење устанка у Херцеговини 1941. године.[15]
Према Владимиру Дедијеру, Бабића је убила устаничка чета Дукице Граховца.[16] Бабићев митраљез, који је као поклон добио од Павелића, прво је узео Владо Шегрт и затим Спира Срзентић.[16] Ипак, упркос Дедијеровим тврдњама, испоставило се да су Бабића убили четници под командом Крста Ђерића.[17] У вријеме смрти Бабић је имао чин мајора.[18] Његово тијело је преко Сарајева пребачено у Загреб, гдје је Павелић наредио осмодневну жалост за припаднике његовог Тјелесног здруга.[19]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
