Поглавник

Реч поглавник је варијанта речи поглавар или поглавица.

речник Фауста Вранчића

У историји се, до успоставе усташког покрета и Независне Државе Хрватске (НДХ) ретко употребљавала. Тада је добила значење које се не надовезује ни на какву хрватску правну или политичку традицију.

Хрватски енциклопедијски рјечник наводи:

1. ријетко, заузето значење: поглавица, главар.
2. повијесно: наслов вође усташког покрета у НДХ.

Први спомен те речи налази се у речнику Фауста Вранчића^[1] где се наводи као истозначница латинске речи „”.^[1]

Анте Павелић назван је поглавником када је основао усташку организацију у емиграцији у Италији. То је била парамилитарна организација која је морала неговати војничку дисциплину и послушност вођи. Приликом оснивања НДХ, већ у прогласу Славка Кватерника 10. априла 1941, исти се наслов на њега примјењивао у значењу „вођа”, тј. лидер тоталитарне државе, по угледу на Хитлерову титулу фирер ( ) и Мусолинијеву титулу дуче (итал. ).

Никада није уставом или неким законом дефинисана његова улога. Самостално је потписивао законске уредбе, именовао владу и држао у рукама све конце власти (односно онолико, колико су му Италијани и Немци дозвољавали) до самог краја НДХ.