Милка Бајић Подерегин

Милка Бајић Подерегин (Пљевља, 28. август 1904 — Лондон, 8. март 1971) била је професор књижевности и српског језика и прва југословенска романсијерка пореклом из данашње Црне Горе.

Милка Бајић Подерегин
Пуно име	Милка Бајић Подерегин
Датум рођења	(1904-08-28)28. август 1904.
Место рођења	Пљевља, Османско царство (данашња Црна Гора)
Датум смрти	8. март 1971.(1971-03-08) (66 год.)
Место смрти	Лондон, Уједињено Краљевство
Најважнија дела	роман Свитање

Биографија

Пљевља, родно место Милке Бајић Подерегин, данас

Манастир Свете Тројице код Пљеваља

Рођена је као Милка Бајић 1904. године у Пљевљима, Османском царству (данашња Црна Гора), где је завршила српску основну школу. Била је једна од првих матуранткиња тадашње српске пљеваљске гимназије.^[1] Дипломирала је 1928. године на катадри за свјетску и националну књижевност Филозофског факултета у Београду.^[2]

По завршетку студија радила је као професор српског језика и књижевности у пљеваљској гимназији, где је упознала свог колегу Игњатија Подерегина, пореклом Руса. Игњатије је био инжењер агрономије^[3] и предавао је у истој школи, за кога се удала 1928. године. Брачни пар Подерегин одлази затим на службовање у Прокупље, па у Краљево, где их 1941. године затиче избијање Другог светског рата у Југославији. Милкин супруг Игњатије страдао је током Стрељања у Краљеву, који није хтео да напусти своје ученике и заједно са њима је отишао на стрелиште. После ове трагедије Милка са ћеркама Јеленом-Љољом и Надеждом-Нађом прелази у Пожаревац. Одбила је да ради под окупатурским властима и активно је помагала Народноослободилачки покрет. После завршетка рата постављена је за професора српског језика и књижевности у Београду, где је радила до 1955. године, када се због слабог здравља пензионисала.^[1]

Милка Бајић Подерегин је последње године живота провела у Лондону, окружена ћеркама и унуцима. Умрла је 8. марта 1971. године. По сопственој жељи сахрањена је поред мајке Јеленке, на гробљу манастира Свете Тројице код Пљеваља.^[4]

Библиографија

Милка Бајић Подерегин написала је само једно књижевно дело, роман „Свитање”.^[4] Почела је да га пише око 1963. године и упркос тешкој болести успела да га доведе готово до краја. Тада је већ живела код својих ћерки у Лондону.

Непотпун рукопис који је оставила за собом довршила је њена ћерка Нађа Регин, радећи по Милкиним белешкама. Рад на завршетку овог романа нађа је сматрала „најважнијим делом које је икад урадила”.^[5] Роман је први пут објављен 1987. године, шеснаест година после Милкине смрти.^[1]

Роман „Свитање” представља јединствену прозно историјску хронику једне породице, града и времна.^[1] У роману је описала људе и догађаје у свом завичају с почетка двадесетог века.^[2] Прво издање романа објављено је 1987. године, шеснаест година после Милкине смрти.

Роман је до сада доживео четири издања. На промоцији четвртог издања романа, која је одржана 13. децембра 2012. године у Народном музеју у Београду презентован је и изузетно урађен фото албум старих фотографија Пријепоља и Пљеваља с краја 19. и почетка 20. века.^[4] Роман је преведен на француски (Le point du jour, 1994) и енглески (The Dawning, 1995) језик.^[2]

Почасти

Одлуком Скупштине општине Пљевља једна улица у Милкином родном граду носи њено име.^[1]

Занимљивости

Милкина ћерка Надежда била је глумица. Глумила је под псеудонимом Нађа Регин, а остала је запамћена по улогама у два филма из серијала о Џејмсу Бонду.^[6]