Филозофски факултет Универзитета у Београду

Филозофски факултет је високошколска установа Универзитета у Београду. Модерна је друштвено-образовна установа која се прилагођава актуелним образовним трендовима широм света. Најстарији је факултет Универзитета у Београду.^[2] Био је један од факултета приликом оснивања Велике школе 1863. године, као и приликом оснивања Универзитета у Београду 1905.

Филозофски факултет Универзитета у Београду

Зграда на Старом граду
Тип	државни
Оснивање	1838.; пре 186 година (1838)
Афилијација	Универзитет у Београду
Декан	Данијел Синани
Академско особље	244 (2018/19)[1]
Број студената	4.699 (2018/19)[1]
Додипломци	3.523 (2018/19)[1]
Постдипломци	599 (2018/19)[1]
Докторанди	577 (2018/19)[1]
Локација	Београд, Србија 44.817952° С; 20.457909° И / 44.817952; 20.457909
Веб-сајт

Историја

План Филозофског факултета, Александар Дероко и Петар Анагности

Из Филозофског факултета се 1947. издвојио Природно-математички факултет, а 1960. и Филолошки факултет.^[3]

Филозофски факултет има 255 сарадника у настави, а на њему студира око 6000 студената на свим нивоима, од основних до докторских студија. Настава се одвија у оквиру десет студијских група - филозофија, социологија, психологија, педагогија, андрагогија, етнологија и антропологија, историја, историја уметности, археологија и класичне науке. Неке од студијских група имају традицију дужу од једног века и познате су и признате у свету.^[2] Примарни циљ је стварање високообучених кадрова за радове и истраживачке пројекте из области друштвено-хуманистичких наука.

На Филозофском факултету се одржавају трибине и спортска такмичења, промовишу се нове књиге и одржавају стручни и научни скупови.^[2]

На платоу испред зграде Филозофског факултета налазе се римске терме и затрпано археолошко налазиште које је описано 1970-их.^[4]

Одељења

Филозофски факултет има десет одељења:

• андрагогија
• археологија
• етнологија и антропологија
• историја
• историја уметности
• класичне науке
• педагогија
• психологија
• социологија
• филозофија

Научни центри

Филозофски факултет у свом саставу има и следеће научне јединице:

• Институт за историју уметности
• Институт за педагогију и андрагогију
• Институт за психологију
• Институт за социолошка истраживања
• Институт за филозофију
• Центар за етнолошка и антрополошка истраживања
• Центар за кипарске студије
• Центар за теоријску археологију
• Археолошка збирка

Декани

Декани овог факултета од 1905. били су:^[5]

• 1905/06 - Богдан Поповић
• 1906-1908 - Светолик Радовановић
• 1908/09 - Михаило Петровић Алас
• 1909-1913 - Ђорђе Станојевић
• 1913/14 - Драгољуб Павловић, затим Ђорђе Станојевић
• 1918/19 - Сима Лозанић
• 1919/20 - Живојин Ђорђевић
• 1920-1923 - Никола Вулић
• 1923-1926 - Владимир К. Петковић
• 1926/27 - Милутин Миланковић
• 1927/28 - Милош Тривунац (зимски семестар), Недељко Кошанин (летњи семестар)
• 1928-1930 - Милорад Поповић
• 1930-1933 - Веселин Чајкановић
• 1933/34 - Владимир Ћоровић
• 1934/35 - Владимир Ћоровић (зимски семестар), Миливоје С. Лозанић (летњи семестар)
• 1935-1937 - Миливоје С. Лозанић
• 1937-1939 - Никола Поповић
• 1939/40 - Никола Поповић (зимски семестар), Милош Тривунац (летњи семестар)
• 1940/41 - Милош Тривунац
• 1945/46 - Јован Томић
• 1946/47 - Љубиша Глишић (зимски семестар), Душан Недељковић (летњи семестар)
• 1947-1949 - Душан Недељковић
• 1949/50 - Михаило Стевановић
• 1950/51 - Михаило Динић
• 1951/52 - Борислав Стевановић
• 1952-1954 - Боривоје Дробњаковић
• 1954/55 - Миодраг Ибровац
• 1955/56 - Никола Банашевић
• 1956/57 - Боривоје Дробњаковић
• 1957/58 - Георгије Острогорски
• 1958/59 - Војислав М. Ђурић
• 1959/60 - Драгољуб Павловић
• 1960-1962 - Јорјо Тадић
• 1962-1964 - Иван Божић
• 1966/67 - Михаило Марковић
• 1971-1973 - Дејан Медаковић^[6]
• 1974-1975 - Сима Ћирковић
• 2007-2009 - Александар Костић
• 2009-2012 - Весна Димитријевић
• 2012-2015 - Милош Арсенијевић
• 2015-2017 - Војислав Јелић^[7]
• 2017-2018 - Данијел Синани, в. д.^[8][9]
• 2021-202? - Данијел Синани^[10]

Декани су били и Душан Савићевић, Иван Штајнбергер, Иван Максимовић, Живан Лазовић, Марица Шупут

Познати дипломанти

• Мира Адања Полак, слободни продуцент, новинар и водитељ
• Мехди Бардхи, оснивач Института за албанологију у Приштини
• Алојз Бенац, председник Академије наука и уметности Босне и Херцеговине (1977-1981)
• Гани Боби, албански филозоф и социолог
• Милан Будимир, српски класичар
• Милош Н. Ђурић, српски класичар
• Миодраг Булатовић, црногорски српски романсијер и драматург
• Бранко Ћопић, југословенски писац
• Бора Ћосић, српски и хрватски писац
• Зијо Диздаревић, босански прозаик
• Зоран Ђинђић, председник Владе Србије (2001–2003)
• Рајко Ђурић, српски ромски писац
• Јелена Генчић, српски тениски тренер
• Триво Инђић, саветник председника Србије (2004–2012)
• Жарко Кораћ, потпредседник Владе Србије (2001—2004)
• Десанка Ковачевић Којић, српска историчарка
• Соња Лихт, председница Београдског фонда за политичку изузетност (2003-данас)
• Сима Лозанић, први ректор Универзитета у Београду
• Десанка Максимовић, српска песникиња
• Мирослав Марковић Марле, филолог и универзитетски професор
• Симо Елаковић, српски филозоф и економиста
• Михаило Марковић, српски филозоф
• Драгољуб Мићуновић, српски политичар и филозоф
• Никола Милошевић, српски писац и политички филозоф
• Драгослав Митриновић, српски математичар
• Васко Попа, српски песник румунског порекла
• Тома Поповић, српски историчар
• Небојша Радмановић, председник Босне и Херцеговине (2008–2009)
• Шербо Растодер, црногорски бошњачки филозоф и историчар
• Владислав Ф. Рибникар, оснивач Политике, најстаријег српског листа
• Вељко Рус, словеначки филозоф и политичар
• Љубодраг Симоновић, српски филозоф, писац и пензионисани кошаркаш
• Богољуб Шијаковић, министар вера Србије (2008–2012)
• Борис Тадић, председник Србије (2004–2012)
• Љубомир Тадић, један од оснивача Демократске странке у Србији
• Љубодраг Димић, српски историчар и универзитетски професор
• Лепа Млађеновић, српска феминисткиња и лезбејска активисткиња
• Здравко Диздар, хрватски историчар

Галерија

• 
  Улаз на Филозофски факултет
• 
  Споменик Петра II Петровића Његоша испред факултета
• 
  Поглед са факултета
• 
  Поглед са факултета на Капетан Мишино здање
• 
  Унутрашњост факултета
• 
  Други спрат факултета
• 
  Табла са називом факултета
• 
  Табла са називом факултета
• 
  Други спрат факултета
• 
  Филозофски факултет
• 
  Филозофски факултет

Види још

• Библиотека Одељења за социологију Филозофског факултета Универзитета у Београду
• Универзитет у Београду
• Списак факултета у Србији

Референце

1. „Високо образовање 2018/2019.” (PDF). stat.gov.rs (на језику: српски). Statistical Office of Serbia. Приступљено 21. 12. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. „Филозофски факултет Универзитета у Београду: званични сајт”. Приступљено 27. 4. 2013.
3. „Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“”. Архивирано из оригинала 27. 10. 2011. г. Приступљено 27. 4. 2013.
4. Драгољуб Бојовић: Прилог урбаној историји Београда у периоду римске доминације (Годишњак града Београда, књига 22, 1975. године, стране 5-27)^{[мртва веза]}
5. Сто година Филозофског факултета, Београд 1963. године, 865-866. страна
6. „Великани Србије”. Политика. 12. 9. 2022. Приступљено 13. 9. 2022.
7. Ковић, Милош (2017). „https://www.pecat.co.rs/2017/06/dr-milos-kovic-cas-bescasca-na-filozofskom-fakultetu/”. Печат. Спољашња веза у |title= (помоћ)
8. Петковић, Жарко. „В. д. декана је хтео да нас деградира”. Politika Online. Приступљено 2024-03-29.
9. https://pescanik.net/v-d-dekana-filozofskog-fakulteta-ucestvuje-u-prikrivanju-plagijata/
10. „Čovek koga je vlast progonila izabran za dekana | Društvo i ekonomija”. Direktno (на језику: српски). Приступљено 2024-03-29.

Спољашње везе

• Званични веб-сајт