Карло Смели

Карло Смели
Карло Смели
	Карло Смели, слика Рохира ван дер Вејдена
Пуно име	Карло Мартин
Датум рођења	10. новембар 1433.
Место рођења	Дижон, Бургундија (историјска регија)
Датум смрти	5. јануар 1477. (43 год.)
Место смрти	Нанси, Бургундија (историјска регија)
Супружник	Катарина од Валоа, грофица Шарлоа, Изабела Бурбон, Маргарета од Јорка
Потомство	Марија од Бургундије
Родитељи	Филип III од Бургундије; Изабела од Португалије и Бургундије
Династија	Валоа
Војвода од Барбантеа, Бургундије, Лимбурга, Лотијера и Луксембурга,; Гроф од Артоа, Бургундије, Фландрије, Еноа, Холандије, Намира, Зеланда и Цутфена
Период	1467—1477.
Претходник	Филип III од Бургундије
Наследник	Марија од Бургундије

Карло Смели (10. новембар 1433, Дижон — 5. јануар 1477, Нанси), био је војвода од Брабанта, Бургундије Лимбурга, Лотијера и Луксембурга и Гроф од Артоа, Бургундије, Фландрије, Еноа, Холандије, Намира, Зеланда и Цутфена. Отац му је био Филип III од Бургундије, а мајка Изабела од Португалије и Бургундије. Као наследник Бургундије, одмах по рођењу добио је титулу грофа Шарола.

Кратке чињенице Карло Смели, Пуно име ...

Затвори

Карло је реорганизовао војску у професионалне најамничке ордонанс-компаније и увео строгу дисциплину међу војницима. Често је уместо домаћих војника користио италијанске или енглеске плаћенике. Основао је парламент у Мехелену 1470. године. Декретима је укинуо привилегије Фландрије, Холандије, Брабанта и Еноа.

За време његове владавине нагло се појачао утицај аустријског надвојводе Максимилијана I Хабзбуршког. Карло је у сукобу с њим погинуо у бици код Нансија 5. јануара 1477. године. Тада су Немци освојили Бургундију.

Remove ads

Добијање надимка

Као веома млад Карло Мартин је изузетно волео витештво. На двору свог оца је стекао образовање, а у то време мали број људи у Европи су умели да читају и пишу. Године 1453. је учествовао у бици код Гаверене. Због храбрости коју је показао у бици назвали су га Карло Смели.

Бракови и односи са Француском

Већ 1440. године Карло се оженио Катарином Валоа, кћерком француског краља Шарла VII Победника. Она је умрла већ 1446. године, а Карло се 1453. године оженио моћном француском властелинком Изабелом Бурбон. Са њом је 13. фебруара 1457. године добио кћерку Марију. Изабела је умрла 25. септембра 1465. године.

Око 1460. године Карло је упознао Дофена (француског престолонаследника) Луја. Они су убрзо постали добри пријатељи, али Луј је чим је дошао на власт у Француској 1461. године почео непријатељства са Бургундијом. Луј је чак између 1364. и 1365. године нападао Карлову Шаролу. Том приликом Луј је изазвао побуну кнежева, који су били у вазалном односу према Карлу. Карло је одлучио да склопи савез са Енглезима. Карло је чак 1468. године оженио енглеску принцезу Маргарету од Јорка. Венчање је одржано у Брижу.^{[тражи се извор]}

Remove ads

Дана 12. априла 1465. године Карло је са 20.000 људи кренуо на Луја. До битке је дошло 13. јула код Монтлерија. Луј је иако је имао за 5.000 мање људи од Карла успео да победи. Обе стране су изгубили по 2.000 људи, али Карло је био рањен. Тако је Луј, Шаролу припојио Француској. 4. октобра дошло је до мира у Шарантону ле Пону. Тим миром Карло је добио Нормандију и неколико градова на Соми. Да би краљ то урадио Карло му је исплатио 400.000 златних круна.

У Лијежу је 1464. године избила побуна против пореза. Њему се придружио и Динан. Становници су чак тврдили да је Карло ванбрачни син Изабеле од Португалије и Бургундије и претходног бискупа Лијежа († 1455). Увређени Карло је 25. августа 1466. године дошао у Динан и побио све његове становнике. После тога почео је преговоре са Лијежом, али када је Карлов отац Филип Добри 15. јуна 1467. године у Брижу Лијежани су се побунили њима се придружио Гент, Мехелен и Антверпен, али Карло их је поразио у бици код Синт Тројдена. После тога је уништио бедеме Лијежа и побио је његове становнике. Карло после тога није поставио новог бискупа града наго је сам себе прогласио за бискупа. Тим поступком се закључује да је Карло био међу првим апсолутистичким владарима Европе.

Remove ads

Други рат са Лијежом

Лијежани су планирали да подигну другу побуну. Кад су почели преговори између Луја и Карла у Перону. 14. октобра 1468. чим је Карло отишао на преговоре и напустио град избила је побуна. Карло је окривио Луја да сарађује са побуњеницима. Луј му је да би му доказао да је на његовој страни поклонио Пикардију и одрекао се Фландрије, па чак и признао Карла војводом од Берија и целе Шампање. Луј је обавезао да ће помоћи Карлу да угуши побуну. Већ 21. октобра побуна је била угушена.^{[тражи се извор]}

Побуна на Соми

Убрзо после тога избила је побуна у граду Бовеу на Соми. Побуњеници су чак 1471. године заробили Карла. После неког времена Карло се ослободио и у савезу са Лујем напао град, али је доживео пораз, јер је Лујева војска прешла на страну побуњеника и Карлу преотели Пикардију са поседима у Нормандији.^{[тражи се извор]}

Бургундијски ратови

Повод за рат и Опсада Нојса

Године 1470. Карло је покушао да своју кћерку Марију уда за аустријског надвојводу и престолонаследника Светог римског царства, Максимилијана I Хабзбуршког, али када није успео објавио је рат Светом римском царству. На почетку рата 29. јула 1474. године Карло је опсео град Нојс, али његова војска је 27. јуна 1475. године напустила опсаду.

Битка код Ерикура

Док се водила опсада 13. новембра 1474. године Карло ју је накратко напустио оставивши на опсади већину војске. Код Ерикура са 10.000 људи напао је 18.000 Аустријанаца предвођених војводом Сигисмундом од Аустрије. Карло је катастрофално изгубио битку - погинуло му је 600 витезова, док је аустријанцима погинуло око 70 витезова.

Битка код Сиона

После пораза на опсади Нојса Карло је склопио савез са династијом Савоја. Она је 15. октобра 1475. године напала Швајцарску, али Савојска војска већим делом састављена од сељака је код Сиона доживела тежак пораз.

Битка код Грансона

Пошто је видео да на династију Савоја не може рачунати Карло се 2. марта 1476. године поново укључио у рат и напао Стару швајцарску конфедерацију. У бици код Грансона 20.000 Бургунда је доживело пораз од 18.000 Швајцараца. У бици је погинуло 100 Швајцараца и 10 пута више Бургунда.

Битка код Мората

Карло је са од 12.000 - 20.000 људи 22. јуна 1476. године код Мората напао 25.000 Швајцараца. У бици је погинуло 410 Швајцараца и 6.000 - 10.000 Бургунда, али ни овај пораз није натерао Карла да одустане.

Битка код Нансија и погибија

Дана 5. јануара 1477. године Карло је са 10.000 људи поново кренуо у поход против Лотарангије, али је погинуо у бици код Нансија где су Немци имали дупло више војника. Од 10.000 Бургунда само су се 2.500 вратили живи.

Remove ads

После Карлове погибије његова кћерка Марија је наследила његове територије, али Луј је освојио Бургундију. Једино су Холандија и Белгија остале слободне под влашћу Марије од Бургундије. Луј је покушао да освоји и те области тако што је покушао да свог сина Шарла ожени Маријом, али она је то одлучно одбила и удала се за надвојводиу Максимилијана Хабзбуршког.

16. Жан II Добри

8. Филип II Смели

17. Бона Чешка

4. Јован II Неустрашиви

18. Louis II, Count of Flanders

9. Маргарита III Фландријска

19. Марија од Брабанта

2. Филип III од Бургундије

20. Лудвиг IV, цар Светог римског царства

10. Алберт I Баварски

21. Margaret II, Countess of Hainaut

5. Маргарета од Баварске, војвоткиња Бургундије

22. Louis I, Duke of Brzeg

11. Маргарета од Брига

23. Agnes of Głogów

1. Карло Смели

24. Афонсо IV Португалски

12. Педро I Португалски

25. Беатрис од Кастиље

6. Жоао I Португалски

26. Лоуренцо Мартинс

13. Тереза Лоуренцо

27. Санча Мартинс

3. Изабела од Португалије, војвоткиња Бургундије

28. Едвард III Плантагенет

14. Џон од Гента

29. Филипа од Еноа

7. Филипа од Ланкастера

30. Хенри од Гросмонта, 1. војвода од Ланкастера

15. Бланш од Ланкастера

31. Изабела Бомон

Vaughan, Richard (1973). Charles the Bold: The Last Valois Duke of Burgundy. London: Longman Group. ISBN 978-0-582-50251-2..

Филип III од Бургундије	Војвода од Брабанта, Бургундије, Лимбурга, Лотијера и Луксембурга 1467 — 1477.	Марија од Бургундије

Филип III од Бургундије	Гроф од Артоа, Бургундије, Фландрије, Еноа, Холандије, Намира, Зеланда и Цутфена 1467 — 1477.	Марија од Бургундије