Битка код Монлерија

From Wikipedia, the free encyclopedia

Битка код Монлерија

Битка код Монлерија (фр. ), 16. јула 1465, између француског краља Луја XI и Карла Смелог, војводе од Бургундије, била је део Бургундских ратова. Завршена је без победника.[1]

Укратко Битка код Монлерија, Време ...
Битка код Монлерија
Део Бургундских ратова

Замак Монлери.
Време16. јул 1465.
Место
Узрокпобуна француских великаша против Луја XI
Исход Обе стране прогласиле победу
Сукобљене стране
 Краљевство Француска Војводство Бургундија
Команданти и вође
Луј XI Карло Смели  
Јачина
око 9.000 коњаника око 10.000
Жртве и губици
знатни знатни
Затвори

Позадина

Заверу феудалаца против француске круне, зачету 1464. и названу Лига јавног добра (фр. ), под вођством Карла Смелог, војводе од Бургундије, краљ Луј XI одлучио је да уништи у самом зачетку. Лако је умирио Бери (фр. ), а затим и област Бурбон (фр. ). За то време је Карло Смели, на челу бургундијске војске, прешао Сену у намери да се споји са снагама Франсоа II (фр. ), војводе од Бретање. Да би га у томе спречио, Луј XI му је похитао у сусрет. Сударили су се код Монлерија (фр. ), 15 км јужно од Париза.[1]

Битка

Захваљујући довољно објективној и детаљној хроници Филипа Комина (фр. ), учесника те битке, то је један од најбоље познатих судара двеју војски у 15. веку.[1]

Војске су биле приближне јачине. Луј XI довео је све своје ордонанс-компаније, око 2.200 копаља и око 9.000 коњаника. Карло Смели имао је 10.000 људи, од тога око 1.400 витезова, слабије наоружаних (само је 400 витезова било оклопљено), а добрим делом без великог ратног искуства. Битка је почела борбом стрелаца. Тежећи брзом исходу, Карло Смели разбио је јуришем свог десног крила непријатељево лево крило и прешао у гоњење. Међутим, и краљево десно крило постигло је исти резултат. Рањен, и у опасности да буде опкољен, Карло Смели убрзо се вратио својој главнини, а заморени борци оба табора нису били у стању да наставе битку до решења.[1]

Последице

Луј XI повукао се у Париз, после чега се Карло Смели спојио са својим савезницима[1] и опсео град. Плашећи се побуне Парижана у случају дуже опсаде и глади, краљ Луј је потписао уговор у Конфлану (1465), предавши побуњеним великашима готово све што су тражили: поседе, новац и положаје. Краљев брат Шарл, војвода од Берија, један од вођа побуне, добио је Нормандију.[2] Ова успела побуна, и даљи покушаји Шарла Смелог да од Бургундије направи независну државу, били су увод у Бургундске ратове, који су окончани тек 1477, припајањем Бургундије од стране Француске.

Референце

Литература

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.