Метар (симбол: [1]) је СИ основна јединица за даљину (или дужину у говору физичкихнаука). Дефинише се као дужина путање коју у апсолутном вакууму пређе светлост за време од тачно 1/(299 792 458) секунди.[2] Ова дефиниција не мења величину јединице (погледати историју испод), али је уведена да би пратио скорашњи развој техника за мерење, где се дужина и време могу репродуковати са веома великом тачношћу – у случају времена, до тачности од 1013.
Метар је оригинално био дефинисан 1793. године као један десето-милионити део растојања између екватора и Северног пола. Године 1799, то је редефинисано у смислу прототипа метарског еталона (стварни еталон је промењен 1889. године). Године 1960, метар је био редефинисан у смислу одређеног броја таласних дужина одабраних емисионих линија криптона-86. Године 1983, је прихваћена садашња дефиниција.
Један метар је једнак приближно 39,37 инча (3,28 стопа). Империјални инч је дефинисан као 0,0254 метра (2,54 cm или 25,4 милиметра). Један метар је око 33⁄8 инча дужи од јарда, тј. око 393⁄8 инча.
У 18. веку, била су два фаворизована прилаза дефиницији стандардне јединице за дужину. Неки су предлагали дефинисање метра као дужине клатно са полу-периодом од једне секунде. Остали су предлагали дефинисање метра као један десетомилионити део дужине земљиног меридијана по квадранту (једна четвртина обима земље). Године 1791., Француска академија наука је одабрала меридијанску дефиницију, користећи париски меридијан, уместо дефиниције са клатном због мале варијације силе гравитације над површином земље, која утиче на период клатна.
Августа 1793. године, републиканска влада у Француској је одлучила да стандардна јединица дужине буде 10-7 земљиног квадранта који пролази кроз Париз и да се јединица назове метар. Пет година касније мерење је завршено и направљена су три стандарда од платине и више копија од гвожђа. Даље анализе су показале да је дужина земљиног квадранта била погрешно измерена, што је проузроковало да прва прототип еталона буде за петину милиметра краћа (због погрешног прорачуна заравнања земље), па је уместо мењања дужине метра како би се одржао 10-7 однос, метар је редефинисан као растојање између две означене тачке на еталону. Тако да је обим Земље кроз полове само приближно 40 милиона метара.
1870-их година, у доба модерне прецизности, серија међународних конференција је одржана како би се смислили нови метрички стандарди. Конвенција о метру (Уговор о метру) из 1875. године је обавезала стварање сталног Међународног бироа за тежине и мере у Севру у Француској. Ова нова организација би чувала нове прототипове метра и килограма када буду направљени и она би одржавала поређења између њих и националних стандарда за метар и килограм. Ова организација је направила нови прототипни еталон 1889. године успостављајући тако Међународни прототип метра као раздаљину између две линије на стандардном еталону од легуре сачињене од 90% платине и 10% иридијума1893. године, стандардни метар је први пут измерен интерферометром од стране Алберта Абрахама Микелсона, проналазача те справе и заговорника коришћења неких одређених таласних дужинасветлости као стандардна растојања. До 1925, интерферометрију је регуларно користио Међународни биро за тежине и мере. Међутим, међународни прототип метра је остао стандард све до 1960. Првобитни међународни прототип метра се и даље чува у Бироу под условима одређеним 1889. године.
Како би се још више смањила несигурност, седамнаеста Генерална конференција тежина и мера 1983. је заменила дефиницију метра са садашњом, и тако поправила дужину метра у вези са временом и брзином светлости:
Метар је дужина путање коју у вакууму пређе светлост за време од 1/(299 792 458) секунди.
Напомена: ова дефиниција тачно фиксира брзину светлости у вакууму на 299 792 458 m у секунди. Дефиниције базиране на физичким особинама светлости су прецизније јер се за особине светла сматра да су универзално константне.
30. март 1791 — Француска национална скупштина прихвата предлог Француске академије наука да нова дефиниција метра буде једнака једном десето милионитом делу (1/10.000.000) дужине квадранта дуж Земљиног меридијана кроз Париз, што је растојање од екватора до северног пола дуж тог квадранта.
1795 — Привремени метарни еталон је конструисана од месинга. Базирана на Беселовом елипсоиду и легално једнака са 443,44 линија на (стандарду француске јединице дужине из 1747).
10. децембар 1799 — Француска национална скупштина специфицира метарски еталон од платине, направљену 23. јуна 1799 и депоновану у Националном архиву, као финални стандард. Легално једнака са 443,296 линија на .
6. октобар 1927 — Седми је редефинисао метар као растојање, на 0°C (273K), између оса две централне линије означене на прототипном еталону од платине-иридијума, при стандардном атмосферском притиску и док је подржана са два цилиндра од бар 10 (1) пречника, симетрично постављена у истој хоризонталној равни на растојању од 571 (57.1) један од другог.
14. октобар 1960 — Једанаести дефинише метар као 7006165076373000000♠1650763,73таласне дужине у вакуумурадијације кореспондирајућег прелаза између 10 и 5 квантног нивоа атомакриптона-86.[3]
21. октобар 1983 — Седамнаести дефинише метар као дужину пута који преваљује светлост у вакууму током временског интервала од 1/299 792 458секунди.[4]
2002 — Међународни комитет за тегове и мере () сматра да је метар јединица правилне дужине и препоручује да се дефиниција ограничи на „дужине ℓ које су довољно кратке тако да су ефекти предвиђени општом релативношћу занемарљиви у односу на неизвесност реализације”.[5]
Дужина пута који пређе светлост у вакууму у 1/299 792 458 секунди (17. )
1983
0,1
6990100000000000000♠10−10
Затвори
СИ префикси се често користе за означавање децималних умножака и делова метра, као што је приказано у доњој табели. Неки се често користе, док са другима то није случај. Дуга растојања се обично изражавају у , астрономске јединице (149,6 ), светлосне године (10 ), или парсеци (31 ), пре него у или ; „30 ”, „30 ”, и „300 ” се чешће јављају него „3 ”, „3 ”, и „3 ”.
Термини микрон и (повремено) милимикрон се често користе уместо микрометра () и нанометра (), али ова пракса се званично не препоручује.[8]
Унутар ове табеле, „инч” и „јард” се односе на „међународни инч” и „међународни јард”[9] респективно, мада приближне конверзије у левој колони важе за међународне и геодетске јединице.
"≈" значи „је приближно једнак са”;
"≡" значи „једнак по дефиницији” или „је тачно једнак”.
Један метар је тачно еквивалентан са 10 000/254инча и са 10 000/9 144јарда.
Постоји једноставно мнемоничко помагало за конверзију, у виду тројки:
1 метар је скоро еквивалентан са 3стопе33⁄8инча.[10] Тиме се прецењује за 0,125. Међутим, уместо меморисања таквих формула за конверзију препоручује се визуелизација метричких јединица.
Антички египатски кубит је имао око 0,5 (преживели еталони су 523–529 дуги). Шкотске и Енглеске дефиниције лакат (два кубита) су биле 941 (0,941) и 1143 (1,143) респективно. Антички париски туаз (фр.) је био нешто краћи од 2 и био је стандардизован на тачно 2 у систему уобичајених мера, тако да је 1 био тачно 1⁄2туаза. Руска врста је била 1,0668. Шведска миља је имала 10,688, али је промењена на 10 кад је Шведска прешла на метричке јединице.
Astin, A. V. & Karo, H. Arnold, (1959), Refinement of values for the yard and the pound, Washington DC: National Bureau of Standards, republished on National Geodetic Survey web site and the Federal Register (Doc. 59-5442, Filed, 30 June 1959, 8:45a.m.)
Guedj, Denis (2001). La Mesure du Monde[The Measure of the World]. Превод: Goldhammer, Art. Chicago: University of Chicago Press.
„The International System of Units (SI)”(PDF) (на језику: French). Bureau International des Poids et Mesures. 2006. Приступљено 18. 8. 2008.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Bureau International des Poids et Mesures. (n.d.). „Resolutions of the CGPM”. Архивирано из оригинала 13. 06. 2006. г. Приступљено 3. 6. 2006.CS1 одржавање: Формат датума (веза)CS1 одржавање: Неподобан URL (веза) (search facility)..
Cardarelli, François (2003). „Chapter 2: The International system of Units”(PDF). Encydopaedia of scientific units, weights, and measures: their SI equivalences and origins. Springer-Verlag London Limited. стр.5. ISBN978-1-85233-682-0. Приступљено 26. 1. 2017. „Data from Giacomo, P., Du platine à la lumière [From platinum to light], Bull. Bur. Nat. Metrologie, 102 (1995) 5–14.” Пронађени су сувишни параметри: |at= и |pages= (помоћ)
Humerfelt, Sigurd. (26 October 2010). „How WGS 84 defines Earth”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2012. г. Приступљено 29. 4. 2011.CS1 одржавање: Формат датума (веза)CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)..
Penzes, W. (29 December 2005). „Time Line for the Definition of the Meter”. Архивирано из оригинала 12. 08. 2016. г. Приступљено 4. 12. 2010.CS1 одржавање: Формат датума (веза). Gaithersburg, MD: National Institute of Standards and Technology — Precision Engineering Division..
Supreme Court of the Philippines (Second Division). (20 January 2010). „G.R. No. 185240”. Архивирано из оригинала 27. 04. 2018. г.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза). Author.
Taylor, B.N. and Thompson, A. (Eds.). (2008a). „The International System of Units (SI)”(PDF). Архивирано из оригинала(PDF) 03. 06. 2016. г. Приступљено 18. 8. 2008.CS1 одржавање: Формат датума (веза). United States version of the English text of the eighth edition (2006) of the International Bureau of Weights and Measures publication Le Système International d’ Unités (SI) (Special Publication 330). Gaithersburg, MD: National Institute of Standards and Technology..
Taylor, B.N. and Thompson, A. (2008b). „Guide for the Use of the International System of Units”(PDF). Приступљено 23. 8. 2008.CS1 одржавање: Формат датума (веза) (Special Publication 811). Gaithersburg, MD: National Institute of Standards and Technology..
Tibo Qorl. (2005) „The History of the Meter”. Приступљено 18. 8. 2008.CS1 одржавање: Формат датума (веза) (Translated by Sibille Rouzaud)..