Велики Антили

21° 59′ N 79° 02′ W

Велики Антили Greater Antilles (на енглеском) Grandes Antilles (на француском) Antillas Mayores (на шпанском)
Подрегија Кариба
Положај Великих Антила (зелено) у Карибима
Острвске државе	6  Кајманска Острва  Куба  Доминиканска Република  Хаити  Јамајка  Порторико
Површина
• Укупно	207,411 km2 (80,081 sq mi)
Становништво (2014)
• Укупно	38.400.500
• Густина	171,45/km2 (444,1/sq mi)
Демоним(и)	Велики Антили
Временска зона	AST: UTC−4/ADT: UTC−3

Велики Антили су група острва између Мексичког залива, Карипског мора и Атлантског океана. То су острва Куба, Јамајка, Хаити, Порторико и суседна мања острва. Острва источно од Порторика су много мања и припадају групи острва Мали Антили. Северно од Кубе се налази архипелаг Бахами.

Острва Велики Антили су део америчког континенталног бедема. Највиши врх Великих Антила је Пик Дуарте (3087 ) на Хаитију.

На Великим Антилима живи око 35 милиона становника. Шпански језик је доминантан на већини острва. На Јамајци се говори енглески језик, а француски се користи на западном делу острва Хаити.

Историја

Реч Антили настала је у периоду пре европског освајања Новог света. Европљани су користили термин Антилија као једно од мистериозних земаља приказаних на средњовековним картама, понекад као архипелаг, понекад као непрекинуто земљиште већег или мањег обима, а његова локација варира на средини океана између Канарских острва и Евроазије. Први европски контакт са Великим Антилима дошао је са првог путовања Кристифора Колумба у Америку, док је пловио на југ са Бахама, истражујући североисточну обалу Кубе и северну обалу Хиспањоле. Шпанци су почели да стварају стална насеља на Куби и Хиспањоли. Атлантска трговина робљем довела је многе Африканце на острва. Француска је почела да врши утицај на Хаите од 1625. године, поделивши Хиспањолу на две половине. Британци су извршили инвазију на суседну Јамајку, поразивши шпанске колонисте.

Почетком 16. века Шпанци су почели да колонизују острво Порторико. Упркос Законима Бургоса из 1512. године и другим уредбама које штите домородачко становништво, неки Таино Индијанци били су приморани на енкомиендски систем присилног рада у раним годинама колонизације.

Хаићанска револуција је била прва и једина успешна побуна самоослобођених робова против ропства и антиколонијална побуна; успоставила је независну нацију Хаити, прву на Великим Антилима, Карибима и Латинској Америци у целини.^[1] Следећа нација која је постигла независност, Доминиканска Република, такође је била на Хиспањоли, прогласивши независност од Шпаније 1821. Убрзо ју је апсорбовао Хаити у оквиру уједињења Хиспањоле.

Цитадела Лафериере, тврђава из 19. века на Хаитију. Изградили су је ослобођени робови као одбрану од Француске.

Доминиканска Република је повратила независност 1844. након Доминиканског рата за независност. Остатак Великих Антила је остао под колонијалном влашћу још сто година. Заједно са Филипинима у Азији, Шпанија је пренела посед Кубе и Порторика на Сједињене Државе као резултат њеног пораза у Шпанско-америчком рату 1898. године, који се поклопио са Кубанским ратом за независност. Ово је био коначни губитак територијалних поседа Шпаније у Америци. Америчка војна власт над острвом трајала је до 1902. године, када је Куба добила формалну независност.

Године 1917, Конгрес САД је усвојио Џонс-Шафротов закон (популарно познат као Џонсов акт), дајући америчко држављанство Порториканцима рођеним 25. априла 1898. године или касније. Године 1947, Конгрес САД је усвојио Закон о изборном гувернеру, који је потписао председник Труман, дозвољавајући Порториканцима да гласају за свог гувернера. Кубанска револуција 1959. године успоставила је Кубу као једину социјалистичку државу на Великим Антилима.^[2] Јамајка је добила независност од Уједињеног Краљевства у августу 1962. поставши последња тренутно независна држава на Великим Антилима која је постигла независност.

Географија

Пунта Кана, Доминиканска Република

Велики Антили се састоје од четири велика острва и бројних мањих острва. Острво Куба је највеће острво на Великим Антилима, у Латинској Америци и на Карибима. Следи Хиспањола. Геолошки, Девичанска острва су такође део Великих Антила, иако се политички сматрају делом Малих Антила. Са површином од 207.411 km² (80.082 sq mi), не рачунајући Девичанска острва, Велики Антили чине скоро 90% копнене масе целе Западне Индије,^[3] као и преко 90% њеног становништва. Остатак земље припада архипелагу Малих Антила, који су ланац острва на истоку, који се протеже у правцу север-југ и обухвата источни руб Карипског мора где се сусреће са Атлантским океаном, и на југу иде у правцу исток-запад од северне обале Јужне Америке.

Лукајански архипелаг се не сматра делом архипелага Антила, већ северног Атлантика

Очо Риос, Јамајка

Демографија

Велики Антили се сматрају делом Латинске Америке. Са популацијом од 38 милиона, чине 6% укупне популације Латинске Америке. Главни град Доминиканске Републике, Санто Доминго, са популацијом од преко 2 милиона, највећи је град на Великим Антилима. Остали велики градови укључују Хавану, Порт о Пренс и Сан Хуан. Квалитет живота на Великим Антилима је сличан међу Кубом, Доминиканском Републиком и Јамајком, чији индекс људског развоја их категорише као „висок људски развој“. Куба, независна нација са највишим HDI, ипак се налази испод Порторика и Кајманских острва, од којих су оба категорисана као „веома висока”. Изузетак је Хаити, који има најнижи индекс људског развоја на Великим Антилима и у целој Америци од 0,498, што се категорише као „низак људски развој“.^[4]

Језици

Језици који се говоре на Великим Антилима су углавном колонијални језици, уз нешто креолског утицаја. Шпански је главни језик на Куби, Доминиканској Републици и Порторику. Хаити има креолски језик, хаићански креолски, као један од својих званичних језика, поред француског. Енглески је главни језик на Јамајци и Кајманским острвима, мада је и службени језик Порторика, где се говори као други језик. На Јамајци се говори креолски језик, али није званично признат.

Политичка подела

Name	Површна (km²)	Популација (2017)	Густина становништва (по km²)	Престоница	Званични језик
Кајманска Острва (УК)	7002264000000000000♠264	7004584410000000000♠58.441	207,9	Џорџтаун	Енглески
Cuba	7005110860000000000♠110.860	7007111474070000000♠11.147.407	102,4	Хавана	Шпански
Доминиканска Република	7004484420000000000♠48.442	7007107342470000000♠10.734.247	183,7	Санто Доминго	Шпански
Хаити	7004277500000000000♠27.750	7007106467140000000♠10.646.714	292,7	Порт о Пренс	Хаитски креолски, француски
Jamaica	7004109910000000000♠10.991	7006299056100000000♠2.990.561	248,6	Кингстон	Енглески
Порторико (УС)	7003910400000000000♠9.104	7006335182700000000♠3.351.827	430,2	Сан Хуан	Шпански, енглески
Укупно	7005207411000000000♠207.411	7007389291970000000♠38.929.197	169,05

Види још

• Антили
• Кариби

Референце

1. „Haiti | History, Geography, & Culture”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2019-06-14.
2. „Cuba Marks 50 Years Since 'Triumphant Revolution'”. NPR.org (на језику: енглески). Приступљено 2019-06-14.
3. „Greater Antilles”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 28. 5. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. "Human Development Report 2018 – "Human Development Indices and Indicators"" (PDF). HDRO (Human Development Report Office) United Nations Development Programme. pp. 22–25. Приступљено 14 September 2018.

Литература

• Cohen, S.; Groene, J.; Werner, L.; Vladimir, U.; Williams, D.; Walter, C.; Hiller, H.L. (1997). Caribbean: The Greater Antilles, Bermuda, Bahamas. Explore the world Nelles guide. Nelles Verlag. ISBN 978-3-88618-403-3. 254 pages.
• University, J.R.P.B.S.S. (1995). Anolis Lizards of the Caribbean: Ecology, Evolution, and Plate Tectonics: Ecology, Evolution, and Plate Tectonics. Oxford Series in Ecology and Evolution. Oxford University Press, USA. стр. 88. ISBN 978-0-19-536191-9.
• Rogozinski, Jan. A Brief History of the Caribbean. New York: Facts on File, 1992.
• Engerman, Stanley L. "A Population History of the Caribbean", pp. 483–528 in. Michael R. Haines and Richard Hall Steckel, ур. (2000). A Population History of North America. Cambridge University Press. ISBN 0-521-49666-7. .
• Hillman, Richard S., and Thomas J. D'agostino, eds. Understanding the Contemporary Caribbean. ISBN 1-58826-663-X., London: Lynne Rienner, (2003) .
• Develtere, Patrick R. 1994. "Co-operation and development: With special reference to the experience of the Commonwealth Caribbean" ACCO. 90-334-3181-5.
• Gowricharn, Ruben. (2006). Caribbean Transnationalism: Migration, Pluralization, and Social Cohesion. Lanham: Lexington Books..
• Henke, Holger, and Fred Reno, eds. Modern Political Culture in the Caribbean. Kingston: University of West Indies Press, 2003.
• Heuman, Gad. (2006). The Caribbean: Brief Histories. London: A Hodder Arnold Publication..
• de Kadt, Emanuel, (editor). Patterns of foreign influence in the Caribbean, Oxford University Press, 1972.
• Knight, Franklin W (1989). The Modern Caribbean. University of North Carolina Press..
• Kurlansky, Mark (1992). A Continent of Islands: Searching for the Caribbean Destiny. Addison-Wesley Publishing. ISBN 0-201-52396-5.
• Langley, Lester D. The United States and the Caribbean in the Twentieth Century. London: University of Georgia Press, 1989.
• Maingot, Anthony P (1994). The United States and the Caribbean: Challenges of an Asymmetrical Relationship. Westview Press..
• Palmie, Stephan, and Francisco A. Scarano, eds (2011). The Caribbean: A History of the Region and Its Peoples. University of Chicago Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза); 660 pp.; writings on the region since the pre-Columbia era.
• Ramnarine, Tina K. Beautiful Cosmos: Performance and Belonging in the Caribbean Diaspora. London, Pluto Press, 2007.
• Rowntree, Lester/Martin Lewis/Marie Price/William Wyckoff. Diversity Amid Globalization: World Regions, Environment, Development, 4th edition, 2008.
• McWhorter, John H. (2005). Defining Creole. Oxford University Press US. стр. 379. ISBN 978-0-19-516670-5.
• Engerman, Stanley L. (2000). „A Population History of the Caribbean”. Ур.: Haines, Michael R.; Steckel, Richard Hall. A Population History of North America. Cambridge University Press. стр. 483—528. ISBN 978-0-521-49666-7. OCLC 41118518.
• Hillman, Richard S.; D'Agostino, Thomas J., ур. (2003). Understanding the contemporary Caribbean. London, UK: Lynne Rienner. ISBN 978-1588266637. OCLC 300280211.
• Asann, Ridvan (2007). A Brief History of the Caribbean (Revised изд.). New York: Facts on File, Inc. стр. 3. ISBN 978-0-8160-3811-4.
• Higman, B. W. (2011). A Concise History of the Caribbean. Cambridge: Cambridge University Press. стр. xi. ISBN 978-0521043489.
• „Carib”. Encyclopædia Britannica. Архивирано из оригинала 2008-04-30. г. Приступљено 20. 02. 2008. „inhabited the Lesser Antilles and parts of the neighbouring South American coast at the time of the Spanish conquest.”
• Elster, Charles Harrington. "Caribbean", from The Big Book of Beastly Mispronunciations. p.78. (2d ed. 2005)
• Ladefoged, Peter; Johnson, Keith (2011). A Course in Phonetics. Cengage Learning. стр. 86—. ISBN 978-1-4282-3126-9.
• Allsopp, Richard; Allsopp, Jeannette (2003). Dictionary of Caribbean English Usage. University of the West Indies Press. стр. 136—. ISBN 978-976-640-145-0.

Спољашње везе