From Wikipedia, the free encyclopedia
Ваздухопловномедицински институт (ВМИ) је специјализована здравствена, образовна и научна институција Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије, одговорна за развој ваздухопловне медицине у свим њеним видовима, школовање кадрова у области ваздухопловне медицине, здравствену селекцију цивилних и војних латача и падобранаца и организацију и спровођење специфичних мера превентивномедицинске заштите у јединицама Ваздухопловства Војске Србије (а до њеног распада и Југославије). По својим стручним могућностима, дијагностичкој опреми и смештајним капацитетима, ВМИ се сврстава међу најразвијеније установе тог типа у свету .[1]
.jpg) | |
| Назив | |
|---|---|
| Основан | |
| Земља |    |
| Управник | |
| Седиште | |
| Адреса | |
| Напомена | |
Од новембра 1944. до марта 1945. формира се Југословенско ратно ваздухопловство (ЈРВ) са две дивизије које су у свом саставу имале по три пука. Њихово формирање прати и развој санитетске службе ЈРВ, које се у почетку развија по узору на руско ваздухопловство, на шта је утицао значајан допринос Русије у почетном периоду његовог настанка и развоја.
При команди Ратног ваздухопловства с пролећа 1945. формира се прва санитетска служба ЈРВ која између осталог има и задатак да обавља избор кандидата за летачку обуку али и да врши здравствени надзор над обученим летачима и даје мишљење о њиховој здравственој способности за летење.
За потребе летачких јединица на аеродромима ЈРВ формрају се прве летачке амбуланте, чији је основни задатак био обезбеђење летења и лечење оболелих пилота и осталог особља, па су оне за ту намену у свом саставу имале и стационар са по 30 лежаја. Особље ових амбуланти било је недовољно обучено из области Ваздухопловне медицине, те се њихов рад углавном сводио на дежурство у време летења и пружање прве помоћи у случају удеса ваздухоплова.
Новембра месеца 1945. са радом почиње и прва комисија за летаче (ЛЛК која касније прераста у ВЛКЛ), са правом самосталног одлучивања и доношења одлука о здравственој способности летача за обављање летачке професије. Први председник комисије био је пуковник др Виктор Ђаков, а комисија је радила у Земуну у згради Команде ЈРВ. У свом саставу ова комисија имала је лекаре следећих специјалности;
За потребе летачких јединица на аеродромима ЈРВ формиране су прве летачке амбуланте, чији је основни задатак био обезбеђење летења и лечење оболелих пилота и осталог летачког и нелетачког особља. За ту намену новоформиране аеродромске амбуланте у свом саставу имале су и стационар са по 30 лежаја. Особље ових амбуланти било је недовољно обучено из области Ваздухопловне медицине, те се њихов рад углавном сводио на дежурство у време летења и пружање прве помоћи у случају удеса ваздухоплова.
Недовољан број и ниска стручност обучених лекара за рад у области Ваздухопловне медицине, као и све већа потреба за квалитетнијом селекцијом летача захтевала је оснивање једне специјализоване установе, по угледу на установе тога типа које су већ постојале у ваздухопловствима многих земаља света. Тако је у ЈРВ настала идеја за оснивањем Ваздухопловномедицинског инситута.
Ваздухопловномедицинског института (ВМИ) је основан 11. новембар 1945. у Земуну у улици Соње Маринковић бр. 4. За првог начелника ВМИ постављен је капетан др Бранислав Остојић.
Ваздухопловно медицински институт је у почетку био мала специјализована болница намењена оболелим и повређеним пилотима, која 1946. године почиње са селекцијом летача. У почетку свог рада институт је више личио на болницу, која је у свом саставу имала;
У две операционе сале, које су биле у саставу ВМИ рађене су операције из области хирурургије, оториноларингфологије и офталмологије, а институт је располагао са 36 постеља.
Нагли развој ваздухопловства условио је да 1947. Институт добије и облик научне установе јер започиње са истраживањима из области ваздухопловне медицине. Укидају се болничка одељења и формирају кабинети и оснива се прва психофизиолошка лабораторија са кабинетом за електроенцефалографију.
У институту се образује и прва библиотека која је стално обогаћивана новом литературом из области ваздухопловне медицине,. ВМИ 1948. покреће и часопис Гласник ваздухопловне медицине, који излази све до 1952. када се због недостатака новца престаје његово даље објавњивање.
У 1949. ВМИ формира прву лабораторију за авиофизиологију ради испитивања утицаја висине и лабораторију за авиохигијену која се бави проблематиком исхране летача, заштитне летачке опреме и штетним факторима летења.
Године 1949. у Ваздухопловно медицинском институту у Земуну организују се први курсеви за обуку лекара из области Ваздухопловне медицине и психологије, а трупне јединице ЈРВ се попуњавују школованим лекарима и медицинским техничарима.
Током 1954. институт започиње и са првом обуком летача из ваздухопловне медицине и психологије и физиолошком тренажом која се састојала из теоретске наставе и практичног дела који је спровођен у барокомори, на избацивом седишту, а касније и на центрифуги и уређају за демонстрацију илизија у току лета. Те године купљена је и прва клима барокомора и тренажер са избацивим седиштем.
До 1955. особље (ВМИ) се усавршавало у европским земљама и Сједињеним Америчким Државама, а нешто касније и у Совјетском Савезу. Исте године почиње и примена савремене физиолошке тренаже за летаче, на основу искустава стечених у САД и СССР., а формира се и прва фарма са експерименталним животињама намењена фундаменталним истраживањима.
Један број лекара паралелно са стручним усавршавањем у убласти Ваздухопловне медицине, завршава пилотску и падобранску обукеу и добија звање пилота (др. Ј. Зупанц, др М. Јањушевић, др Шундрић ....) и звање падобранца (др М. Петровић-Бомба, др Милорад Димић, др М. Ђорђевић, др Слободан Андрејић, .....), што је допринело њиховом квалитетнијем раду у области Ваздухопловне медицине.
Следи набавка за оно време савремене опрема;
Од 1964. ВМИ поред праћења здравственог стања летача преузима и контролу и праћење здравственог стања људства изложеног радарском зрачењу.
Године 1988. ВМИ се сели у Батајницу у нови објекат у оквиру Војне болнице "Батајница". Смештајем, опремом и стручним могућностима убраја се међу најразвијеније установе у свету, које се у то време баве ваздухопловном медицином.
У оквиру Војномедицинске академије, 1981. са установљењем специјализације Ваздухопловне медицине (званично признате специјализације од стране Министарства здравља у трајању од три године), ВМИ постаје и наставна база Војномедицинске академије за реализацију школовања свих профила лекара у области Ваздухопловне медицине.
Захваљујући наставничком кадру ВМИ 24. октобра 1983. ЈАТ и Ратно ваздухопловство и ПВО Југославије добили су прву генерацију дипломираних специјалиста Ваздухопловне медицине, коју су чинили војни и цивилни лекари из:
.jpg)
У току НАТО агресије на Савезну Републику Југославију 1999. у више наврата бомбардован је аеродром Батајница. У једном од тих бомбардовања оштећена је и зграда ВМИ, што је захтевало измештање института у нове просторе.
ВМИ је једним делом остао на аеродрому Батајница а већим делом је измешта у простор ВМА, када је дошло и до његове реорганизације, и промене назива у Институт за ваздухопловну медицину (ИВМ) ВМА. .[2] Тада је интегрисан у састав Сектора за превентивну медину Војномедицинске академије[3]
Институт је 15. фебруара 2010. поново реорганизован и поново враћен у састав Ваздухопловства и противваздухопловне одбране Војске Србије, под старим називом - Ваздухопловномедицински институт.
Од 18. јуна 2007. године ВМИ је одлуком Директората цивилног ваздухопловства, Aero Medical Center број 001, једина медицинска институција у Србији која има овлашћење за издавање уверења након обављених лекарских прегледа овлашћеног ваздухопловног особља по S-JAR-FCL-3-лицинеци (енгл. ).[4]
У дугогодишњој историји ВМИ на његовом челу су били бројни еминентни стручњаци, професори и доктори медицинских наука, магистри и врхунски специјалисти у области ваздухопловне медиицине;
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
