From Wikipedia, the free encyclopedia
Богатир (рус. ) је основни лик у средњовековним источнословенским легендама, сличан западноевропском лутајућем витезу. Богатири се јављају углавном у руским епским песмама — биљинама. Историјски гледано, настали су за време владавине Владимира Великог (Велики кнез Кијевски од 980. до 1015) као део његових елитних ратника (дружина[1]), сродних витезовима Округлог стола.[2] Традиција описује богаташе као ратнике огромне снаге, храбрости и јунаштва, који ретко користе магију док се боре против непријатеља[2] како би одржали аспект биљина „лабаво заснован на историјским чињеницама“. Карактеришу их јаки гласови, патриотских и религиозних тежњи, бранили су Русију од страних непријатеља (нарочито номадских турских степских народа или угро-финских племена у периоду пре монголских инвазија) и њихове вере.[3] У савременом руском језику реч богатир означава храброг хероја, спортисту или физички снажног човека.[4]
Реч „богатир” није словенског порекла.[5] Термин је забележен најмање од 8. века,[4] Према етимолошком речнику М. Фасмера, реч „богатырь” је позајмљена од старих Турака. „баɣатур” (отуда мађ. bátor „смелый“), булг. βαγατουρ; чагат. batur "храбар, војсковођа"; кирг. баатыр "херој", "храбар"; шор. paɣattyr "херој"; монг. bagatur; калм. bātr̥; као и почасни надимак багатур за посебне војне заслуге у војсци још од времена Џингис-кана и Тамерлана. Објашњење порекла од иранског или индоаријевског „баɣапуϑра” је веома сумњиво. Многи стручњаци теже (древној) турској етимологији појма.[6]
Према историјском и етимолошком речнику П. Ја. Черниха, реч је источног порекла и забележена је у многим језицима: турском, монголском, бурјатском, иранском, хиндском.[7]
Према Лаву Гумиљову, „багадур” је реч монголског порекла, која је у турски језик ушла у 6. веку. Многи западни истраживачи такође подржавају монголско-турску верзију порекла. Извори познају различите правописне верзије: bahadar, bahadir, bahadur, batur, batyr, bator.
Овај термин је позајмљен не само у староруски језик, већ и на друге језике: пољски, персијски, мађарски. Неки етимолози верују да су сличне речи у неповезаним језицима настале независно и да их могу сматрати извором руске речи.
Сама реч „богатырь“ се први пут појављује у књизи Сарницког, објављеној без навођења места 1585. „Descriptio veteris et novae Poloniae cum divisione ejusdem veteri et nova“, где се каже: „Rossi… de heroibus suis, quos Bohatiros id est semideos vocant, aliis persuadere conantur“.
Реч витязь је германског порекла, од *víking-, што је дало, између осталог, и други сканд. víkingr, првобитно позајмљен у западнословенске језике (уп. чеш. vítěz, глсрп. wićaz „херој“). Према неким научницима, реч може да потиче од глагола витать или заједничког словенског *vitь „плен“.
У руским изворима реч витязь се јавља једном у Перејаславској хроници, након чега се појављује тек у 16. веку.
У древној Русији, уместо касније позајмљеног „богатырь“, реч „храбр“ је свуда коришћена за означавање елитног ратника и борца.
Упркос лингвистичким истраживањима савремених научника, популарна етимологија везује реч богатир са руским: 'Бог'.[8][9]
У многим руски, епски, песмама, названим Биљине, истакнуте су приче о овим јунацима, као и неколико хроника, укључујући Галицијско-Волинску хронику из 13. века. Претпоставља се да су неки богатири историјске личности, док су други, попут дива Свјатогора, чисто измишљени и вероватно потичу из словенске паганске митологије. Епске песме се обично деле у три збирке: митолошки епови, старије приче које су се причале пре оснивања Кијевске Русије и преношења хришћанства у регион, а обухватале су магију и натприродно; кијевски циклус, који садржи највећи број богатира и њихових прича (Илија Муромец, Добриња Никитич и Аљоша Попович); и новгородски циклус, фокусиран на Садка и Василија Буслајева, који осликава свакодневни живот Новгорода.[2]
Многе приче о богатирима врте се око двора Владимира I Кијевског (958–1015) и називају се Кијевским циклусом. На његовом двору су служили најистакнутији богаташи или витјазе: трио Аљоша Поповић, Добриња Никитич и Илија Муромец. Сваки од њих има тенденцију да буде познат по одређеној карактерној особини: Аљоша Поповић по својој памети, Добриња Никитич по храбрости, а Илија Муромец по физичкој и духовној снази и интегритету, и по посвећености заштити своје отаџбине и народа. Већина тих богаташких авантура су измишљене и често укључују борбене змајеве, дивове и друга митска бића. Међутим, сами богатири су се често заснивали на стварним људима. Доказано је да су постојали историјски прототипови Добриње Никитича (војсковође Добриње ) и Илије Муромеца.
Новгородска република је произвела специфичну врсту хероја, авантуристе, а не племенитог ратника. Најистакнутији примери били су Садко и Василиј Буслајев који су постали део Новгородског циклуса народне епике.[2]
Митолошки епови су укорењени у натприродном и шаманизму, а везани су за паганизам.[2] Најистакнутији јунаци у овим еповима су Свјатогор и Волх Всеславјевич; они се обично називају „Старији Богатири“.
Каснији значајни богатири такође укључују оне који су се борили на страни Александра Невског, укључујући Василија Буслајева и оне који су се борили у Куликовској бици.
Богатири и њихове херојске приче утицали су на многе личности у руској књижевности и уметности, попут Александра Пушкина, који је написао епску бајку из 1820. године Руслан и Људмила, Виктора Васњецова и Андреја Рјабушкина, чија уметничка дела приказују[10] многе богатире из различитих циклуса народне епике. Богатири се такође помињу у причама о чудима у разигранијем светлу, као у Фоми Береникову, причи у збирци прича Александра Афанасјева под називом Руске бајке са Аљошом Поповићем и Илијом Муромецом.
Анимациони студио Ред Медуса,[11] са седиштем у Русији, направио је анимирану пародију на богатире под називом „Три руска Богатира“, у којој насловни ликови — снажни и упорни, али не претерано бистри — надјачавају различите противнике из бајки, поп културе и модерног живота.[12]
Иако није толико истражен, женски богатир или пољаница је жена ратница сродна Амазонкама. Многе од познатијих пољаница су жене познатих мушких богатира, као што је Настасја Никулична,[13] жена Добриње Никитича. Жена богатирка парира мушкарцима у снази и храбрости са причама у којима су детаљно описани случајеви у којима су спасавали своје мужеве и надмудрили непријатеља.[13] Често се виде како раде са јунацима у причама које помињу њихово присуство.
Већина богаташа је измишљена, али се верује да је заснована на историјским прототиповима:
Неки од историјских ратника су такође ушли у фолклор и постали познати као богатири:
.jpg)
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
