Еупатије Коловрат

Еупатије Коловрат (око 1200–1238) је легендарни руски јунак из доба монголског освајања Русије.

Еупатије Љвович Коловрат
Еупатије Коловрат, скулптура Ивана Коржева.
Датум рођења	око 1200.
Место рођења	Стари Рјазањ, Рјазањска кнежевина
Датум смрти	између 21. децембра 1237. и 11. јануара 1238.
Место смрти	између Старог Рјазања и Москве, Владимир-Суздаљ
Војска	Рјазањска кнежевина
Чин	Војвода
Учешће у ратовима	Монголско освајање Русије

Легенда

Пад Рјазања и погибија рјазањског јунака Еупатија Коловрата, сликовито је описан у Причи о томе како је Бату разорио Рјазањ, заснованој на руским народним песмама, сачуваној у Волоколамском летопису из 16. века^[1].

Према легенди, након пада Рјазања, " један од велможа рјазањских, по имену Еупатиј Коловрат, у то време беше у Черњигову са кнезом Ингваром Игоревичем"^[1] - братом Јурија Рјазањског, и појури натраг, али затече рјазањску земљу опустелу и Рјазањ разорен^[1]:

"И скупи мало дружине-хиљаду седамсто људи, које бог сачува, јер бејаху ван града. И погнаше по трагу безбожног цара Батија и једва га догнаше у земљи суздаљској. И изненада нападоше на таборе Батијеве и почеше сећи без милости. И сметоше се сви пукови татарски, а Татари постадоше као пијани или избезумљени...А Татари мњаху да то мртви устадоше... И скупише се силни пукови татарски, хтедући Еупатија жива ухватити. И срете се Хостоврул са Еупатијем. А Еупатиј беше див силан и расече Хостоврула на две поле до седла и поче сећи силу татарску и многе највеће јунаке Батијеве ту поби... И уплашише се Татари... и почеше бити по њему из стотина катапулта и једва га убише и донеше његово тело пред цара Батија... И рече цар Батиј, гледајући на Еупатијево тело:"... Да ја имам таквога слугу, држао бих га поред срца својега". И дадоше тело Еупатијево преосталим људима његове дружине који беху ухваћени на бојишту и заповеди их цар Батиј пустити никаква им зла не наносећи." (Прича о томе како је Бату разорио Рјазањ.^[1])

У руској култури и књижевности

Еупатије Коловрат је популарна тема руске поезије, књижевности и кинематографије, између осталог:

• у две песме Сергеја Јесењина.
• у историјском роману Бату-кан од Василија Јанчевског^[2].
• у руском филму Легенда о Коловрату (2017).^[3]