Владимир-Суздаљ

Владимир-Суздаљ или Кнежевина Владимир-Суздаљ, или Владимирско-суздаљска кнежевина, Владимирско-Суздаљска Русија,^[1] раније познат као Велика владимирска кнежевина, Владимирска Русија, Велика Кнежевина Владимирска (1157–1331; рус. , лат. ^[2]), представља велику кнежевину, која је наследила Кијевску Русију крајем 12. века, а трајала је до касног 14. века. Временом је кнежевина прерасла у велико војводство подељено на неколико мањих кнежевина. Након што ју је покорило Монголско царство, кнежевина је постала самоуправна држава на челу са сопственим племством. Гувернерство кнежевине је, међутим, прописало јарлиг^[3] (канова декларација) који је Златна хорда издала једном владару Рјуриковичa.^[4][5][6] Традиционално се сматра колевком руског језика и нације и постепено је еволуирала у Велику московску кнежевину.

Катедрала Успећа Пресвете Богородице у Владимиру изграђена је 1158—1160. и била је главна црква у Русији у 13. веку

Владимирска Богородица

Порекло

Кнежевина је заузимала велику област на североистоку Кијевске Русије. Приближне границе су биле на рекама Волги, Оки и Северној Двини. Главни град је био Ростов, а остали важни градови су били Суздаљ, Јарослављ и Белозјорск.

Владимир Мономах је 1093. преместио седиште у Суздаљ. Петнаест година касније он оснива град Владимир, 31 километар од Суздаља. Његов син Јуриј Долгоруки је преместио престоницу 1157. у Владимир. Пошто је племство Ростова и Суздаља било незадовољно тим премештањем избија кратки грађански рат.

Средином 12. века јужне руске земље су систематски уништавали туркијски номадски народи, па се становништво сели према северу. Оснивају се бројна насеља у дотад шумовитим пределима, познатим као Залесје. Према легендама и хроникама Јуриј Долгоруки је оснивач бројних насеља: Москва, Переслављ-Залески, Кострома, Дмитров, Угљич и Твер.

Успон

Андреј Богољубски је био син Јурија Дугоруког и заслужан је за уздизање Владимира доо зенита политичке моћи. Андреј је био изузетно способан владар, а презирао је друге центре моћи (као нпр. Кијев). Тако је спалио Кијев 1169. и одбио је да он влада Кијевом. Поставља свог брата да влада Кијевом. Тиме је Кијев потпуно изгубио некадашњи значај, а Владимир је постао још важнији центар. Андреја Богољубова убијају племићи 1174.

После кратког раздобља Андрејев брат Всеволд III долази на власт и исто тако следи Андрејеву политику. Поново потчињава Кијев 1203. Главни Всеволдови непријатељи су били јужна Рјазањска кнежевина и моћна туркијска држава Поволшка Бугарска. После неколико похода Рјазањ је био спаљен до земље, а Поволшка Бугарска је принуђена да плаћа данак.

После Всеволдове смрти долази до низа династичких борби за превласт. Најстарији син Константин Ростовски је уз помоћ бољараиз Ростова истерао законитог наследника Всеволдовог брата Јурија II. Шест година касније Јуриј II постаје владар. Јуриј II је био лукав владар, који је победио Поволшку Бугарску, те поставио свог брата Јарослава у Великом Новгороду.

Инвазија Монгола

Међутим Монголи под Бату-каном заузимају и пале Владимир 1238. После тога Монголи су наставили са уништавањем и паљењем осталих великих градова Владимирско-Суздаљске Русије.

Монголски јарам

Ниједан од великих градова није се могао опоравити од Монголске инвазије. Владимирско-суздаљска кнежевина се распала у 11 малих кнежевина. Све су признале великог кнеза Владимира, а великог кнеза је постављао монголски кан. Чак је и Александар Невски морао ићи код кана у Каракорум, да би био постављен као велики кнез Владимира.

До краја 13. века само су три града (Москва, Твер и Нижњи Новгород) још увек имали кнежевске титуле. Њихови владари нису долазили у Владимир да владају, него су владали из својих градова. Када се митрополија преместила у Москву 1321. постало је јасно да Велика московска кнежевина наслеђује Владимир-Суздаљ као главни центар североисточне Русије.

Види још

• Кијевска Русија

Референце

1. A.), Buckley, Mary (Mary E. (2018-01-11). The politics of unfree labour in Russia : human trafficking and labour migration. Cambridge, United Kingdom. стр. 34. ISBN 9781108419963. OCLC 992788554.
2. Introduction into the Latin epigraphy (Введение в латинскую эпиграфику).
3. Kołodziejczyk, Dariusz (2011). The Crimean Khanate and Poland-Lithuania: International Diplomacy on the European Periphery (15th-18th Century). A Study of Peace Treaties Followed by Annotated Documents. Leiden: Brill. ISBN 9789004191907. Архивирано из оригинала 30. 06. 2017. г. Приступљено 10. 01. 2023.
4. Glenn E. Curtis, ур. (1998). „Russia: A Country Study: Kievan Rus' and Mongol Periods”. Washington, D.C.: Federal Research Division of the Library of Congress. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 20. 7. 2007.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
5. Grey, Ian (1972) [1964]. Ivan III and the Unification of Russia (2nd изд.). English Universities Press. ASIN B004GV3YAM.
6. May, T. „Khanate of the Golden Horde”. accd.edu. Архивирано из оригинала 7. 6. 2008. г. Приступљено 27. 12. 2007.CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Литература

• Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
• Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
• William Craft Brumfield (1993). „Vladimir and Suzdal Before the Mongol Invasion”. A History of Russian Architecture. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-40333-7.
• Billington, J (2010). The Icon and Axe: An Interpretative History of Russian Culture. New York: Vintage..
• Bogatyrev, S., ур. (2004). Russia Takes Shape. Patterns of Integration from the Middle Ages to the Present. Helsinki: Finnish Academy of Science and Letters.
• Cherniavsky, M., ур. (1970). The Structure of Russian History: Interpretive Essays. New York, NY: Random House.
• Christian, D (1998). A History of Russia, Central Asia and Mongolia.. (2 vols.). Hoboken, NJ: Wiley-Blackwell.
• Allsen, Thomas T.; Christian, David (2000). „Review of A History of Russia.”. Central Asia and Mongolia. 59 (3): 723—725. JSTOR 2658966. S2CID 127995906. doi:10.2307/2658966.
• Halperin, Charles J.; David, Christian (1999). „Review of A History of Russia.”. Central Asia and Mongolia. 58 (4): 694—695. JSTOR 2679249.
• Jackson, Peter; Christian, David (2001). „Review of Inner Eurasia from Prehistory to the Mongol Empire, Vol. 1 of a History of Russia, Central Asia and Mongolia”. Journal of World History. 12 (1): 198—201. JSTOR 20078885. S2CID 161736001. doi:10.1353/jwh.2001.0015. Приступљено 2021-02-27.
• Christian, David; Haining, Thomas Nivison (1999). „Review of A History of Russia, Central Asia and Mongolia. Volume 1: Inner Eurasia, from Prehistory to the Mongol Empire”. The Slavonic and East European Review. 77 (3): 548—550. JSTOR 4212924. Приступљено 2021-02-27.
• Connolly, R (2020). The Russian Economy: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press..
• Figes, O (2022). The Story of Russia. New York: Metropolitan Books..
• Forsyth, J (1992). A History of the Peoples of Siberia: Russia's North Asian Colony 1581–1990. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-40311-5.
• Anderson, David G.; Forsyth, James (1995). „Review of A History of the Peoples of Siberia: Russia's North Asian Colony”. Cambridge Anthropology. 18 (3): 78—80. JSTOR 23818763. Приступљено 2021-02-27.
• Forsyth, James; Pierce, Richard A. (1993). „Review of A History of the Peoples of Siberia: Russia's North Asian Colony 1581-1990”. The American Historical Review. 98 (4): 1290—1291. JSTOR 2166736. doi:10.2307/2166736. Приступљено 2021-02-27.
• Freeze, G. L. (2009). Russia: A History (Revised edition). Oxford, UK: Oxford University Press.
• Grousset, R (1970). The Empire of the Steppes: A History of Central Asia. New Brunswick, N.J.: Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-0627-2.. (N. Walford, Trans.)
• Huddle, Frank, Jr. (1971). „René Grousset. The Empire of the Steppes: A History of Central Asia. Translated from the French by Naomi Walford. New Brunswick: Rutgers University Press. 1970.”. The American Historical Review. 76 (4): 1204—1205. doi:10.1086/ahr/76.4.1204. Приступљено 2021-02-09.
• Lieven, D., Perrie, M., & Suny, R., ур. (2006). The Cambridge History of Russia.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза) (3 vols.). Cambridge: Cambridge University Press.
• Pipes, R (1974). Russia Under the Old Regime. Scribner. ISBN 978-0-684-14041-4.. New York, NY: Charles Scribner's Sons.
• Pipes, Richard; Treadgold, Donald W. (1975). „Review of Russia under the Old Regime.”. Slavic Review. 34 (4): 812—814. JSTOR 2495731. Приступљено 2021-02-27.
• Riasanovsky, Nicholas V.; Pipes, Richard (1976). „Review of Russia under the Old Regime”. The Russian Review. 35 (1): 103—104. JSTOR 127659. doi:10.2307/127659. Приступљено 2021-02-27.
• Pipes, Richard; KAPLAN, HERBERT H. (1977). „Review of Russia Under the Old Regime”. The Polish Review. 22 (4): 94. JSTOR 25777529. Приступљено 2021-02-27.
• Pipes, Richard; Atkinson, Dorothy (1976). „Review of Russia under the Old Regime”. The American Historical Review. 81 (2): 423—424. JSTOR 1851283. doi:10.2307/1851283. Приступљено 2021-02-27.
• Riasanovsky, N. V (2018). A History of Russia. (9th edition). Oxford: Oxford University Press.
• Shubin, D. H (2005). A History of Russian Christianity. (4 vols.). New York: Agathon Press
• Thompson, J. M., & Ward, C. J. (2017). Russia: A Historical Introduction from Kievan Rus’ to the Present (8th edition). London, UK: Routledge.
• Alef, G (1983). Rulers and Nobles in 15th-Century Muscovy. London, UK: Variorum.
• Birnbaum, H., Flier, M. S., & Rowland, D. B (1984). Medieval Russian Culture.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). Berkeley, CA: University of California Press.
• Black, J. (Ed.). (1999). The Development of Russian Military Power, 1453–1815. In European Warfare, 1453–1815. New York: Macmillan.
• Lohr, E. & Poe, M. (Eds.). (2002). The Military and Society in Russia 1450- 1450–1917. Leiden: Brill
• Nicolle, D., & PhD, D. N (1999). Armies of Medieval Russia, 750-1250.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза) (Illustrated edition). Osprey Publishing.
• Ostrowski, D., & Poe, M. T., ур. (2011). Portraits of Old Russia: Imagined Lives of Ordinary People, 1300-1745. London, UK: Routledge.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза)
• Curta, F. (2001). The Making of the Slavs: History and Archaeology of the Lower Danube Region, c. 500–700. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
• Curta, F. (2006). Southeastern Europe in the Middle Ages, 500–1250. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
• Dolukhanov, P (1996). The Early Slavs: Eastern Europe from the Initial Settlement to the Kievan Rus. London, UK: Routledge.
• Dvornik, F (1956). The Slavs: Their Early History and Civilization. Boston, MA: American Academy of Arts and Sciences.
• Garipzanov, I. H., ур. (2008). Franks, Northmen, and Slavs: Identities and State Formation in Early Medieval Europe. Turnhout: Brepols.
• Geary, P (2001). Myth of Nations. The Medieval Origins of Europe. Princeton, NJ: Princeton University Press.
• Gimbutas, M. A (1971). The Slavs. Praeger.. London, UK: Thames & Hudson.
• Halperin, Charles J. (2010). „"National Identity in Premodern Rus'"”. Russian History. 37 (3): 275—294. JSTOR 24664568. doi:10.1163/187633110X510446.
• Magocsi, P. R (2015). With Their Backs to the Mountains: A History of Carpathian Rus' and Carpatho-Rusyns. Budapest: Central European University Press.
• Plokhy, S (2010). The Origins of the Slavic Nations: Premodern Identities in Russia, Ukraine, and Belarus. Cambridge, UK: Cambridge University Press.
• Pritsak, Omeljan (1977). „The Origin of Rus'”. The Russian Review. 36 (3): 249—273. JSTOR 128848. doi:10.2307/128848.
• Dimnik, M (1981). Mikhail, Prince of Chernigov and GrandPrince of Kiev, 1224–1246. Pontifical Institute of Mediaeval Studies. ISBN 978-0-88844-052-5.
• Dimnik, Martin (1987). „The "Testament" of Iaroslav "The Wise": A Re-examination”. Canadian Slavonic Papers / Revue Canadienne des Slavistes. 29 (4): 369—386. JSTOR 40868818. doi:10.1080/00085006.1987.11091866.
• Dimnik, M (1994). The Dynasty of Chernigov 1054-1146.. Pontifical Institute of Mediaeval Studies.
• Dimnik, M (1996). Succession and inheritance in Rus' before 1054. Pontifical Institute of Mediaeval Studies.
• Dimnik, M (2003). The Dynasty of Chernigov, 1146–1246 (2nd изд.). Cambridge, UK: Cambridge University Press.
• Kovalev, Roman K.; Dimnik, Martin (2006). „Review of The Dynasty of Chernigov, 1146-1246”. Speculum. 81 (1): 174—176. JSTOR 20463632. doi:10.1017/S0038713400019631. Приступљено 2021-03-12.
• Halperin, Charles J.; Dimnik, Martin (2004). „Review of The Dynasty of Chernigov, 1146-1246”. The Russian Review. 63 (3): 524—525. JSTOR 3664661. Приступљено 2021-03-12.
• Angold, Michael; Dimnik, Martin (2004). „Review of THE DYNASTY OF CHERNIGOV, 1146-1246”. Harvard Ukrainian Studies. 27 (1/4): 349—351. JSTOR 41036873. Приступљено 2021-03-12.
• Franklin, Simon (2001). „Pre-Mongol Rus': New Sources, New Perspectives?”. The Russian Review. 60 (4): 465—473. JSTOR 2679361. doi:10.1111/0036-0341.00184.
• Franklin, Simon (2006). Kievan Rus' (1015–1125). стр. 73—97. ISBN 978-1-139-05410-2. doi:10.1017/CHOL9780521812276.005.
• Franklin, S., & Shepard, J (1996). The Emergence of Rus: 750-1200. London, UK: Routledge.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Hraundal, Thorir Jonsson (2014). „New Perspectives on Eastern Vikings/Rus in Arabic Sources”. Viking and Medieval Scandinavia. 10: 65—98. JSTOR 48501881. doi:10.1484/J.VMS.5.105213.
• Korpela, J (2001). Prince, Saint and Apostle: Prince Vladimir Svjatoslavic of Kiev, His Posthumous Life, and the Religious Legitimization of the Russian Great Power. Otto Harrassowitz.
• Soldat, Cornelia; Korpela, Jukka (2002). „Review of Prince, Saint and Apostle. Prince Vladimir Svjatoslavič of Kiev, His Posthumous Life, and the Religious Legitimisation of the Russian Great Power”. Russian History. 29 (1): 99—100. JSTOR 24660837. Приступљено 2021-03-12.
• Kovalev, Roman K. (2015). „Reimagining Kievan Rus' in Unimagined Europe”. Russian History. 42 (2): 158—187. doi:10.1163/18763316-04202002..
• Maiorov, Alexander V. (2015). „The Alliance between Byzantium and Rus' Before the Conquest of Constantinople by the Crusaders in 1204”. Russian History. 42 (3): 272—303. doi:10.1163/18763316-04203002..
• Miller, D. Miller, David B. (1992). „The Many Frontiers of Pre-Mongol Rus'”. Russian History. 19 (1/4): 231—260. JSTOR 24657507. doi:10.1163/187633192X00145.. Russian History, 19(1/4), 231–260.
• Pelenski, J. Pelenski, Jaroslaw (1977). „The Origins of the Official Muscovite Claims to the "Kievan Inheritance"”. Harvard Ukrainian Studies. 1 (1): 29—52. JSTOR 41035738..
• Pelenski, J. Pelenski, Jaroslaw (1987). „The Sack of Kiev of 1169: Its Significance for the Succession to Kievan Rus'”. Harvard Ukrainian Studies. 11 (3/4): 303—316. JSTOR 41036277.. Harvard Ukrainian Studies, 11(3/4), 303–316.
• Pelenski, J. Pelenski, Jaroslaw (1988). „The Contest for the "Kievan Succession" (1155-1175): The Religious-Ecclesiastical Dimension”. Harvard Ukrainian Studies. 12/13: 761—780. JSTOR 41036344.. Harvard Ukrainian Studies, 12/13, 761–780.
• Pelenski, J (1998). The Contest for the Legacy of Kievan Rus'.. New York, NY: East European Monographs, Columbia University Press.
• Raffensperger, C (2012). Reimagining Europe: Kievan Rus' in the Medieval World. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-06384-6.
• Raffensperger, C (2016). Ties of Kinship: Genealogy and Dynastic Marriage in Kyivan Rus´. (Harvard Series In Ukrainian Studies). Cambridge: Harvard Ukrainian Research Institute.
• Bouchard, Constance B. (2017). „Reviewed work: Ties of Kinship: Genealogy and Dynastic Marriage in Kyivan Rus, Christian Raffensperger”. Medieval Prosopography. 32: 268—270. JSTOR 26630005.
• Stefanovich, P. Stefanovich, Petr S. (2016). „The Political Organization of Rus' in the 10th Century”. Jahrbücher für Geschichte Osteuropas. 64 (4): 529—544. JSTOR 44113526. doi:10.25162/jgo-2016-0016.. Jahrbücher Für Geschichte Osteuropas, 64(4), neue folge, 529–544.
• Vernadsky, G (1973). Kievan Russia (A History of Russia, Vol.2). New Haven, CT: Yale University Press.
• Bremer, T (2013). Cross and Kremlin: A Brief History of the Orthodox Church in Russia. Wm. B. Eerdmans. ISBN 978-0-8028-6962-3.. (E. W. Gritsch, Trans.; Translation edition). Grand Rapids, MI: Eerdmans.
• Dunn, Dennis J.; Bremer, Thomas; Gritsch, Eric W. (2015). „Review of Cross and Kremlin: A Brief History of the Orthodox Church in Russia”. The Catholic Historical Review. 101 (3): 593—594. JSTOR 45175515. S2CID 161606315. doi:10.1353/cat.2015.0136. Приступљено 2021-03-12.
• Challis, N., & Dewey, H. Challis, Natalie; Dewey, Horace W. (1987). „Basil The Blessed, Holy Fool Of Moscow”. Russian History. 14 (1/4): 47—59. JSTOR 24657745. doi:10.1163/187633187X00042.. Russian History, 14(1/4), 47–59.
• Clucas, L., ур. (1988). The Byzantine Legacy in Eastern Europe. Boulder, CO: East European Monographs.
• Haldon, John; Clucas, Lowell (1990). „Review of The Byzantine Legacy in Eastern Europe”. The International History Review. 12 (2): 358—360. JSTOR 40106187. Приступљено 2021-03-12.
• Clucas, Lowell; Howlett, Jana (1990). „Review of The Byzantine Legacy in Eastern Europe”. The Slavonic and East European Review. 68 (2): 326—327. JSTOR 4210287. Приступљено 2021-03-12.
• Fennell, J. L (2015). A History of the Russian Church to 1488. London: Routledge.
• Franklin, S (2002). Byzantium-Rus-Russia: Studies in the translation of Christian culture. Ashgate/Variorum.
• Kivelson, V. A.; Worobec, C. D., ур. (2020). Witchcraft in Russia and Ukraine, 1000–1900. NIU Series in Slavic, East European, and Eurasian Studies. DeKalb: Cornell University Press. ISBN 9781501750663. JSTOR 10.7591/j.ctvv414w4.
• Kulik, A (2023). Jews in Old Rus´: A Documentary History. (Harvard Series In Ukrainian Studies). Cambridge: Harvard Ukrainian Research Institute.
• Cross, S. H (2012). O. P. Sherbowitz-Wetzor, ур. The Russian Primary Chronicle: Laurentian Text. Cambridge, MA: Medieval Academy of America.
• Kaiser, D. H., & Marker, G (1994). Reinterpreting Russian History: Readings, 860-1860s.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза) (First Edition). Oxford, UK: Oxford University Press.
• Zenkovsky, S. A., ур. (1963). Medieval Russia's epics, chronicles, and tales. Dutton. ISBN 978-0-525-47117-2. (First edition). New York, NY: E. P. Dutton.
• Auty, R., Obelensky, D.; . (2010). Companion to Russian Studies.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза) (Vol. 1, An Introduction to Russian History; Vol.2, Russian Language and Literature; Vol. 3, An Introduction to Russian Art and Architecture). Cambridge: Cambridge University Press.
• Barnes, I., & Lieven, D (2015). Restless Empire: A Historical Atlas of Russia. Cambridge, MA: Belknap Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза) (Illustrated edition).
• Brown, A.; . (1982). The Cambridge Encyclopedia of Russia and the Soviet Union. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-23169-5.
• Channon, J., & Hudson, R (1995). The Penguin Historical Atlas of Russia. New York: Penguin.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Gilbert, M (2007). The Routledge Atlas of Russian History.. (4th edition). London: Routledge.
• Ivan Katchanovski, Kohut, Z. E., Nebesio, B. Y., & Yurkevich, M (2013). Historical Dictionary of Ukraine.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). (Second edition). Lanham, MD: Scarecrow Press.
• Langer, L. N (2001). Historical Dictionary of Medieval Russia.. Lanham, MD: The Scarecrow Press.
• Lerski, H (1996). Historical Dictionary of Poland, 966-1945. Westport, CT: Greenwood Publishing. ISBN 978-0-313-26007-0.
• Magocsi, P. R (2017). Carpathian Rus': A Historical Atlas. Toronto: University of Toronto Press.
• Kotenko, Anton (2020). „Reviewed work: CARPATHIAN RUS': A HISTORICAL ATLAS, Paul Robert Magocsi, Paul Robert Magocsi; HISTORICAL ATLAS OF CENTRAL EUROPE: THIRD REVISED AND EXPANDED EDITION, Magocsi Paul Robert”. Harvard Ukrainian Studies. 37 (1/2): 225—228. JSTOR 48627244.
• Millar, J. R., ур. (2004). Encyclopedia of Russian History. (4 vols.). New York: Macmillan Library Reference.

Спољашње везе

• History of Vladimir-Suzdal Principality in the Grand Soviet Encyclopedia
• Kievan Rus. (2016). Encyclopedia Britannica.