Битка код Хејстингса

Битка код Хејстингса се одиграла 14. октобра 1066. године између англосаксонских снага предвођених краљем Харолдом II (1066) и норманских освајача на чијем се челу налазио војвода Вилијам Копиле од Нормандије (војвода 1035—1087, краљ 1066—1087). Окончала се одлучном победом норманских снага у којој је живот изгубио и сам краљ Харолд , који је према легенди погинуо тако што га је стрела погодила у око. Након ове битке Нормани су скршили отпор преосталих англосаксонских велможа, а сам Вилијам је добио надимак Освајач и 25. децембра исте године је у Лондону у Вестминстерској опатији крунисан за новог краља Енглеске. Сама битка је одиграла пресудну улогу у историји Енглеске, а самим тим и Британских острва. Некадашње англосаксонско уређење је замењено потпуно другачијим норманским, а са њиме је у Енглеску стигао и француски језик. Захваљујући норманским везама са европским континентом, превасходно поседима у данашњој Француској и породичним везама, Енглеска (а са њом и Британска острва) излази из вишевековне изолације од главних токова европске историје и почиње да узима активног учешћа у њој^[2].

Битка код Хејстингса
Део норманског освајања Енглеске
Смрт Харолдова, таписерија из Бајеа (настало између 1070. и 1077)
Време 14. октобар 1066. Место Недалеко од Хејстингса у Источном Сасексу у Енглеској Исход одлучујућа норманска победа
Сукобљене стране
Нормани Бретонци Фламанци Пикарди	Англосаксонци
Команданти и вође
Вилијам од Нормандије Одо од Бајеа	Харолд II †
Јачина
6.250-8.400 (највише 2.200 коњаника, 1.700 стрелаца, 4.500 пешака)[1]	7.500-8.000 (највише 2.000 хускарла, 6.000 фирда)[1]
Жртве и губици
око 3.000	око 5.000

Повод за битку

Битка односно норманска инвазија је дошла као последица смрти краља Едварда Исповедника (1043—1066) и нерешених питања око његовог наследника. Нови краљ је постао Харолд уз подршку витенагемота, али су му право на њу оспорили и норвешки краљ Харалд III (1047—1066) и нормандијски војвода Вилијам који је тврдио да му је Едвард обећао круну након његове смрти. Норвешки краљ је одлучио да војним путем преузме оно што је сматрао да му припада и искрцао се са својим трупама на северу Енглеске у септембру 1066. године. Иако је победио англосаксонске снаге у бици код Фалфорда (20. септембра), Харалдов поход се завршио катастрофалним поразом на Стамфорд бриџу 25. септембра у коме је и сам краљ Норвешке изгубио живот. Вилијам је са своје стране такође планирао инвазију на Енглеску. Пошто није располагао довољним снагама за тако нешто, он је организовао велики сабор у Кану на коме је присуствовала многобројна властела (било их је чак и са простора данашње Италије), а успео је и да обезбеди подршку и самог Папе за поход. Обећањем нових поседа за племиће и плена од пљачке слободњацима у рату који ће се водити под папиним барјаком, он је сакупио војску своју војску и прешао Ламанш уз помоћ флоте од око 760 бродова^[1] (776^[3]). Његове трупе су се искрцале на јужној обали Енглеске 28. септембра око 3 km јужно од будућег бојишта. Иако су Харолдове снаге биле на другом крају земље и изморене од недавне битке, краљ Енглеске је започео дуги марш на југ са циљем да се обрачуна и са овим претендентом.

Ток битке

Норманске инвазионе трупе у бици код Хејстингса
Норманске снаге под командом војводе Вилијама
Коњица	Стрелци	Пешадија	Укупно
800-1.200	500-800	2.000-2.500	3.300-4.500
Бретонске снаге под командом Алана Фреганта
Коњица	Стрелци	Пешадија	Укупно
500-600	300-450	800-1.100	1.600-2.150
Фламанске снаге под командом Еустахија Булоњског и војводе Вилијама ФицОсберна
Коњица	Стрелци	Пешадија	Укупно
300-400	350-450	700-900	1.350-1.950
Укупне норманске снаге
Коњица	Стрелци	Пешадија	Укупно
1.600-2.200	1.150-1.700	3.500-4.500	6.250-8.400
Процена броја норманских снага()

До саме битке је дошло 14. октобра недалеко од Хејстингса, на месту на коме се данас налази катедрала око које се развило месташце под именом Бетл (енгл. тј. Битка). Англосаксонске снаге су заузеле положај на врху брдашцета Сенлак формиравши заштитни зид од штитова. Нормани су отпочели битку уз помоћ стрелаца који је требало да прореде англосаксонске редове, али су у томе имали мало успеха услед зида штитова. Вилијам је након тога наредио јуриш пешадије на који су Англосаксонци одговорили бацањем камења и свега осталог што им је пало под руку. Јак отпор га је приморао да напад већ у тој фази ојача слањем коњице. Без обзира на то норманске снаге су трпеле значајне губитке, што је на крају довело до распада левог крила на коме су се налазили Бретонци и њиховог повлачења. Њихово одступање је приморало и остатак норманских снага да одступи низ брдо. Сам Харолд је наредио да се противник не гони, али су без обзира на то делови англосаксонских снага кренули у напад реметећи сопствену одбрамбену линију.

Током борби које су уследиле Вилијаму је убијен коњ, што је створило конфузију у норманским редовима јер су многи помислили да је погинуо, али се он придигао и скидањем калпака показао да је жив. Борбе су настављене, а у отвореној борби прса у прса превагу је однео нормански начин борбе, тако да су ускоро англосаксонске снаге које су кренуле низ брдо за противником који се повлачи елиминисане, а међу пострадалима су била и Харолдова браћа Леофин и Гирт. Након овога је дошло до затишја у борби које су обе стране искористиле за предах.

Битка код Хејстингса, манускрипт из XIII века

Остаје нејасно шта се тачно догодило након тога, али је извесно да је приликом нових норманских удара дошло до њиховог сузбијања и повлачења које је са собом повлачило и нове нападе англосаксонаца који су напуштали своје положаје у покушају да окончају битку уништавањем противника који је у повлачењу. Уместо тога, поновила се ситуација из првог удара и норманске снаге су се без већих потешкоћа разрачунале са онима који су напустили заштитни зид на врху брда и десетковали њихове редове. Вилијам је након овога наредио својим стрелцима да поново отпочну паљбу, циљајући овог пута снаге смештене иза заштитног зида од штитова. Током њиховог дејства је једна од стрела погодила самог краља Харолда , према легенди у само око.

Његово рањавање или погибија је разбила морал његових трупа и заштитни зид је почео да попушта. Ово је искористио Вилијам и наредио свеопшти јуриш. Нормани су успели на више места да пробију заштитни зид и да задају самртни ударац краљу Харолду, након чега су се англосаксонски редови скроз распали. Преостали припадници фјирда су се у нереду повукли, нашавши заштиту у оближњим шумама и вечери која се спуштала. На бојишту су остали само хускарли који су се у складу са својом традицијом, борили до последњег човека уз тело свог мртвог краља.

Дешавања након битке

Вилијам се након битке задржао још неко време код Хејстингса очекујући долазак англосаксонског племства на потчињење, али се то није догодило, тако да је он започео свој даљи продор кроз Енглеску. Иако су локални племићи изабрали новог краља, Вилијаму није пружен неки јачи отпор и већина властеле му се редом потчињавала, тако да је он 25. децембра 1066. године крунисан за новог краља Енглеске у лондонској Вестминстерској палати. Међутим Енглеска још није била потчињена и већ 1069. године је на северу краљевине подигнута побуна против његове владавине. Он је на крају успео да скрши отпор Англосаксонаца, а у целој земљи је место старог, поставио ново норманско (и духовно и световно) племство о чему сведочи тзв. Књига страшног суда (енгл. ) састављена 1086. године.

Занимљивости

Битка је екранизована у француско-румунском филму Вилијем Освајач из 1982. године.

Види још

• Норманско освајање Енглеске
• Вилијам Освајач
• Таписерија из Бајеа
• Краљевина Енглеска
• Нормани

Референце

1. Битка код Хејстингса () (Норманска флота и трупе Архивирано на сајту (13. мај 2008)) (Харолдове трупе Архивирано на сајту (5. децембар 2012))(ток битке Архивирано на сајту (16. март 2008)) (језик: енглески)
2. Сима Ћирковић, „ИСТОРИЈА за II разред гимназије општег и друштвено-језичког смера“ (четврто издање), Београд. 1996.  978-86-17-04505-8.
3. Gravett, Christopher (1992). Hastings 1066, The fall of Saxon England. London. ISBN 978-1-85532-164-9.

Литература

• Barber, Luke, ур. (2010). „The Medieval Hospital of St Nicholas, East Sussex: Excavations 1994”. Sussex Archaeological Collections. 148: 79—110.
• Barlow, Frank (1970). Edward the Confessor. Berkeley, CA: University of California Press. ISBN 978-0-520-01671-2.
• Barlow, Frank (1988). The Feudal Kingdom of England 1042–1216 (Fourth изд.). New York: Longman. ISBN 978-0-582-49504-3.
• Bates, David (1982). Normandy Before 1066. London: Longman. ISBN 978-0-582-48492-4.
• Bates, David (2001). William the Conqueror. Stroud, UK: Tempus. ISBN 978-0-7524-1980-0.
• Trust, Battlefields. „Battle of Hastings: 14 October 1066”. UK Battlefields Resource Centre. Приступљено 5. 10. 2016.
• Bennett, Matthew (2001). Campaigns of the Norman Conquest. Essential Histories. Oxford, UK: Osprey. ISBN 978-1-84176-228-9.
• Bennett, Matthew; Bradbury, Jim; DeVries, Kelly; Dickie, Iain; Jestice, Phyllis (2006). Fighting Techniques of the Medieval World AD 500–AD 1500: Equipment, Combat Skills and Tactics. New York: St Martin's Press. ISBN 978-0-312-34820-5.
• Carpenter, David (2004). The Struggle for Mastery: The Penguin History of Britain 1066–1284. New York: Penguin. ISBN 978-0-14-014824-4.
• Coad, Jonathan (2007). Battle Abbey and Battlefield. English Heritage Guidebooks. London: English Heritage. ISBN 978-1-905624-20-1.
• Coredon, Christopher (2007). A Dictionary of Medieval Terms & Phrases (Reprint изд.). Woodbridge, UK: D. S. Brewer. ISBN 978-1-84384-138-8.
• Crouch, David (2007). The Normans: The History of a Dynasty. London: Hambledon & London. ISBN 978-1-85285-595-6.
• Douglas, David C. (1964). William the Conqueror: The Norman Impact Upon England. Berkeley, CA: University of California Press. OCLC 399137.
• Heritage, English. „Research on Battle Abbey and Battlefield”. Приступљено 5. 10. 2016.
• Freeman, Edward A. (1869). The History of the Norman Conquest of England: Its Causes and Results. III. Oxford, UK: Clarendon Press. OCLC 186846557.
• Fryde, E. B.; Greenway, D. E.; Porter, S.; Roy, I. (1996). Handbook of British Chronology (Third revised изд.). Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56350-5.
• Gravett, Christopher (1992). Hastings 1066: The Fall of Saxon England. Campaign. 13. Oxford, UK: Osprey. ISBN 978-1-84176-133-6.
• Hallam, Elizabeth M.; Everard, Judith (2001). Capetian France 987–1328 (Second изд.). New York: Longman. ISBN 978-0-582-40428-1.
• Hare, J. N. (1984). Battle Abbey: The Eastern Range and the Excavations of 1978-80. London: English Heritage. стр. 11. ISBN 9781848021341. Приступљено 1. 10. 2016 — преко Archaeology Data Service.
• Higham, Nick (2000). The Death of Anglo-Saxon England. Stroud, UK: Sutton. ISBN 978-0-7509-2469-6.
• Huscroft, Richard (2009). The Norman Conquest: A New Introduction. New York: Longman. ISBN 978-1-4058-1155-2.
• Huscroft, Richard (2005). Ruling England 1042–1217. London: Pearson/Longman. ISBN 978-0-582-84882-5.
• Lawson, M. K. (2002). The Battle of Hastings: 1066. Stroud, UK: Tempus. ISBN 978-0-7524-1998-5.
• Livesay, Edwina (2014). „Skeleton 180 Shock Dating Result”. Sussex Past and Present. 133: 6.
• Marren, Peter (2004). 1066: The Battles of York, Stamford Bridge & Hastings. Battleground Britain. Barnsley, UK: Leo Cooper. ISBN 978-0-85052-953-1.
• Musset, Lucien; Rex, Richard (translator) (2005). The Bayeux Tapestry (New изд.). Woodbridge, UK: Boydell Press. ISBN 978-1-84383-163-1.
• Nicolle, David (1999). Medieval Warfare Source Book: Warfare in Western Christendom. Dubai: Brockhampton Press. ISBN 978-1-86019-889-2.
• Nicolle, David (1987). The Normans. Oxford, UK: Osprey. ISBN 978-1-85532-944-7.
• Rex, Peter (2005). Harold II: The Doomed Saxon King. Stroud, UK: Tempus. ISBN 978-0-7394-7185-2.
• Stafford, Pauline (1989). Unification and Conquest: A Political and Social History of England in the Tenth and Eleventh Centuries. London: Edward Arnold. ISBN 978-0-7131-6532-6.
• Stenton, F. M. (1971). Anglo-Saxon England (Third изд.). Oxford, UK: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280139-5.
• Thomas, Hugh (2007). The Norman Conquest: England after William the Conqueror. Critical Issues in History. Lanham, MD: Rowman & Littlefield Publishers, Inc. ISBN 978-0-7425-3840-5.
• Walker, Ian (2000). Harold the Last Anglo-Saxon King. Gloucestershire, UK: Wrens Park. ISBN 978-0-905778-46-4.
• Williams, Ann (2003). Æthelred the Unready: The Ill-Counselled King. London: Hambledon & London. ISBN 978-1-85285-382-2.

Спољашње везе

• Битка код Хејстингса () (језик: енглески)