Туркијски језици

туркијски језици
туркијски језици
турски језици ; турскотатарски језици
Географска распрострањеност	централна Азија, северна Азија, југозападна Азија, источна Европа и југоисточна Европа
Језичка класификација	једна од светских примарних језичких породица (према неким изворима део је алтајске макропородице језика) туркијски језици;
Прајезик	пратуркијски језик
Подподела	аргујски језик; карлучки језици; кипчачки језици; огуски језици; сибирски језици; огурски језици;
ISO 639-5	trk
Глотолог	turk1311
	Географска распрострањеност различитих група туркијских језика: Кипчачки језици Огурски језици Огуски језици Аргујски језик Карлучки језици Сибирски језици

Туркијски језици (турски језици или турскотатарски језици^[2]), језичка су породица од најмање 35^[3] језика, које говоре туркијски народи од југоисточне Европе и Средоземља до Сибира и западне Кине, а било је приједлога да је дио алтајске макропородице језика.^[4]^[5]

Кратке чињенице туркијски језици, Географска распрострањеност ...

Затвори

Турскијске језике говори око 170 милиона људи као матерњи језик, а укупан број говорника туркијских језика, укључујући оне који их говоре као други језик, је преко 200 милиона.^[6]^[7]^[8] Туркијски језик са највећим бројем говорника је турски језик, који се говори већином у Анадолији и дијелом на Балканском полуострву, док турски као матерњи језик говори око 40% говорника туркијских језика.^[5]

Особина туркијских језика је самогласничка хармонија, аглутинација, као и недостатак граматичког рода.^[5]

Придев турски се односи на народ Турке и њихов језик, док се туркијски односи на ширу групу сродних народа и језика.

Туркијски језици се много не разликују, тако да постоји одређен степен разумевања међу свим говорницима. Често су границе између језика више политичке него лингвистичке природе.

Ови језици су распрострањени у југоисточној Европи, западној, централној и северној Азији – од Балкана до Кине. Кроз имигрантске заједнице, туркијски језици су присутни у централној и западној Европи.

Туркијски језици:^[9]

Југозападни туркијски језици (огуски)
- Печенешки језик †
- Западни огуски
  - Староанатолски турски језик †
  - Османски турски језик †
  - Турски језик
    - Ирачко туркменски језик
  - Гагаушки језик
  - Азерски језик
  - Балкански гагаушки турски језик
- Источни огуски
  - Туркменски језик
  - Хорасански туркијски језик
- Јужни огуски
  - Афшарски језик
  - Ирански туркијски језици (кашкајски, сонкорски, ајналски итд)
- Саларски језик
Аргујски језик
- Халаџски језик
Северозападни туркијски језици (кипчачки)
- Кипчачки језик †
- Западни кипчачки (кумански језици)
  - Кумански језик †
  - Кумички језик
  - Карачајско-балкарски језик
  - Кримско татарски језик
  - Кримчачки језик (језик кримских Јевреја Кримчака)
  - Караимски језик (језик кримских Јевреја Караима)
- Северни кипчачки (волшко уралски)
  - Казањско татарски језик^[]
  - Мишарско татарски језик^[]
  - Башкирски језик
- Јужни кипчачки (аралско каспијски)
  - Казашки језик
  - Каракалпачки језик
  - Киргиски језик
  - Ногајски језик
  - Ферганско кипчачки језик (кипчачко узбечки језик) †
Југоисточни туркијски језици (карлучки)
- Западни карлучки
  - Узбечки језик
- Источни карлучки
  - Ујгурски језик
  - Таранчијски језик
  - Ајнијски језик
  - Или-туркијски језик
  - Чагатајски језик †
Североисточни туркијски језици (сибирски)
- Северни сибирски
  - Јакутски језик
  - Долгански језик
- Западни сибирски
  - Сибирско татарски језик
- Јужни сибирски
  - Сајански туркијски
    - Тувински језик
    - Тофански језик
    - Сојотски језик
  - Јенисејски туркијски
    - Хакаски језик
    - Фујуско киргиски језик
    - Шорски језик
    - Западно југурски језик (западно ујгурски, жуто ујгурски)
  - Чулимски туркијски
    - Чулимски језик
  - Алтајски туркијски
    - Алтајски језик (дијалекти: тубански, кумандински, челкански, телеутски, теленгитски и алтај-кижи)
Огурски језици
- Прабугарски језик †
- Чувашки језик
- Хазарски језик †
- Аварски језик †

Три најраспрострањенија туркијска језика су:

Турски 60 мил. говорника (матерњи језик), укупно 70 мил.: Турска, балканске државе, западна и Средња Европа (имигранти)
Азерски 30 мил. говорника: Азербејџан и северозападни Иран
Узбечки 24 мил. говорника: Узбекистан, северни Авганистан, Таџикистан и западна Кина

Остали већи туркијски језици:

Казашки 11 мил. говорника: Казахстан, Узбекистан, Кина, Русија
Ујгурски 8 мил. говорника: кинеска провинција Синкјанг
Туркменски 6,8 мил. говорника: Туркменистан, северни Иран
Киргиски 3,7 мил. говорника: Киргистан, Казахстан, кинески Туркестан
Чувашки 1,8 мил. говорника: европска Русија
Башкирски 2,2 мил. говорника: Башкирија
Татарски 1,6 мил. говорника: (6,6 милиона припадника народа) централна Русија и западни Сибир

Туркијски језици имају одређених сличности са монголским, тунгуским, корејским и јапанским језицима. Због ових сличности неки лингвисти су предлагали хипотезу о постојању алтајске макропородице језика, али данас ову хипотезу одбацује већина лингвиста.^[10]^[11] Такође су због сличности „алтајских језика” са уралским језицима, ови језици сматрани делом хипотетичке уралско-алтајске макропородице језика.^[12]^[13]^[14] Међутим, ни за једну од ових хипотеза не постоји довољно доказа, а данас се постојање сличности између ових језика објашњава постојањем дуготрајног контакта између њих.

Више информација Српски, Старотурски ...

Српски	Старотурски	Турски	Азерски	Туркменски	Татарски	Казахски	Узбечки	Ујгурски
мајка	ana	anne/ana	ana	änä	ana	ana	ona	ana
рука	qol	kol	qol	kol	qul	qol	qo'l	kol
улица	yol	yol	jol	ýol	yul	jol	yo'l	yol
земља	torpaq	toprak	torpaq	topraq	tufraq	topıraq	tuproq	tupraq
крв	qan	kan	qan	gan	qan	qan	qon	qan
пепео	kül	kül	kül	kül	köl	kül	kul	kül
вода	su	su	su	suw	su	suw	suv	su
бело	ağ	ak	ağ	ak	aq	aq	oq	aq
црно	qara	kara	qara	garä	qara	qara	qora	qara
црвено	qızıl	kızıl	qızıl	gyzyl	qızıl	qızıl	qizil	qizil
плаво	göy	gök	göy	gök	kük	kök	ko'k	kök

Затвори

Репертоар од 20–30 сугласника, 8 самогласника, једноставна структура речи без нагомилавања сугласника
Неки туркијски језици (туркменски, јакутски) разликују дужине вокала
Самогласничка хармонија у говорном и (обично) у писаном језику
Аглутинативна творба речи и деклинација која се постиже додавањем суфикса
Придеви се не деклинирају
Не постоје облици за множину
Одсуство члана
Одсуство граматичког рода
Ред речи је субјекат-објекат-глагол

[1]
Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Turkic”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
[2]
др Слободан Зечевић. Гласник Етнографског музеја у Београду књ. 36: Bulletin du Musée Ethnographique de Belgrade. Етнографски музеј у Београду. стр. 22. ISSN 0350-0322.
[3]
Dybo A.V., "Chronology of Türkic languages and linguistic contacts of early Türks", Moskow, 2007, p. 766, Архивирано на сајту (11. март 2005) (In Russian)
[4]
Gordon, Raymond G. (2005). „Ethnologue: Languages of the World, Fifteenth edition. Language Family Trees – Altaic”. Приступљено 18. 3. 2007.
[5]
Katzner, Kenneth (март 2002). Languages of the World, Third Edition. Routledge, an imprint of Taylor & Francis Books Ltd. ISBN 978-0-415-25004-7.
[6]
Brigitte Moser, Michael Wilhelm Weithmann, Landeskunde Türkei: Geschichte, Gesellschaft und Kultur, Buske Publishing, 2008, pp. 173
[7]
Deutsches Orient-Institut, Orient, Vol. 41, Alfred Röper Publushing, 2000, pp. 611
[8]
„Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 16. 1. 2014. г. Приступљено 25. 7. 2015.
[9]
Johanson, Lars (1998), "The History of Turkic"
[10]
Vovin, Alexander. “The End of the Altaic Controversy In Memory of Gerhard Doerfer.” Central Asiatic Journal, vol. 49, no. 1, 2005, pp. 71–132.
[11]
Georg, Stefan, et al. “Telling General Linguists about Altaic.” Journal of Linguistics, vol. 35, no. 1, 1999, pp. 65–98.
[12]
Sinor 1988, стр. 710
[13]
George van DRIEM: Handbuch der Orientalistik. Volume 1 Part 10. BRILL 2001. Page 336
[14]
M. A. Castrén, Nordische Reisen und Forschungen. V, St.-Petersburg, 1849

Katzner, Kenneth (март 2002). Languages of the World, Third Edition. Routledge, an imprint of Taylor & Francis Books Ltd. ISBN 978-0-415-25004-7.
Johanson, Lars. (1998). „The History of Turkic”. Ур.: Johanson, Lars; Csató, Éva Ágnes. The Turkic Languages. London, New York: Routledge. стр. 81—125. Архивирано из оригинала 08. 04. 2011. г. Приступљено 11. 11. 2016.
Akhatov G. Kh. 1960. "About the stress in the language of the Siberian Tatars in connection with the stress of modern Tatar literary language" .- Sat *"Problems of Turkic and the history of Russian Oriental Studies." Kazan. (језик: руски)
Akhatov G.Kh. 1963. "Dialect West Siberian Tatars" (monograph). Ufa. (језик: руски)
Baskakov, N.A. 1962, 1969. Introduction to the study of the Turkic languages. Moscow. (језик: руски)
Boeschoten, Hendrik & Lars Johanson. 2006. Turkic languages in contact. Turcologica, Bd. 61. Wiesbaden: Harrassowitz. 3-447-05212-0
Clausen, Gerard. 1972. An etymological dictionary of pre-thirteenth-century Turkish. Oxford: Oxford University Press.
Deny, Jean et al. 1959–1964. Philologiae Turcicae Fundamenta. Wiesbaden: Harrassowitz.
Dolatkhah, Sohrab. 2016. Parlons qashqay. In: collection "parlons". Paris: L'Harmattan.
Dolatkhah, Sohrab. 2016. Le qashqay: langue turcique d'Iran. CreateSpace Independent Publishing Platform (online).
Dolatkhah, Sohrab. 2015. Qashqay Folktales. CreateSpace Independent Publishing Platform (online).
Johanson, Lars & Éva Agnes Csató (ed.). 1998. The Turkic languages. London: Routledge. 0-415-08200-5.
Johanson, Lars. 1998. "The history of Turkic." In: Johanson & Csató, pp. 81–125. Архивирано на сајту (8. април 2011)
Johanson, Lars. 1998. "Turkic languages." In: Encyclopædia Britannica. CD 98. Encyclopædia Britannica Online, 5 sept. 2007.
Menges, K. H. 1968. The Turkic languages and peoples: An introduction to Turkic studies. Wiesbaden: Harrassowitz.
Öztopçu, Kurtuluş. 1996. Dictionary of the Turkic languages: English, Azerbaijani, Kazakh, Kyrgyz, Tatar, Turkish, Turkmen, Uighur, Uzbek. London: Routledge. 0-415-14198-2
Samoilovich, A. N. 1922. Some additions to the classification of the Turkish languages. Petrograd.
Schönig, Claus. 1997–1998. "A new attempt to classify the Turkic languages I-III." Turkic Languages 1:1.117–133, 1:2.262–277, 2:1.130–151.
Starostin, Sergei A., Anna V. Dybo, and Oleg A. Mudrak. 2003. Etymological Dictionary of the Altaic Languages. Leiden: Brill. 90-04-13153-1
Voegelin, C.F. & F.M. Voegelin. 1977. Classification and index of the World's languages. New York: Elsevier.

Карта географске распрострањености туркијских језика (ен.)
Интернет презентације о туркијским језицима Архивирано на сајту (22. јун 2008)
Туркијски језици на сајту (језик: енглески)

[Glottolog-1] [1]
Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Turkic”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.

[2] [2]
др Слободан Зечевић. Гласник Етнографског музеја у Београду књ. 36: Bulletin du Musée Ethnographique de Belgrade. Етнографски музеј у Београду. стр. 22. ISSN 0350-0322.

[3] [3]
Dybo A.V., "Chronology of Türkic languages and linguistic contacts of early Türks", Moskow, 2007, p. 766, Архивирано на сајту (11. март 2005) (In Russian)

[Ethnologue_Altaic-4] [4]
Gordon, Raymond G. (2005). „Ethnologue: Languages of the World, Fifteenth edition. Language Family Trees – Altaic”. Приступљено 18. 3. 2007.

[LanguagesOfTheWorld-5] [5]
Katzner, Kenneth (март 2002). Languages of the World, Third Edition. Routledge, an imprint of Taylor & Francis Books Ltd. ISBN 978-0-415-25004-7.

[6] [6]
Brigitte Moser, Michael Wilhelm Weithmann, Landeskunde Türkei: Geschichte, Gesellschaft und Kultur, Buske Publishing, 2008, pp. 173

[7] [7]
Deutsches Orient-Institut, Orient, Vol. 41, Alfred Röper Publushing, 2000, pp. 611

[8] [8]
„Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 16. 1. 2014. г. Приступљено 25. 7. 2015.

[9] [9]
Johanson, Lars (1998), "The History of Turkic"

[10] [10]
Vovin, Alexander. “The End of the Altaic Controversy In Memory of Gerhard Doerfer.” Central Asiatic Journal, vol. 49, no. 1, 2005, pp. 71–132.

[11] [11]
Georg, Stefan, et al. “Telling General Linguists about Altaic.” Journal of Linguistics, vol. 35, no. 1, 1999, pp. 65–98.

[12] [12]
Sinor 1988, стр. 710

[13] [13]
George van DRIEM: Handbuch der Orientalistik. Volume 1 Part 10. BRILL 2001. Page 336

[14] [14]
M. A. Castrén, Nordische Reisen und Forschungen. V, St.-Petersburg, 1849

[2]

[3]

[4]

[5]

[1]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

Туркијски језици

Wikiwand in your browser!

Wikiwand in your browser!

Класификација

Најважнији туркијски језици

Сродност са другим породицама језика

Основне речи у туркијским језицима

Опште карактеристике

Референце

Литература

Спољашње везе

туркијски језици
турски језици турскотатарски језици
Географска распрострањеност	централна Азија, северна Азија, југозападна Азија, источна Европа и југоисточна Европа
Језичка класификација	једна од светских примарних језичких породица (према неким изворима део је алтајске макропородице језика) туркијски језици
Прајезик	пратуркијски језик
Подподела	аргујски језик карлучки језици кипчачки језици огуски језици сибирски језици огурски језици
ISO 639-5	`trk`
Глотолог	`turk1311`^[1]
Географска распрострањеност различитих група туркијских језика: Кипчачки језици Огурски језици Огуски језици Аргујски језик Карлучки језици Сибирски језици