Грађански рат у Сирији
From Wikipedia, the free encyclopedia
Грађански рат у Сирији[64][65][66][67] је текући оружани конфликт између представника власти и опозиције у Сирији. Почео је 15. марта 2011. године истовременим демонстрацијама у више сиријских градова против сиријске владе и председника Сирије Башара ел Асада, под утицајем Арапског пролећа. Демонстранти су тражили крај владавине Баас партије у Сирији, већа грађанска и социјална права као и одлазак са власти Башара ел Асада. Протести и демонстрације су касније прерасли у оружане сукобе, а 2012. године сукоб побуњеника и Војске Сирије прераста у грађански рат.
Овај чланак или један његов део није ажуриран. Ажурирајте овај чланак како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације. Погледајте страницу за разговор за више информација. |
Грађански рат у Сирији | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Војна ситуација из јануара 2023. Сиријска влада (сиријска арапска армија и савезници) Сиријска опозиција Демократски Федерални Систем Северне Сирије Исламска Држава За детаљнију, најновију, интерактивну мапу, погледајте Шаблон:Сиријски грађански рат детаљна мапа. | |||||||||
| |||||||||
Сукобљене стране | |||||||||
Сиријска опозиција Турска (од 2016) [b] Израел (од 2018) [c] Подршка:
Ахрар ел Шам[e]
Џајш ел ислам Подршка:
|
Исламска Држава (од 2013) Подршка:
|
Демократски Федерални Систем Северне Сирије (СДФ) (од 2012)
Подршка: CJTF–OIR | |||||||
Команданти и вође | |||||||||
Владимир Путин (Председник Русије) |
Убијени у акцији:
|
Убијени у акцији:
| |||||||
Јачина | |||||||||
Војска Сирије: 180.000[38] Генерална дирекција за сигурност: 8.000[39] Оружане снаге: 80.000[40] Бригада Баас: 7.000 Хезболах: 6.000–8.000[41] Бригада Ал-Кудс: 4.000–8.000 Русија: 4.000 војника[42] и 1.000 извођача[43] Друге савезне групе: 20.000+ |
Исламски фронт: 40.000–70.000[46] (2014) Остале групе: 12.500[47] (2015) Оружане снаге Турске: 4.000-8.000[48][49] Ахрар ал Шам: 18.000–20.000+[50][51] (Март 2017) Тахрир ал Шам: 31.000[52] | 15.000–20.000 (тврдња САД, крајем 2016)[53] 1.000 (тврдња САД., крајем 2017)[54] | |||||||
Жртве и губици | |||||||||
око 120.000 мртвих | око 160.000 мртвих | преко 10.000 мртвих | преко 5.000 мртвих |
У пролеће 2011. сиријска влада користи Војску Сирије у гушењу протеста и демонстрација. Неколико градова је опседнуто,[68][69] а у неким градовима је сиријска војска користила и ватрено оружје те пуцала на демонстранте.[70] Ово је довело до револта у самим оружаним снагама, па је један број припадника војске дезертирао и прикључио се демонстрантима а касније су формирали Слободну армију Сирије. Сиријска власт је ове оружане формације оцењивала као терористичке те је дошло до оружаног сукоба побуњеника и регуларне војске.[тражи се извор]
По различитим изворима до 23.000 људи је погинуло, укључујући у тај број око 19.000 бораца са обе стране[71][72] и око 1.800 демонстраната.[73][74] Око 1,5 милиона Сиријаца је напустило своје домове.[75] Десетине хиљада избеглица је избегло у Ирачки Курдистан,[76] Јордан,[77] Либан и Турску.[78][79] Десетине хиљада људи су ухапшене а постоје и подаци о тортури у затворима.[80][81]
И једна и друга страна у конфликту су оптужене да су чиниле ратне злочине, зверства и тортуру над заробљеницима као и коришћење цивила као живи штит.[82][83][84][85][86]
Арапска лига, САД, Европска унија и друге земље су оптуживали сиријски режим због бруталног обрачуна са демонстрантима. Покушај да се кроз Савет Безбедности, као на примеру Либије, уведе зона забрањеног лета и изврши војна интервенција блокирале су Кина и Русија у страху од додатне ескалације насиља и једностраних решења.[87][88] Арапска лига је у новембру 2011. искључила Сирију из те организације.[89] Касније су Уједињене нације послале специјалног изасланика Кофија Анана, и посматрачку мисију ради мирног решења и смиривања насиља.[90]
Црвени Крст је 15. јула 2012. прогласио сукоб у Сирији унутрашњим оружаним конфликтом, односно грађанским ратом, што је значило пуну примену међународног хуманитарног права под Женевском конвенцијом.[91]