Јордан
држава у западној Азији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Јордан (арап. ), или званично Хашемитска Краљевина Јордан (арап. ) арапска је држава на Блиском истоку[6]. Граничи се са Сиријом на северу, Ираком на североистоку, Саудијском Арабијом на истоку и југу, и Израелом/Палестинском Управом на западу. Са Израелом/Палестинском Управом дели обале Мртвог мора, а обале залива Акаба са Израелом/Палестинском Управом, Саудијском Арабијом и Египтом.[7] Јордан се стратешки налази на размеђи Азије, Африке и Европе.[8] Главни град, Аман, најмногољуднији је град у Јордану, као и економско, политичко и културно средиште земље.[9]
Хашемитска Краљевина Јордан | |
---|---|
Главни град | Аман |
Службени језик | арапски[2] |
Владавина | |
Краљ | Абдулах II |
Председник Владе | Омар Разаз |
Историја | |
Независност | Од Друштва народа 25. маја 1946. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 92.342 km2 (110) |
— вода (%) | ~0,01 |
Становништво | |
— 2014.[3][4] | 9.531.712[5] (104) |
— густина | 62 ст./km2 |
Економија | |
Валута | Јордански динар |
— стоти део валуте | |
Остале информације | |
Временска зона | +2 до +3 |
Интернет домен | |
Позивни број | +962 |
Јордан је релативно мала, полусушна земља, готово без излаза на море, с површином од 89.342 km2 (34.495 sq mi) и популацијом која броји 10 милиона, што је чини 11. арапском земљом по броју становника. Сунитски ислам, који исповеда око 95% становништва, доминантна је религија и коегзистира са аутохтоном хришћанском мањином. Јордан је више пута називан „оазом стабилности” у турбулентном региону. Он је углавном непогођен насиљем које је захватило регион након Арапског прољећа 2010.[10] Већ од 1948. године Јордан је прихватио избеглице из више суседних земаља у сукобу. Према попису из 2015. године, у Јордану је процењено 2,1 милион палестинских и 1,4 милиона сиријских избеглица.[5] Краљевство је такође уточиште хиљадама ирачких хришћана који су избегли од прогона Исламске државе.[11] Иако Јордан наставља да прима избеглице, недавни велики прилив из Сирије значајно је оптеретио националне ресурсе и инфраструктуру.[12]
Јордан је класификован као земља „високог хуманог развоја“ са економијом „горњег средњег дохотка“. Јорданска економија, једна од најмањих економија у региону, привлачна је страним инвеститорима по основу квалификоване радне снаге.[13]] Земља је значајно туристичко одредиште, које такође привлачи медицински туризам због добро развијеног здравственог сектора.[14] Ипак, недостатак природних ресурса, велики проток избеглица и регионална превирања коче економски раст.[15]