![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/df/Flag_of_Kurdistan_Workers%2527_Party.svg/langsr-640px-Flag_of_Kurdistan_Workers%2527_Party.svg.png&w=640&q=50)
Радничка партија Курдистана
From Wikipedia, the free encyclopedia
Радничка партија Курдистана[lower-alpha 1][lower-alpha 2], много познатија по свом курдском акрониму (курд. ),[1] курдска је милитантна организација која је водила оружану борбу од 1984. до 2013. године против Турске, ради остваривања права на самоопредјељење Курда у Турској, који чине 10—25% популације, а били су изложени репресијама десетљећима.[2] Организација је основана 1973. године у селу Фис (у близини Лиџа) од стране групе радикалних курдских студената предвођених Абдулахом Оџеланом.[3] Идеологија је првобитно представљала фузију револуционарног социјализма, курдског национализма и тражења основа за независност, марксистично-љењинистичке државе у региону познатом као Курдистан.
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/df/Flag_of_Kurdistan_Workers%27_Party.svg/640px-Flag_of_Kurdistan_Workers%27_Party.svg.png)
![Thumb image](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6e/Flag_of_H%C3%AAz%C3%AAn_Parastina_Gel.svg/640px-Flag_of_H%C3%AAz%C3%AAn_Parastina_Gel.svg.png)
Међутим, када је ухапшен и притворен 1999. године, лидер , Абдулах Оџелан, је одбацио марксизам-лењинизам,[4] тражећи да партија прихвати нову политичку платформу „Демократског конфедерализма“ (јак утицај либертаријанско социјалистичке филозофије комунализма) док је опозвао своје званичне позиве за успостављање потпуно независне државе. У мају 2007. године, бивши чланови су основали , кровну организацију Курда из Турске, Сирије, Ирака и Ирана. Оџелан је, 20. марта 2005. године,[5] описао потребу за демократским конфедерализмом и потом рекао:
Демократски конфедерализам Курдистана није државни систем, то је демократски систем народа без државе... Узима моћ из народа и прихвата да достигне самодовољност у сваком пољу, укључујући економију.
је 2013. године пристао на прекид ватре и почео полако да повлачи борце у Јужни Курдистан као дио такозваног „Процеса рјешења” између Турске и дуго обесправљене курдске мањине.
Име се обично користи као синоним за име њеног оружаног крила, Народне одбрамбене снаге (), који се раније звао Курдска народноослободилачка армија (ARGK).[6] је постављена на листу терористичких организација од стране неколико организација и држава, као што су НАТО, Сједињене Америчке Државе и Европска унија.[1]