Птице певачице

Птице певачице или врапчарке (лат. ), ред је птица који је по броју врста (преко 5 000) најбогатији у класи птица (Aves). Научно име Passeriformes је изведено из латинске речи за врапца (Passer), конкретно односећи се на врапца покућара (Passer domesticus).

Мужјак домаћег врапца / врапца покућара

Птице певачице / врапчарке
Модровољка Luscinia svecica
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Кладус:	Psittacopasserae
Ред:	Passeriformes Linnaeus, 1758
Подредови
Acanthisitti Tyranni Passeri

Опис

Ред Passeriformes је подељен у зависности од гласовних способности врста (контрола сиринкса), на три подреда: крешталице Tyranni субосцине, певачице Passeri осцине и новозеландске цариће Acanthisitti чија је таксономска припадност још увек несигурна. Већина птица певачица је знатно ситнија од врста из осталих редова, мада постоје неке попут гаврана које су међу крупнијим летачима. Најмања птица певачица је Myiornis ecaudatus из породице тирантских мухарица са просечном дужином од 6,5  и тежином од 4,5 . Такође, птице певачице често су живо обојене.

Анатомија

Стопала птица певачица су са три прста усмерена ка напред и са једним прстом у опозицији, добро прилагођена за хватање вертикалних површина и гранчица. Распоред тетива у ногама омогућава овим птицама да стоје док спавају. Све певачице изузев лирорепе имају по 12 репних пера.

Гнежђење

Величина и облик гнезда зависе од врсте, тако на пример гнездо гаврана у пречнику може да има и преко 1,5 , док је код врсте Tyrannulus elatus свега 3 до 5 . Величина полога такође варира, од једног код лирорепе па до десетак јаја код неких сеница. Јаја су углавном обојена за разлику од већине осталих птица. Ново излежени птићи су голи, слепи и неспособни да се самостално хране тако да им је нега родитеља неопходна.

Порекло

Сматра се да су птице певачице група гондванског порекла која је подручју северне Аустралије и Нове Гвинеје доживела процват, одакле се проширила преко Азије по читавом свету. Најстарији фосил птице која наликује певачицама, стар 55 милиона година, пронађен је у близини градића Мургон у Квинсленду.

Птице певачице у Србији

У Србији, ова врста птица је најпопуларнија. Већина одгајивача птица у својој волијери има неку врсту птице из реда певачица. Наравно, као и у осталим земљама па тако и код нас, често се одржавају такмичења и сајмови са учесницима који представљају птице певачице које одгајају. У Србији највише одгајивача ових птица има у Лесковцу, те су тако Лесковчанима приписали нови синоним.

Птице певачице које се највише гаје у Србији су:

• чешљугар (стиглић)
• канаринац
• цајзлић
• славуј

Ред птица певачица - Passeriformes обухвата око 110 породица (фамилија), од којих 22 имају представнике у Србији:^[1]

• ласте (Hirundinidae)
• царићи (Troglodytidae)
• водени косови (Cinclidae)
• дроздови (Turdidae)
• грмуше (Sylviidae)
• мухарице (Muscicapidae)
• кугаре (Bombycillidae)
• сврачци (Laniidae)
• краљићи (Regulidae)
• пузићи (Certhiidae)
• бргљези (Sittidae)
• сенице (Paridae)
• плиске (Motacillidae)
• шеве (Alaudidae)
• зебе (Fringillidae)
• чворци (Sturnidae)
• вуге (Oriolidae)
• вране (Corvidae)
• рајске птице (Paradiseidae)
• стрнадице (Emberizidae)
• врапци (Passeridae)
• попићи (Prunellidae)

Таксономија

Види још: Породице птица певачица

Види још: Родови птица певачица

Види још: Врсте птица певачица

Види још: Подврсте птица певачица

Ред птица певачица (лат. ) обухвата око 14 000 подврста, организованих у око 6 300 врста, око 1 300 редова и око 110 породица.

• 
  Новозеландски царић камењар ()
• 
  Дугина пита (Pitta iris)
• 
  Златноглави манакин (Pipra erythrocephala)
• 
  Величанствена лирорепа (Menura novaehollandiae)
• 
  Сива врана (Corvus cornix)
• 
  Руси сврачак (Lanius collurio)
• 
  Црно-жута баштованка (Sericulus chrysocephalus)
• 
  Краљић (Regulus regulus)
• 
  Сеоска ласта (Hirundo rustica)
• 
  Трстењак рогожар (Acrocephalus schoenobaenus)
• 
  Кос (Turdus merula)
• 
  Смеђоглави бргљез (Sitta pusilla)

Референце

1. Кнежевић, Наташа (2015). Птице певачице (Passeriformes) из збирке Природњачког одељења Народног музеја Зрењанин. Зрењанин: Народни музеј Зрењанин. стр. 22. ISBN 978-86-85961-60-1.

Литература

• Alström, Per; Ericson, Per G.P.; Olsson, Urban; Sundberg, Per (2006). „Phylogeny and classification of the avian super-family Sylvioidea”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 38 (2): 381—397. PMID 16054402. doi:10.1016/j.ympev.2005.05.015.
• Barker, F. Keith; Barrowclough, George F.; Groth, Jeff G. (2002). „A phylogenetic hypothesis for passerine birds: taxonomic and biogeographic implications of an analysis of nuclear DNA sequence data” (PDF). Proceedings of the Royal Society B. 269 (1488): 295—308. PMC 1690884 . PMID 11839199. doi:10.1098/rspb.2001.1883. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 5. 2008. г. Приступљено 14. 2. 2008.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Barker, F. Keith; Cibois, Alice; Schikler, Peter A.; Feinstein, Julie; Cracraft, Joel (2004). „Phylogeny and diversification of the largest avian radiation”. PNAS. 101 (30): 11040—11045. Bibcode:2004PNAS..10111040B. PMC 503738 . PMID 15263073. doi:10.1073/pnas.0401892101 . Supporting information Архивирано 25 јун 2008 на сајту
• Beresford, P.; Barker, F.K.; Ryan, P.G.; Crowe, T.M. (2005). „African endemics span the tree of songbirds (Passeri): molecular systematics of several evolutionary 'enigmas'”. Proceedings of the Royal Society B. 272 (1565): 849—858. PMC 1599865 . PMID 15888418. doi:10.1098/rspb.2004.2997.
• Cibois, Alice; Slikas, Beth; Schulenberg, Thomas S.; Pasquet, Eric (2001). „An endemic radiation of Malagasy songbirds is revealed by mitochondrial DNA sequence data”. Evolution. 55 (6): 1198—1206. PMID 11475055. S2CID 23065097. doi:10.1554/0014-3820(2001)055[1198:AEROMS]2.0.CO;2.
• Ericson, Per G.P.; Johansson, Ulf S. (2003). „Phylogeny of Passerida (Aves: Passeriformes) based on nuclear and mitochondrial sequence data”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 29 (1): 126—138. PMID 12967614. doi:10.1016/S1055-7903(03)00067-8.
• Johansson, Ulf S.; Ericson, Per G.P. (2003). „Molecular support for a sister group relationship between Pici and Galbulae (Piciformes sensu Wetmore 1960)” (PDF). Journal of Avian Biology. 34 (2): 185—197. doi:10.1034/j.1600-048X.2003.03103.x. Архивирано (PDF) из оригинала 2006-05-24. г.
• Jønsson, Knud A.; Fjeldså, Jon (2006). „A phylogenetic supertree of oscine passerine birds (Aves: Passeri)”. Zoologica Scripta. 35 (2): 149—186. S2CID 85317440. doi:10.1111/j.1463-6409.2006.00221.x.
• Lovette, Irby J.; Bermingham, Eldredge (2000). „c-mos Variation in Songbirds: Molecular Evolution, Phylogenetic Implications, and Comparisons with Mitochondrial Differentiation”. Molecular Biology and Evolution. 17 (10): 1569—1577. PMID 11018162. doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a026255 .
• Mayr, Gerald (2016). Avian evolution: the fossil record of birds and its paleobiological significance. Chichester, West Sussex: John Wiley & Sons. ISBN 978-1-119-02076-9.
• Raikow, Robert J. (1982). „Monophyly of the Passeriformes: test of a phylogenetic hypothesis”. The Auk. 99 (3): 431—445.