Чешљугар

За другу употребу, погледајте страницу Чешљугар (књига).

Чешљугар или штиглић (лат. ) мала је птица певачица из породице зеба. Због лепог изгледа и певања, људи га често држе у кавезима.

Чешљугар
Подврста C. c. britannica у Вигану у Великој Британији
Оглашавање мужјака, снимљено у Глостерширу у Енглеској
Статус угрожености
Најмање угрожен  (IUCN 3.1)[1]
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Passeriformes
Породица:	Fringillidae
Род:	Carduelis
Врста:	C. carduelis
Биномно име
Carduelis carduelis (Linnaeus, 1758)
Ареал carduelis групе подврста   1 Лети   2 Целе године Ареал caniceps групе подврста   3 Лети   4 Целе године
Синоними
Fringilla carduelis Linnaeus, 1758

Опис

Чешљугар је дуг 12-13 цм са распоном крила од 21-25 цм и тежином од 14 до 19 грама. Полови су слични, са црвеним лицем, црно-белом главом, светлосмеђим леђима, белим стомаком са светлосмеђим боковима и прсима. Крила су црно-жута. Из близине се мужјаци могу разликовати по већој, тамнијој црвеној масци која се шири одмах иза ока. Код женки, црвена боја не допире до ока. Кљун боје слоноваче је дуг и шиљаст, а реп је рачваст. Чешљугари у фази размножавања имају бео кљун, са сивкастом или црнкастом тачком на врху. Азијска подврста има сиву главу иза црвеног лица, без црно-белих шара.^[2][3]

Распрострањење

Насељава Европу, север Африке, те западне и централне делове Азије. Из хладнијих крајева се зими сели на југ. Пренесен је у друге делове света.^[4] Станиште су му отворени низијски предели, слабо пошумљени.

Исхрана

Храни се семењем чичка, чешљуговине и других биљака, али лови и инсекте које носи младунцима.

Размножавање

Јаја чешљугара

Гнезди се на листопадном дрвећу. Гнездо женка прави сама, а свијање гнезда траје око недељу дана. Оно се обично налази неколико метара изнад земље скривено иза лишћа и гранчица. Неколико дана након завршетка градње гнезда почиње полагање јаја, она дневно положи по једно јаје, а укупно их снесе од 4 до 6 јаја.^[5] У току инкубације мужјак храни женку. Младунци се излегу након 11 до 14 дана. Након излегања, птиће хране оба родитеља, у почетку инсектима и семењем, а касније претежно семењем.^[6]

Подврсте

Подврсте чешљугара се групишу у две групе подврста. Подврсте из carduelis групе подврста насељавају западни део ареала, одликује их црна круна; подврсте из caniceps групе подврста насељавају источни део ареала, одликује их сива глава.^[7][8]

carduelis група подврста

• C. c. britannica (Hartert, 1903) – Британска острва
• C. c. parva Tschusi, 1901 – Макаронезија, Пиринејско полуострво, северозападна Африка
• C. c. tschusii Arrigoni degli Oddi, 1902 – Корзика, Сардинија, Сицилија
• C. c. carduelis (Linnaeus, 1758) – већи део европског континента, укључујући Скандинавију
• C. c. balcanica Sachtleben, 1919 – Југоисточна Европа
• C. c. brevirostris Zarudny, 1890 – Крим, северни Кавказ
• C. c. colchica Koudashev, 1915 – Крим, северни Кавказ
• C. c. volgensis Buturlin, 1906 – јужна Украјина, југозападна Русија и северозападни Казахстан
• C. c. niediecki Reichenow, 1907 – југозападна Азија, североисточна Африка
• C. c. frigoris Wolters, 1953 – Западни Сибир

caniceps група подврста

• C. c. subulata (Gloger, 1833) – јужни Сибир
• C. c. caniceps Vigors, 1831 – јужна Централна Азија
• C. c. paropanisi Kollibay, 1910 – Афганистан до западних Хималаја и Тјен Шана
• C. c. ultima Koelz, 1949 – јужни Иран

Референце

1. BirdLife International (2019). „Carduelis carduelis”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 24. 4. 2020.
2. Clement, P., Harris, A., & Davis, J (1993). Finches & Sparrows.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
3. Svensson, L (1992). Identification Guide to European Passerines.
4. Snow, D. W. & Perrins, C. M (1998). The Birds of the Western Palearctic.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
5. Newton 1972, стр. 37 harvnb грешка: no target: CITEREFNewton1972 (help)
6. Newton 1972, стр. 178 harvnb грешка: no target: CITEREFNewton1972 (help)
7. Gill, Frank; Donsker, David (ур.). „Finches, euphonias”. World Bird List Version 5.3. International Ornithologists' Union. Приступљено 23. 7. 2015.
8. Clement, P. „European Goldfinch (Carduelis carduelis)”.

Литература

• Clement, P.; Harris, A.; Davis, J. (1993). Finches & Sparrows. Christopher Helm. ISBN 978-0-7136-8017-1.
• Svensson, L. Identification Guide to European Passerines. 1992.  978-91-630-1118-4.
• Snow, D. W.; Perrins, C. M. (1998). The Birds of the Western Palearctic. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-854099-1.
• Newton, Ian . Finches. The New Naturalist,
• Clement, P. „European Goldfinch (Carduelis carduelis)”. Ур.: del Hoyo, J; Elliott, A.; Sargatal, J.; Christie, D.A.; de Juana, E. Handbook of the Birds of the World Alive. Lynx Edicions.