Psittacopasserae

Psittacopasserae је таксон птица који се састоји од Passeriformes (птица певачица, велике група птица) и (папагаји). Према Ериксону и сарадницима, током анализирања геномске ДНК, откривена је лоза која се састојала од Passeriformes, Psittaciformes и Falconiformes.^[3] Овај кладус је предложен након што су 2008. Шенон Хакет и сарадници спровели поравнање интронских секвенци језгра,^[4] Она је формално именована у чланку часописа Нејч`р Комјуникејш`нс () из 2011. године аутора Александра Сухе и његових сарадника који су сарађивали са групом Јиргена Шмица,^[5] на основу генетске анализе уметања ретропозона у геном кључних птичјих лоза током еволуције у доба мезозоика.

Psittacopasserae Временски распон: 54–0 Ma[1] рани еоцен — данашњост PreЄ Є O S D C P T J K Pg N Могуће рано порекло засновано на молекуларном часовнику[2]
Обични врабац (Passer domesticus)
Grey parrot (Psittacus erithacus)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Кладус:	Eufalconimorphae
Кладус:	Psittacopasserae Suh et al., 2011
Подтаксони
†Vastanavidae Psittacimorphae Huxley, 1867 ?†Messelasturidae ?†Halcyornithidae †Quercypsittacidae Psittaciformes Passerimorphae Sibley et al., 1988 †Psittacopedidae Parapasseres Mayr, 2015 †Zygodactylidae Passeriformes

Техничка разматрања

Анализа уметања ретропозона је поузданија, јер је „готово без хомоплазије”, јер се ретропозони насумично убацују на положаје у целом геному, док у случају тачкастих мутација у циклусу ДНК постоје само четири могуће опције. Због тога је мање вероватно да случајност или конвергентна еволуција стварају илузорне сличности између несродних кладуса. Међутим, техника захтева веома обимне податке о геномима - у раду из 2011. године испитано је приближно 200.000 локуса (места) који садрже ретропозон како би се идентификовао 51 појединачни догађај ретропозиције који је присутан код неких птица, али не и код других.

Значај у еволуцији певања птица

Passeriformes су птице певачице, а папагаји (Psittaciformes) деле способност вокалног учења. Према томе, могуће је да је вокално учење и одговарајућа разноликост песама било присутно код њиховог заједничког претка Psittacopasserae.^[5]

Референце

1. Boles, Walter E. (1997). „Fossil songbirds (Passeriformes) from the Early Eocene of Australia”. Emu. 97 (1): 43—50. doi:10.1071/MU97004.
2. Kuhl., H.; Frankl-Vilches, C.; Bakker, A.; Mayr, G.; Nikolaus, G.; Boerno, S. T.; Klages, S.; Timmermann, B.; Gahr, M. (2020). „An unbiased molecular approach using 3’UTRs resolves the avian family-level tree of life.”. Molecular Biology and Evolution: 143. doi:10.1093/molbev/msaa191 .
3. Ericson, P. G. P.; Anderson, C. L.; Britton, T.; Elzanowski, A.; Johansson, U. S.; Källersjö, M.; Ohlson, J. I.; Parsons, T. J.; Zuccon, D.; Mayr, G. (2006). „Diversification of Neoaves: integration of molecular sequence data and fossils”. Biology Letters. 2 (4): 543—547. PMC 1834003 . PMID 17148284. doi:10.1098/rsbl.2006.0523.
4. Shannon J. Hackett; . (7. 6. 2008). „A Phylogenomic Study of Birds Reveals Their Evolutionary History”. Science. 320 (5884): 1763—1768. PMID 18583609. doi:10.1126/science.1157704.
5. Alexander Suh; . (23. 11. 2011). „Mesozoic retroposons reveal parrots as the closest living relatives of passerine birds”. Nature Communications. 2 (8): 443. PMC 3265382 . PMID 21863010. doi:10.1038/ncomms1448.