епидемија заразне болести која се шири кроз популацију људи једне веће области, континента или целог света From Wikipedia, the free encyclopedia
Пандемија (од грчких речи παν (сви) и δήμος (народ)) је епидемија заразне болести која се шири кроз популацију људи једне веће области, континента или целог света. За болести животиња се користи појам „панзоотија“. Према Светској здравственој организацији, о пандемији се може говорити када су испуњена три услова:[1]
Болест се не сматра пандемијом само зато што је широко распрострањена или изазива смрт великог броја људи, односно она мора бити заразна како би покренула пандемију. Широко заступљена ендемска болест која је стабилна у смислу колико се људи разболева од ње није пандемија. На пример, рак је одговоран за велики број смртних случајева широм света, али се не сматра пандемијом јер није заразан.
Током историје су забележени случајеви пандемија куге, колере, тифуса, грипа, сиде, великих богиња, туберкулозе, лепре, маларије, жуте грознице итд. Једна од најсмртоноснијих је била пандемија шпанске грознице.
Пандемија је исто што и епидемија презентована на већој географској ширини, тачније изнад границе једне земље.[2] Пандемија грипа (како СЗО налаже) састоји се од шест фаза. Тако се на пример нови вирус грипа креће од првих првих неколико људских инфекција до дондемије. У почетној фази, зараза је детектована код животиња али нема толико опасности преношаја на човека. Како болест напредује долази до преласка на човека, томе следи стадијум где вирус почиње да се шири директно међу људима, па до заразе већине популације, све до наласка лека против ове болести.[3]
Према Светској здравственој организацији (), пандемија може настати када се испуне три услова:[4]
У виртуелној прес конференцији маја 2009. о пандемији инфлуенце, др Кеији Фукуда, асистент генералног директора за Здравствену безбедности и животну средину, је изјавио: „Једноставан начин размишљања о пандемији … је да се каже: пандемија је глобална епидемија. Онда се можда питате: 'Шта је глобална епидемија'? Глобална епидемија значи да видимо ширење агенса ... и онда видимо активности болести поред ширења вируса.“[6]
У планирању респонса на евентуалну пандемију грипа, СЗО је 1999. године објавила документ са смерницама о припреми за пандемију. Тај документ је ревидиран 2005. и фебруара 2009. године. У њему се дефинишу фазе и одговарајуће акције за сваку фазу у помоћном запису под називом Описи пандемијских фаза СЗО и главне активности по фази. Ревизија из 2009. године, укључујући дефиниције пандемије и фазе које доводе до њеног проглашења, завршена је фебруара 2009. године. Вирусна пандемија Х1Н1 2009. није била ни на хоризонту у то време, нити је поменута у документу.[7][8] Све верзије овог документа се односе на инфлуенцу. Фазе које описују ширење болести; вируленција и морталитет се не помињу у садашњој СЗО дефиницији, мада су ти фактори раније били уврштени.[9]
Постоје много параметара везаних за пандемију а једна од битних је време инкубације и време контаминације.
Xив потиче са Афричког континента, притом се проширио на САД и Хаити између 1966 и 1972.[10] Сида је актуелна пандемија која дотиче 25% јужне и и источне афричке популације. Године 2006. стопа преваленције међу трудницама у Јужној Африци је била 29,1%.[11] Захваљујући образовном систему у Африци, учење о превенцији и заштити током сексуалних односа помаже смањењу ширења болести. Болест се шири на азијском и америчком континенту, са проценом стопе смртности и до 100 милиона до 2025.[12]
Сезонски грип је једна од инфекција која је изазвана од стране вируса грипа. Постоје три врсте грипа: А, Б и Ц. Вируси групе А имају више подврста у зависности од протеина и осталих једињена која се налазе на самој површини вируса. Неки од подврста овог вируса А(Х1Н1) ет А(Х3Н2) су активни код човека.
Постоји велики број пандемија кроз људску историју, углавном зооноза које су избиле захваљујући доместикацији животиња, као што су инфлуенца и туберкулоза. Најчешће се спомињу следеће епидемије, с обзиром на њихов опсег или последице по даљи ток историје:
Сусрети између европских истраживача и популације у остатку света често су уводили локалне епидемије изузетне вируленције. Болести су убиле део домаће популације на Канарским острвима у 16. веку (Гуанчи). Пола домородног становништва Хиспаниоле 1518. године је страдало од великих богиња. Иста болест је такође харала Мексиком 1520-их година, узрокујући 150.000 смртних случајева у самом Теночтитлану, укључујући и императора, и у Перуу 1530-их, што је помогло европским освајачима.[21] Морбили су усмртили додатна два милиона мексичких урођеника током 17. века. Током 1618–1619, велике богиње су избрисале 90% Индијанаца у заливу Масачусетс.[22] Током 1770-тих, од великих богиња је страдало најмање 30% Индијанаца на Пацифичком северозападу.[23] Епидемије великих богиња из 1780–1782 и 1837–1838 су узроковале девастацију и драстичну депопулацију међу Индијанцима Велике равнице.[24] Поједини аутори наводе да је помор 95% урођеничке Америчке популације Новог света био узрокован болестима Старог света као што су: велике богиње, рубеола и инфлуенца.[25] Током векова, Европљани су развили високе степене имуности на те болести, док староседеоци нису имали такву имуност.[26]
Велике богиње су девастирале је аутохтону популацију Аустралије, убијајући око 50% Аустралијских староседеоца током раних година Британске колонизације.[27] Исти ефекат су имале на Ново Зеландске Маоре.[28] Током 1848–49 се процењује да је око 40.000 од 150.000 становника Хаваја преминуло од морбила, великог кашља и грипа. Уведене болести, а посебно богиње, готово су избрисале урођеничко становништво Ускршњег острва.[29] Године 1875, мале богиње су произвеле преко 40.000 смртних случајева на Фиџију, што је око трећине популације.[30] Ова болест је девастирала становништво Андаманских острва.[31] Аину популација је драстично смањена у 19. веку, превасходно услед инфективних болести које су донели Јапански насељеници Хокаида.[32]
Истраживачи су то закључили да је сифилис пренет из Новог света у Европу након Колумбових путовања. Налази указују на то да су Европљани могли пренети невенеричне тропске бактерије кући, где су организми можда мутирали у смртоноснији облик у различитим условима Европе.[33] Болест је била чешћа фатална него данас. Сифилис је био главни убица у Европи током ренесансе.[34] Између 1602. и 1796, Холандска источноиндијска компанија је послала скоро милион Европљана на рад у Азију. Ултиматно, мање од једне трећине се вратило назад у Европу. Већина њих је умрла од болести.[35] Болести су убиле више Британских војника у Индији од рата.[36]
Године 1803. шпанска круна је организовала мисију (Балмис експедицију) да транспортује вакцину против великих богиња до Шпанских колонија, и успостави програм масовне вакцинације тамо.[37] До 1832, федерална влада Сједињених Држава је успоставила програм вакцинације против великих богиња за Америчке урођенике.[38] Од почетка 20. века, елиминација или контрола болести у тропским земљама је постала покретачка снага за све колонијалне силе.[39] Епидемија болести спавања у Африци је заустављена захваљујући мобилним тимовима који систематски прегледали милионе људи под ризиком.[40] У 20. веку, свет је видео највеће повећање популације у људској историји услед умањене стопе морталитета у многим земљама захваљујући медицинским напрецима.[41] Светска популација је порасла са 1,6 милијарди 1900. године до процењених 7,95 милијарди данаc.[42]
Године 1346. тијела монголских ратника умрлих од бубонске куге су пребачена преко зидина опседнутог кримског града Кафа (данас Феодосија). Након дуготрајне опсаде у којој је монголска војска под Јани Бегом погођена болешћу, инфицирани лешеви су катапултирани преко зидина како би се инфицирало становништво. Спекулира се како је ова операција заслужна за избијање Црне смрти у Европи.[43]
Иако је домородачко становништво Америке десетковано у додиру с болестима Старог света постоји само један документован случај где је то била последица намере. Британски командант лорд Џефри Амхерст и пуковник Хенри Буке су у међусобној кореспонденцији изнели идеју да се Индијанцима приликом инцидента познатог као Понтијакова побуна (1763) nа превару дају покривачи заражени великим богињама.[44] Неизвесно је да ли је тај документовани Британски покушај заправо успешно инфицирао Индијанце.[45]
За време кинеско-јапанског рата (1937-1945), Јединица 731 јапанске царске војске је вршила експерименте на хиљадама, углавном кинеских, заробљеника у сврху развијања оружја за биолошко ратовања. За време ратних операција су Јапанци на основу тих експеримената користили разне биолошке агенсе против кинеских војника и цивила. То је укључивало бомбе с биолошким агенсима бачене из ваздуха на разне циљеве. Због тога су избиле епидемије колере, антракса и куге којима се приписује смрт око 400.000 кинеских цивила.[46]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
